Tramp podiže zid sankcija prema Rusiji, Evropa formira štit za odbranu demokratije - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Američkom predsedniku Donaldu Trampu prekipelo je rusko odugovlačenje u procesu uspostavljanja mira u Ukrajini. Ruska agresija se razvukla već skoro četiri godine bez značajnijih strateških uspeha. U međuvremenu, ruska strateška pozicija značajno je oslabila. Amerika udara tamo gde rusku vojnu mašineriju najviše boli, a to je energetski sektor. U Americi već dugo postoji dvopartijska saglasnost da se Rusija proglasi državom sponzorom terorizma. Američki senatori Brajan Ficpatrik (republikanac iz Pensilvanije) i američki senator Lindzi Grejam (republikanac iz Južne Karoline), glavni sponzori Zakona o sankcijama Rusiji iz 2025. godine u Predstavničkom domu i Senatu, svojevremeno su dali zajedničku izjavu o pismu predsednika Trampa upućenom zemljama NATO-a i svetu. Sa 100 kosponzora u Predstavničkom domu, i 85 u Senatu, ovaj zakon predstavlja najujedinjeniji, dvostranački napor koji je do sada zaustavio novčani tok koji podstiče Putinov rat. „Veoma smo zadovoljni što vidimo tako snažnu izjavu predsednika Trampa, pozivajući Ameriku i Evropu – pre svega zemlje NATO-a – da istovremeno uvedu ozbiljne carine Kini zbog podržavanja Putinove ratne mašinerije kupovinom jeftine ruske nafte i gasa.

„Mesecima smo zajedno radili na zakonu koji bi podržao ovu strategiju – ovlašćujući predsednika da uvodi značajne carine zemljama, poput Kine, Indije i Brazila, koje nastavljaju da finansiraju Putina kupovinom njegove jeftine nafte i gasa.“ Snažno podržavamo poziv predsednika Trampa na zajedničku akciju sa Evropom i verujemo da je ovo pravi pristup za vršenje maksimalnog ekonomskog pritiska. „Vreme je od suštinskog značaja. Pozivamo naše kolege da razmotre priključivanje ovog zakona Ustavnoj rezoluciji.“„Ovo je više od pitanja politike – to je test odlučnosti. Slobodan svet mora da deluje, a Amerika mora da vodi“ bili su jasni američki senatori. Pre nego što je u nedelju napustio Floridu i vratio se u Belu kuću, Tramp je rekao da bi bio „u redu“ sa zakonom Senata kojim bi se sankcionisale zemlje koje posluju sa Rusijom. „Republikanci donose zakon koji je veoma strog i koji sankcioniše svaku zemlju koja posluje sa Rusijom. Možda ćemo dodati Iran na listu, to sam i predložio“, rekao je Tramp novinarima. „Svaka zemlja koja posluje sa Rusijom biće veoma strogo sankcionisana.“ Reč je o tarifama u vrednosti od 500%. Srušen je još jedan popularni mit da će administracija predsedika Trampa biti popustljiva prema Vladimiru Putinu i Rusiji što je bilo potpuno nerealna projekcija. Jednostavno nije realno da 36% svetske ekonomije čini ustupke prema 2% ruske ekonomije i zemlji koja je ušla u rat kome ne može da pobedi.

Sve sa najavljenim carnima koje pre svega za cilj imaju NR Kinu, Indiju i Brazil počelo je snažnim zalaganjem senatora Grama koji je jedan od vodećih MAGA republikanaca. U septembru je Gram, zajedno sa senatorima Ričardom Blumentalom (demokrata iz Konektikata), Kejti Brit (republikanka iz Alabame) i Ejmi Klobučar (demokratkinja iz Minesote), predstavio zakon kojim se Rusija proglašava za državu sponzora terorizma prema američkom zakonu ako ne vrate više od 19.000 ukrajinske dece koja su oteta tokom rata. Senatori Gram i Blumental su prvi predložili potrebu za zakonom u maju ove godine. Cilj Zakona o proglašavanju Ruske Federacije za državu sponzora terorizma jeste da se izvrši maksimalan pritisak na Rusiju kako bi se postigao mir i obezbedio bezbedan povratak otete ukrajinske dece. „Veoma sam zadovoljan što je Komitet za spoljne odnose Senata jednoglasno izvestio o mom zakonu, zajedno sa senatorima Blumentalom, Britom i Klobučarom, kojim se Rusija proglašava za državu sponzora terorizma prema američkom zakonu, ako ne vrate skoro 20.000 ukrajinske dece koju su oteli iz okupiranih područja. Ove otmice od strane Putinove Rusije predstavljaju jedan od najskandaloznijih događaja od Drugog svetskog rata.“ izričit je Gram. Najavljena Trampova pretnja se oslanja na već predložene nacrte zakona prema kome „Ministarstvo finansija mora da uvede sankcije za blokiranje imovine svakoj finansijskoj instituciji organizovanoj po ruskom zakonu i u potpunom ili delimičnom vlasništvu Rusije, kao i svakoj finansijskoj instituciji koja obavlja transakcije sa tim entitetima.“ Amerikanci nastoje da u potpunosti ekonomski izoluju Rusiju i pokažu da je Amerika jedina globalna ekonomska sila čija pravila moraju da poštuju svi.

