Tramp obnavlja probe nuklearnog oružja, Evropa da se spremi za dugoročni Hladni rat sa Rusijom-PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

U nedelji za nama američki predsednik Donald Tramp obelodanio je nameru da obnovi probe nuklearnog oružja ne precizirajući da li ta odluka podrazumeva i obnovu nuklearnih proba ili samo usavršavanje sistema za isporuku tog naoružanja. Istovremeno, Nemačke vlasti pojačavaju borbu protiv hibridnih pretnji Rusije, a pod istragom se našla i krajnje desničarska parčamentarna Alternativa za Nemačku zbog svojih veza sa Moskvom. U narednoj godini nemačka vlada će povećati pomoć Ukrajini za dodatnih 3 milijarde evra što će biti značajna podrška zemlji koja se suočava sa očajničkim pokušajima Mokve da građane Ukrajine tokom zimskih meseci ostavi bez električne energije. Bugarski parlament je izglasao odluku o nacionalizaciji Lukoilove rafinerije u Burgasu dok se mađarski premijer Viktor Orban vratio iz posete Vašingtonu sa obećanjem o izuzeću njegove zemlje od sankcija usmerenih na ruski naftno-gasni sektor u narednih godinu dana. Istovremeno najpoznatiji ruski disident Mihail Hodorkovski je upozorio Evropu da se pripremi na dugoročni Hladni rat sa Rusijom, a na kraju sedmice američki Senat je izglasao privremeni budžet čime je otpočeo proces deblokade finansiranja saveznih agencija.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Rusija i Kina sprovode nuklearne testove "ali ne govore o tome", ne precizirajući njihovu prirodu, dok je Peking to demantovao. "Rusija sprovodi testove, Kina sprovodi testove, ali ne govore o tome. Radićemo testove jer drugi sprovode testove. Severna Koreja vrši testove. Pakistan vrši testove ", rekao je američki predsednik u intervjuu koji je u nedelju emitovala američka mreža Si Bi Es (CBS). On je dodao da te zemlje sprovode testove pod zemljom tako da ljudi zapravo ne znaju šta se dešava, “oseti se jedino neka vibracija iz tla”. Nijedna sila nije zvanično sprovela nuklearni test tri decenije - sa izuzetkom Severne Koreje koja je imala šest proba između 2006. i 2017. godine. Rusija, tada Sovjetski Savez nije sprovela nijedan test od 1990. godine, a Kina od 1996. godine. Ali mnoge zemlje, među kojima su SAD na prvom mestu, redovno sprovode testove sistema za isporuku - raketa, podmornica i borbenih aviona.

Nemački kancelar Fridrih Merc je predsedavao prvim sastankom novoosnovanog Saveta za nacionalnu bezbednost, na kojem su "hibridne pretnje" iz Rusije bile na vrhu dnevnog reda. Berlin je više puta optuživao Moskvu da vodi hibridno, nekonvencionalno ratovanje - sabotaže i kampanje dezinformisanja. "Sastanak se fokusirao na usvajanje međuministarskog akcionog plana za suzbijanje hibridnih pretnji", rekao je portparol vlade Štefan Kornelijus. Taj plan uključuje mere špijunaže i zaštitu kritične infrastrukture, dodao je on. "To je odgovor Vlade na sve veći broj i intenziviranje hibridnih pretnji protiv Nemačke, posebno iz Rusije", rekao je Kornelijus.

Poslednjih meseci je u Nemačkoj bilo preleta dronova iznad aerodroma i osetljivih vojnih lokacija. Na sastanku je razmotrena i "strateška zavisnost od esencijalnih sirovina", rekao je portparol Vlade i dodao da će ona pre kraja ove godine doneti akcioni plan za diversifikaciju snabdevanja sirovinama. Merc je početkom ove godine, pre februarskih parlamentarnih izbora, predložio osnivanje Saveta za nacionalnu bezbednost. U tom telu su predstavnici ministarstava i stručnjaci službi bezbednosti, instituta i privatnog sektora. Zadaci su im analiza stanja bezbednosti i priprema odgovora na probleme u toj oblasti.