Na ovom primeru se vidi koliko je BRIKS krhka tvorevina koja je nesposobna da organizuje alternativni finansijski sistem. Senatori Gram i Blumental najavljuju i nove zakone kojima će se ruska zamrznuta imovina staviti na raspolaganje za potrebe Ukrajine. Putin je odabrao da se inati sa Amerikom čime asfaltira put ka svetu bez Rusije kao geopolitičkog takmaca. Sve procene da će Tramp napraviti ključne ustupke prema Rusiji su pale u vodu. Evropa je nepokolebljiva u pomoći Ukrajini. Evropska unija je pokrenula „Štit demokratije“ protiv hibridnih napada Rusije. 12. novembra, Evropska komisija bi mogla da predstavi dugoročnu strategiju zaštite zemalja EU i zemalja kandidata (uključujući Ukrajinu) od stranog mešanja i manipulacija. Prema Radiju Liberti, nacrt dokumenta eksplicitno navodi glavnu pretnju — Rusiju. Šta predlaže „Štit demokratije“: Evropski centar za demokratsku otpornost — koordinacija analize i odgovora na informacione pretnje (uz učešće Ukrajine), mrežu proveravača činjenica i zajednička baza podataka proverenih činjenica, pojačano praćenje izbora u partnerskim zemljama (uključujući Moldaviju, Zapadni Balkan, moguća primena za Jermeniju), preporuke za platforme o označavanju sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom i demonetizaciji dezinformacija., podrška nezavisnim medijima u susednim zemljama EU.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen je rekla: „Demokratija je temelj naše slobode, prosperiteta i bezbednosti. Evropski štit demokratije će ojačati osnovne elemente koji omogućavaju građanima da svakodnevno žive naše zajedničke demokratske vrednosti – slobodu govora, nezavisne medije, otporne institucije i živo civilno društvo. To je snaga Evrope i moramo povećati naš kolektivni kapacitet da je zaštitimo u svakom trenutku.“

Tokom svoje devete posete Parizu od početka agresije na Ukrajinu Zelenski je potpisao pismo o namerama sa Makronom po pitanju nabavke 100 aviona Rafal u periodu od 10 godina. Sporazum uključuje nabavku 8 lansera protiv-avionskog sistema SAMP-T kao i isporuku najsavremenijih radara. Rojters prenosi da je načelnik francuskog odbrambenog štaba, general vazduhoplovstva Fabijen Mandon, ovog meseca rekao francuskim senatorima da su se rakete SAMP/T evropske proizvodnje koje je Francuska isporučila Ukrajini pokazale efikasnijim od baterija „Patriot“ američke proizvodnje protiv teško pogodljivih ruskih raketa. Isporuke gasa iz Grčke u Ukrajinu počeće u januaru, potvrdio je predsednik Zelenski. Novi energetski koridor će se protezati od Aleksandrupolisa do Odese. Grčki premijer Micotakis rekao je da ovo označava novi nivo u bilateralnim odnosima, čineći Grčku ključnim čvorištem za tečni prirodni gas (LNG) za Centralnu i Istočnu Evropu. Još jednom je razbijen ruski mit da nema dovoljnih količina i kapaciteta gasa koji dolazi iz neruskih izvora.

Pinkov geopolitički pregled prenosi pet glavnih ruskih propagandnih laži od prošle nedelje. “Broj pristalica mira pod ruskim uslovima će rasti u Ukrajini, uprkos 'zastrašivanju' društva“. „Mir“ u ruskoj verziji znači kapitulaciju: predaju teritorija, smanjenje Oružanih snaga Ukrajine, odustajanje od NATO-a i efikasno potčinjavanje Moskvi. Prema podacima KIIS-a iz septembra 2025. godine, 75% Ukrajinaca kategorično odbacuje takve uslove. „Stanovnici Dnjepra i Dnjepropetrovske oblasti ne mogu da osiguraju imovinu zbog brzog napredovanja ruskih trupa“. Fotografija koja navodno prikazuje relevantnu izjavu osiguravajuće grupe „TAS“, koju ruski propagandisti šire kao „potvrdu“, je falsifikat. „Ukrajinski marinci masovno su se predali u oblasti Mirnograda“. 38. odvojena morska brigada izjavila je da su izveštaji o „masovnoj predaji“ deo informaciono-psihološke operacije usmerene na potkopavanje poverenja u Oružane snage Ukrajine i demoralizaciju društva. „Evropska komisija je izjavila da Ukrajina neće ući u EU“ iako Evropska komisija nije dala takve izjave. Izveštaj od 4. novembra pozitivno ocenjuje napredak Ukrajine, iako sa kritikama određenih oblasti. „Zelenski laže o nestancima struje u Ukrajini da bi tražio novac od Evropljana“. Prema podacima UN, Svetske banke i Evropske komisije, samo u 2024. godini gubici u energetskom sektoru Ukrajine od ruskih napada dostigli su preko 20 milijardi dolara, a taj iznos nastavlja da raste. Dakle, „nestanak struje“ na videu tokom intervjua ukrajinskog predsednika nije specijalni efekat. To je rezultat još jednog ruskog udara na civilnu infrastrukturu.

Ruske trupe u Kupjansku dobile su naređenja da mašu zastavama tamo gde su prisutne manje grupe kako bi simulirale kontrolu, javljaju ukrajinske Združene snage. Branioci su zahvalili ruskim komandantima što su pomogli u isticanju raštrkane pešadije za ukrajinske operatere dronova. Šef odeljenja za komunikacije Združene grupe snaga, Trehubov, podsetio je da je Putin izjavio da su na Kupjanskom pravcu „svi opkoljeni“. „To nije bio slučaj tada, a nije ni sada. Štaviše, postoji tendencija da Rusi postepeno gube kontrolu nad gradom, nad područjima gde su bili – to su severna područja, gde su ušli i pokušali da se učvrste, ali se njihov broj tamo smanjio kao rezultat efikasnih kontramera. To se još ne može nazvati pobedom, za sada je to radni proces“, primetio je portparol.

Pripremajući se za mogući vojni sukob sa Rusijom, Nemačka neće stvarati zalihe dronova. Ovo je izjavio nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, napominjući da stvaranje rezerve dronova nema smisla zbog brzog napretka u ovoj oblasti i neposrednog zastarevanja dronova. „U razvoju dronova posmatramo sve kraće inovacione cikluse. Tehnologije se radikalno menjaju u roku od 2-3 meseca, uključujući i oblast odbrane od dronova. Stoga je danas besmisleno akumulirati dronove vredne milijarde evra koji će preksutra postati zastareli“, rekao je ministar. Prema njegovim rečima, umesto toga, Nemačka se fokusira na razvoj novih vrsta naoružanja i pripremu odbrambene industrije za mogući rat i neposrednu proizvodnju velikog broja relevantnih dronova. Takođe je izrazio uverenje da će oklopna vozila nastaviti da igraju odlučujuću ulogu u budućnosti pored dronova. „Rusija proizvodi više 'Šaheda' i sličnih dronova nego što koristi. Rat u Ukrajini pokazuje ogroman značaj dronova u savremenom ratovanju. Međutim, teška oprema će takođe nastaviti da igra odlučujuću ulogu. Vojni stručnjaci kažu da će rat budućnosti biti kombinovani: sa haubicama, tenkovima i avionima, kao i sajber prostorom i, naravno, bespilotnim sistemima“, primetio je ministar.