Nemački poslanici optužili su ekstremnu desnicu za skrivanje "proruske uspavane ćelije" i korišćenje parlamentarnih procedura za pružanje osetljivih informacija Moskvi, dok je stranka Alternativa za Nemačku (AfD) odbacila te optužbe bez iznošenja nekih detalja. U oktobru je opoziciona stranka ekstremne desnice kritikovana zbog svojih problematičnih parlamentarnih pitanja o kritičnoj infrastrukturi i oružanim snagama, u cilju prenošenja poverljivih informacija Moskvi. Na zahtev Hrišćansko-demokratske unije (CDU/CSU) i Socijaldemokratske partije (SPD), članice vladajuće koalicije, Bundestag je raspravljao o "uticaju odnosa AfD sa Rusijom na bezbednosne interese Nemačke". Parlamentarna pitanja AfD-a pažljivo ciljaju isporuke oružja Ukrajini, elektrane, proizvodnju dronova i baze Bundesvera, naveo je Mark Henrihman, predsednik odbora za nadzor obaveštajnih službi.

"Kakve veze ova detaljna pitanja imaju sa parlamentarnim radom? Zar neprijateljska država ne bi želela da zna tačno ovo o svojim neprijateljima? Mislim da bi", rekao je on, inače konzervativni poslanik. Henrihman je dodao da veze sa Kremljom ne mogu biti bliže, pozivajući se na "prorusku uspavanu ćeliju spavača unutar AfD-a i navodeći nekoliko članova koji navodno učestvuju u njoj. Henrihman smatra da je AfD pod kontrolom Rusije, pozivajući se na strateška dokumenta iz Kremlja.

Ta politička stranka (AfD) želi da "potkopa nemačke bezbednosne interese", ocenila je poslanica socijaldemokrata Sonja Ajhvede (Eichwede) dodajući da je ta partija "stvarna opasnost za demokratiju zemlje". Parlamentarna debata se takođe fokusirala na planove da poslanici krajnje desnice putuju u Rusiju. Lideri AfD su najavili svoju nameru da posete Rusiju na proleće, navodeći potrebu za održavanjem otvorenog dijaloga sa Moskvom. Uprkos poricanjima zvanične Moskve, sve je više dokaza koji optužuju Rusiju za veliku kampanju špijunaže, dezinformacija i sabotaže u Nemačkoj i drugde u Evropi.

Nemačka je objavila da planira da poveća svoju vojnu pomoć Ukrajini za tri milijarde evra tokom 2026. godine. Ministar finansija Lars Klingbejl, u dogovoru sa svojim kolegom u Ministarstvu odbrane Borisom Pistorijusom, predložiće 11,5 milijardi evra milijarde evra pomoći za Ukrajinu za 2026. godine, rekao je neimenovani portparol Ministarstva finansija. On je dodao da će pomoć uključivati "artiljeriju, dronove, oklopna vozila, kao i zamenu dva sistema Patriot".

Direktor Ukrajinskog centra za istraživanje energetike Oleksandar Harčenko upozorio je da se Ukrajina suočava sa "značajnim rizikom" od prekida grejanja ove zime zbog ruskih vazdušnih napada koji su poslednjih nedelja ciljali kritičnu infrastrukturu. Ruska kampanja bombardovanja, koja je prouzrokovala veliku štetu elektranama i gasnoj infrastrukturi, već je izazvala nestanak struje širom zemlje i izazvala strah od oštre zime kako temperature padaju. "Napadi na objekte za snabdevanje grejanjem su se već dogodili i nastaviće se. Ne smemo se zavaravati: rizik je veoma značajan", upozorio je Harčenko na konferenciji za novinare. Prema rečima tog stručnjaka za energetski sektor, ukrajinski gradovi moraju da se pripreme da sprovedu Plan B za grejanje zgrada ove zime, jer se većina oslanja na centralizovane sisteme grejanja. Što se tiče električne energije, dok su neke elektrane dobro branjene, distributivne mreže su skoro nezaštićene, a intenzivni napadi na te mreže su počeli, upozorio je. Takođe je upozorio na potencijalnu "katastrofu" u glavnom gradu, Kijevu, ako bi dve elektrane koje ga snabdevaju imale stalne probleme na temperaturama ispod nule.