„SAD žele da potpuno proteraju ruski gas iz Evrope“ – FAJNENŠL TAJMS. Trenutno, američki zvaničnici putuju po Evropi ubeđujući zemlje da potpuno odustanu od ruskog gasa i pređu na američke izvore energije. U tom kontekstu, izbio je skandal oko kompanije „Ganvor“, koja je želela da otkupi stranu imovinu LUKOILA. SAD su jasno stavile do znanja: sve dok rat traje, kompaniji neće biti izdate nikakve licence — zbog starih veza Gunvora sa ruskom elitom. Evropska unija je već objavila da od 2027. godine ruskog gasa više neće biti na njihovom tržištu. Mađarska je zatražila izuzetak, ali Vašington i Budimpešta se još nisu dogovorili o uslovima. Udeo Rusije u međunarodnoj trgovini gasom, koji je 2021. godine iznosio skoro 25%, nikada se više neće približiti ovim nivoima i mogao bi pasti na 10% do 2035. godine, prema izveštaju Međunarodne agencije za energiju. Ovo će dovesti do naglog smanjenja prihoda od prodaje gasa: sa oko 120 milijardi dolara godišnje u proseku 2010-ih na oko 28 milijardi dolara godišnje u proseku 2030-ih.

Jakutsk, koji proizvodi preko 90% ruskih dijamanata, zajedno sa zlatom, uranijumom i bezbroj drugih vrednih resursa, mogao je postati Severni Dubai, sa životnim standardom koji nadmašuje norveški. Umesto toga, Jakutsk je zaglavljen u potpunom sovjetskom raspadu: ljudi stoje između ograda, čekajući u ogromnim redovima za meso koje je iskolačeno na zemlji u nehigijenskim uslovima. Zašto? Zato što je celokupno bogatstvo Jakutije usmereno na Rubljovku, propagandu i rat. BDP nastavlja da deflira u Rusiji.“ Rosstat je potvrdio usporavanje ekonomskog rasta na 0,6%, - JAVLJA Moskov Tajms. U trećem kvartalu, BDP je porastao za 0,6% u poređenju sa periodom jul-oktobar 2024. U prethodna tri kvartala, godišnji rast je bio 4,5%, 1,4% i 1,1%. Prema preliminarnoj proceni ekonomiste Dmitrija Poljevoja, sezonski prilagođeni kvartalni rast bio je simboličnih 0,15%. „BDP nastavlja da deflira“, prokomentarisao je bivši zamenik predsednika Centralne banke Sergej Aleksašenko.

Severna Koreja je više nego prepolovila obim isporuka artiljerijske municije Rusiji u 2025. godini! Ovo je objavio Vadim Skibicki, zamenik načelnika GUR-a, u intervjuu za Rojters. Razlog je bio iscrpljivanje zaliha municije u Pjongjangu. Skibicki je napomenuo da u septembru 2025. nisu zabeležene pošiljke granata iz Severne Koreje. A u oktobru su zabeležene samo ograničene isporuke. Istovremeno, oko polovine municije se ispostavilo kao toliko zastarelo da joj je bila potrebna modernizacija u ruskim fabrikama. Euromajdan pres javlja da su Ukrajinske snage pokrenule sinhronizovane kontranapade preko linije fronta u Dobropolju, kombinujući vazdušne napade Su-27 sa bombama Jdam, tenkovima i kopnenim napadima, što je primoralo ruske jedinice da napuste ofanzivne operacije i pređu u odbranu. Dok je ruska komanda koncentrisala snage na suprotstavljanje onome što je izgledalo kao velika ukrajinska ofanziva, ukrajinski komandanti su izvršili pravi cilj: rotiranje snaga u poluokruženom Mirnogradu i isporuku zaliha bez žrtava. Operacija obmane otkrila je sposobnost Ukrajine da sprovodi višeslojne strategije, koristeći pritisak u jednom sektoru da bi stvorila prozore za kritične operacije u drugom, dok istovremeno održava koordinisanu odbranu preko Pokrovska i Mirnograda. Odnos u Pokrovsku je 10 gubitaka na ruskoj strani naspram 1 gubitka na ukrajinskoj!

Ruski šef diplomatije Sergej Lavorv se ukazao u javnosti nakon spekulacija o njegovoj sudbini. Ušao je u otvoren sukob sa renomiranim italijanskim listom Korijere dela Sera optuživši ih da su cenzurisali njegov intervju. Italijanski list je odbio da objavi intervju sa ruskim ministrom spoljnih poslova, odluku koju je rusko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo kao „očigledan slučaj cenzure“. On je bukvalno glavni diplomata države koja je efikasno cenzurisala medije cele zemlje, zatvorila nezavisne kuće, zatvorila novinare i kriminalizovala osnovno govorenje istine, a ima obraza da se žali kako su jedne italijanske novine „skandalozna cenzura“ zato što ne žele da objave njegov spisak zabluda? Novine su bile potpuno u pravu. Lavrovljeva standardna retorika je pokvarena ploča fantazije: „Nacizam raste u Evropi“, ista Evropa koja zapravo finansira odbranu od invazivne neoimperijalne sile.