Ukrajinske vlasti su poslednjih nedelja sprovele vanredna isključenja struje u nekoliko regiona, a ponekad i širom cele zemlje, posle niza ruskih vazdušnih napada. Ta bombardovanja podsećaju na kampanje iz prethodnih godina, koje su ponekad milione ljudi gurnule u tamu. Ukrajina uzvraća napadima na skladišta nafte i rafinerije u Rusiji skoro svake nedelje. Takođe je više puta gađala elektrane i električne trafostanice.

U noći između 8. i 9. novembra u velikom ruskom napadu na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, najvećem od početka rata, najmanje četiri osobe su poginule dok je veći broj elektrana za civilnu proizvodnju električne energije ozbiljno oštećen. Ruski dron je pogodio višespratnicu u gradu Dnjepru, na istoku Ukrajine, dok su mnogi spavali, saopštile su ukrajinske vlasti, dodajući da su tri osobe poginule i da ih je 12 ranjeno. U napadima je poginuo i radnik u energetskoj kompaniji u Harkovu, rekao je lokalni zvaničnik. "Neprijatelj ponovo pokreće masovni napad na energetsku infrastrukturu Ukrajine. Zbog toga su u nekoliko regiona sprovedena vanredna isključenja struje", izjavila je ministarka energetike Ukrajine Svetlana Grinčuk. Vlasti u Harkovskoj i Sumskoj oblasti, na severoistoku, prijavile su eksplozije, dok su vlasti u Odesi, na jugu, saopštile da je u ruskim napadima pričinjena šteta na energetskoj infrastrukturi. Rusija je ispalila ukupno 458 dronova i 45 raketa, uključujući 32 balističke rakete. Ukrajinske snage su saopštile da su oborile i neutralisale 406 dronova i devet raketa.

Bugarski parlament je doneo zakon kojim se pod državnu kontrolu stavlja rafinerija ruske grupe Lukoil u Burgasu, na Crnom moru. To je posledica sankcija SAD uvedenih u oktobru protiv tog ruskog naftnog giganta, koje su zabrinule Vladu Bugarsku da bi po sankcijama morala da se zatvori ta ruska rafinerija, najveća kompaniji u Bugarskoj s prometom od 4,68 milijardi evra 2024. godine. Američke sankcije, koje će stupiti na snagu 21. novembra, "dovešće do prestanka rada rafinerije (...) zbog odbijanja svih strana da izvrše plaćanja kompanijama koje pripadaju Lukoilu", objasnili su članovi većinske stranke kada su podneli predlog zakona, donetog po ubrzanom postupku. Vlada Bugarske će postaviti posebnog upravnika da rukovodi tom kompanijom. On će biti ovlašćen da uz odobrenje Vlade ;prodaje akcije "posle tržišne procene", odlučili su bugarski poslanici. Tokom debata, opozicija je optužila vladajuću većinu da je ubrzala donošenje zakona i da je sastanak Odbora Skupštine za energetiku ;trajao jedva 30 sekundi. Takođe su izrazili zabrinutost zbog mogućnosti da upravnik prodaje akcije, jer bi to moglo dovesti do pravnih postupaka protiv Bugarske.

Evropska unija uvela je stroža pravila za dobijanje viza za ruske državljane zbog onoga što naziva "korišćenjem migracija kao oružja, aktima sabotaže i potencijalnom zloupotrebom viza". Ruski državljani više neće moći da dobijaju vize za višestruki ulazak i moraće da podnose novu prijavu za vizu svaki put kada putuju u EU, navodi se u saopštenju Evropske komisije, prenosi Rojters. Cilj ove mere je zaštita javnog reda i bezbednosti, a biće ograničenih izuzetaka za disidente, nezavisne novinare i zaštitnike ljudskih prava. "Pokrenuti rat i očekivati da se slobodno krećete po Evropi teško je opravdati", napisala je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas na platformi Iks. Ona je istakla da EU pooštrava pravila za dobijanje viza za ruske državljane usled nastavljenih ometanja dronovima i sabotaža na evropskom tlu. "Putovanje u EU je privilegija, a ne nešto što se podrazumeva", dodala je Kalas.