Nedavne analize ukazuju na to da Kremlj nema resurse i kapacitete da ponudi značajnu vojnu pomoć u slučaju direktnog sukoba sa Sjedinjenim Državama, zbog tekućeg rata u Ukrajini. Čak i ruski mediji priznaju da je 38% tržnih centara u Moskvi sada zatvoreno jer su ljudi izgubili kupovnu moć. Kremlj tiho priprema vaučere za hranu za lojalne Ruse — tako izgleda stagflacija u stvarnom životu. Prodavnice se zatvaraju, cene rastu, a mit o „samodovoljnosti“ je mrtav. Rusija sada uvozi više hrane nego što izvozi. Čak i njihova avijacija preživljava kanibalizujući avione. Rusija efikasno daje prioritet svojim domaćim i neposrednim ratnim potrebama u odnosu na pružanje značajne opipljive podrške udaljenim saveznicima poput Venecuele. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je izjavilo da, iako ostaju u kontaktu sa Karakasom i spremni su da „odgovore“ na zahteve, njihovi sporazumi ih ne obavezuju da vojno brane Venecuelu od stranog napada. Predsednik Venecuele Maduro se oseća napuštenim. Neće se dobro završiti po njega!

Uprkos javnim tvrdnjama Nikolasa Madura o snažnom savezu sa Rusijom, Kremlj izgleda ne žuri da podrži venecuelanskog lidera dok se pritisak SAD pojačava. Visoki ruski zvaničnici su se efikasno distancirali. Putin nije dao nijednu izjavu o Venecueli, a ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je naglasio da Rusija nema obavezu da brani Venecuelu od spoljnih pretnji. Razlog je jasan: rat u Ukrajini je iscrpeo ruske resurse i oštro ograničio njenu sposobnost da pomogne saveznicima. Moskva i Karakas su istorijski imali bliske veze - sporazume o oružju, ekonomsku saradnju i kulturne projekte. Ali sada, kada SAD šalju američki brod „Džerald R. Ford“ na Karibe i pojačavaju svoje vojno prisustvo, značajna ruska podrška izgleda malo verovatna. Čak i da Putin želi da interveniše, ruske mogućnosti su ograničene: sistemi protivvazdušne odbrane su vezani za odbranu ruske teritorije od ukrajinskih napada dronova, a industrija oružja radi punim kapacitetom. Za sada, jedina potvrđena akcija Rusije je teretni avion koji je sleteo u Karakas krajem oktobra. Izveštaji o isporukama sistema protivvazdušne odbrane „Pancir“ i „Buk“ ostaju neprovereni. Kako tenzije sa SAD rastu, Maduro rizikuje da se sam suoči sa krizom. Kao i drugi lideri povezani sa Kremljem poslednjih godina, mogao bi da otkrije da je za Putina rat u Ukrajini važniji od svih stranih poduhvata. Dakle, Rusija je izdala: Jermeniju, Siriju, ian i sada Venecuelu? I to je sve otkako je počeo rat u Ukrajini.

Tenzije između Kine i Japana oko Tajvana naglo rastu. Nova premijerka Japana, Sanae Takaiči, izjavila je da potencijalni kineski vojni napad na Tajvan predstavlja direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti Japana i da bi čak mogao da ugrozi sam opstanak zemlje — situacija koja će neizbežno zahtevati konkretnu i praktičnu akciju Tokija. Kineski ministar spoljnih poslova, Vang Ji, brzo je reagovao, upozoravajući da bi japansko učešće u kinesko-tajvanskom pitanju dovelo do „razornih posledica po Tokio“. Pozvao je Japan da se uzdrži od pravljenja „ozbiljne greške“. Upozorenje Pekinga brzo je praćeno prvim praktičnim signalom: Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova savetovalo je svojim građanima da izbegavaju putovanja u Japan — potez koji je Tokio protumačio kao direktan pritisak. Japanski zvaničnici su izjavili da su u potpunosti spremni da preduzmu odgovarajuće kontramere. 4 naoružana broda kineske obalske straže (KSG) upala su u teritorijalne vode Japana oko ostrva Senkaku. Kina i Tajvan takođe polažu pravo na ostrva. Brodovi su uplovili u teritorijalne vode od 12 nautičkih milja koje okružuju ostrva i sproveli ono što je Kina opisala kao „patrolu za sprovođenje prava“ kako bi „održali suverenitet i pomorske interese“. Japanska obalska straža (JSG) pratila je brodove KSG kako bi sprečila prilaze samim ostrvima. Japanski ministar spoljnih poslova uložio je zvanični protest diplomatskim kanalima, nazivajući upad „neprihvatljivim“ i kršenjem međunarodnog prava.

Upad dolazi nakon što je nova japanska premijerka i antikineski „jastreb“ Sanae Takaiči izjavila da bi japanska vojska mogla da brani Tajvan u slučaju kineske invazije. Usledila je kinesko-japanska diplomatska kriza, koja je izazvala najzategnutije odnose između zemalja od antijapanskih nereda u Kini 2012. godine. Kancelarija predsednika Tajvana osuđuje najnovije poteze Kine usmerene protiv Japana, uključujući vežbe sa bojevom municijom u Žutom moru. PLA Daily, zvanični kineski vojni glasnik, upozorava Japan: „Japan će postati more vatre od Hokaida do Okinave, bez mesta neoštećenog. Svaki pokušaj mešanja u pitanje Tajvana odvući će Japan u ponor bez povratka, pretvarajući njegovu domovinu u večne ruševine.“ Prema uticajnom japanskom mediju Kyodo News, usred nedavne eskalacije odnosa između Kine i Japana, japanska premijerka Takaiči razmatra reviziju jednog od japanskih „Tri nenuklearna principa“ – tačnije, zabrane unosa nuklearnog oružja u zemlju. U ovoj fazi, Takaiči ne planira da menja zabrane posedovanja ili proizvodnje nuklearnog oružja. S obzirom na nedavne otvorene pretnje Kine, verovatno je da će Japan, kao prvi korak, pokušati da dozvoli raspoređivanje američkog nuklearnog oružja na svojoj teritoriji.

Dok Kina ulazi u diplomatski sukob sa Japanom kod kuće se suočava sa sve većim strukturalnim problemima. Pod znakom pitanja je 320 miliona radnih mesta koje će zameniti mašine. Godinama se govori da je kineski model rasta iscrpljen. Peking je tražio zamenske pokretače i sada izgleda uveren da će jedan od njih biti robotika - radi povećanja efikasnosti, nadoknade smanjenja radne snage i smanjenja troškova. Ali, to je verovatno mač sa dve oštrice. Kina prolazi kroz najbrže restrukturiranje tržišta rada u modernoj istoriji. Do 2040. godine, automatizacija i veštačka inteligencija će, prema procenama, eliminisati 320 miliona radnih mesta - 40% radne snage - a tri četvrtine će nestati do 2035. godine. Više nezavisnih studija se slaže oko ove veličine: McKinsey procenjuje da je 51% radnih sati automatizovano; Citi GPS/Oxford Martin nalazi 77% zanimanja visokog rizika; a CAICT i modeliranje Svetske banke svrstavaju 54–65% gradskih radnih mesta u kategorije visokog rizika.

Sastanak ministara spoljnih poslova G7 u Kanadi izrazio je jasnu podršku dugoročnom prosperitetu, bezbednosti i odbrani Ukrajine. U deklaraciji se naročito ističe osuda pružanje vojne pomoći Rusiji od strane Severne Koreje i Irana, kao i obezbeđivanje oružja i komponenti dvostruke namene od strane Kine, što je bio odlučujući faktor koji je omogućio Rusiji rat.

Evropska komisija je isplatila desetu i poslednju tranšu od 4,1 milijarde evra svoje izuzetne makrofinansijske pomoći (MFA) u okviru inicijative za vanredni zajam za ubrzanje rasta prihoda koju predvodi G7, uz petu redovnu isplatu od preko 1,8 milijardi evra u okviru Instrumenta za Ukrajinu, što iznosi 5,9 milijardi evra i potvrđuje ulogu EU kao najvećeg i najpouzdanijeg donatora Ukrajine.