Mađarski premijer Viktor Orban objavio je da je njegova zemlja dobila izuzeće od američkih sankcija na gorivo iz Rusije. Iako su mađarski zvaničnici najpre tvrdili da je to izuzeće bez ograničenja, iz Bele kuće je kasnije pojašnjeno da je ono vremenski oročeno na godinu dana. Orban je posle sastanka u Beloj kući s predsednikom Donaldom Trampom kazao da će to će omogućiti da ruska nafta i gas i dalje stižu u Mađarsku, što je znak bliskosti ta dva lidera. Zauzvrat je Mađarska da kupuje američki tečni prirodni gas (TPG), saopštio je američki Stejt department napominjući da se očekuje da će ugovori biti vrednosti 600 miliona dolara.

Dve države su se složile i da sarađuju u oblasti nuklearne energije, uključujući male modularne reaktore. Uz to će Mađarska kupovati i nuklearno gorivo od američke kompanije Vestinghaus Elektrik, rekao je Orban. To gorivo će koristiti mađarska nuklearna elektrane Pakš koja se do sada oslanjala na nuklearno gorivo iz Rusije, iako su mađarski zvaničnici ranije govorili da će Budimpešta nastaviti da kupuje rusko nuklearno gorivo. Orban, dugogodišnji Trampov saveznik, došao je u četvrtak Vašington pokušavajući da ga ubedi da dozvoli Mađarskoj da nastavi da uvozi rusku naftu i gas bez podvrgavanja sankcijama koje je Trampova administracija uvela na rusko gorivo. Orban je pristup ruskom gorivu ocenio kao "vitalan" za svoju zemlju i posle sastanka s Trampom kazao mađarskim novinarima da je Mađarskoj "odobreno potpuno izuzeće od sankcija" na ruski gas koji dobija gasovodom "Turski tok" i na naftu iz gasovoda "Družba". Ali zvaničnik Bele kuće koji ne želi da mu se objavi ime, rekao je posle sastanka Tramp-Orban da će Mađarska dobiti samo izuzeće na godinu dana.

Mađarska je i pod velikim pritiskom Evropske unije da okonča svoju zavisnost od goriva iz Rusije, pošto je većina članica EU već znatno smanjila ili obustavila uvoz ruske nafte i gasa u sklopu mera da Moskvi uskrati prihode od toga za finansiranje njenog rata protiv Ukrajine. Orbana je u Vašington pratila velika delegacija članova kabineta, poslovnih ljudi i desničarskih političkih uticajnih ličnosti sa bliskim vezama s njegovom vladom. Delegacija je od mađarskog avio-prevoznika Viz Er za putovanje iznajmila komercijalni avion za 220 putnika. Pre Orbanovog dolaska u četvrtak, dvostranačka grupa američkih senatora predstavila je rezoluciju kojom se poziva Mađarska da okonča svoju zavisnost od goriva iz Rusije. U rezoluciji koju je potpisalo 10 senatora, "izražava se zabrinutost što Mađarska nije pokazala nikakve znake smanjenja svoje zavisnosti od ruskog fosilnog goriva" i poziva Budimpešta da se pridržava plana Evropske unije da do kraja 2027. godine obustavi sav uvoz gorica iz Rusije. "Evropa je postigla izuzetan napredak prekidajući svoje energetske veze sa Moskvom, ali postupanje Mađarske i dalje potkopava kolektivnu bezbednost i ohrabruju Kremlj", piše u saopštenju senatorke Demokratske stranke Džin Šahin koja je potpisala taj dokument.

Senat SAD usvojio je republikanski zakon o privremenom finansiranju američke vlade, zahvaljujući glasovima osam demokrata koji su podržali da se krene dalje sa paketom koji bi ponovo otvorio saveznu vladu, prenosi Aksios. To je ključno proceduralno glasanje koje predstavlja jasan znak da je postignut dvostranački dogovor o okončanju rekordnog zatvaranja američke vlade, koje traje od 1. oktobra. Demokrate su nedeljama istrajavale u zahtevu da republikanci podrže produženje poreske olakšice za Zakon o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti, u zamenu za njihove glasove za finansiranje vlade. Umerene demokrate su na kraju prihvatile obećanje republikanaca o glasanju o tom zakonu, a konačan rezultat proceduralnog glasanja bio je 60 prema 40, pri čemu je osam demokrata glasalo "za", zajedno sa republikancima, dok je senator Rend Pol, republikanac iz Kentakija, bio jedini glas "protiv" među republikancima.

Za paket mera za ponovno otvaranje vlade bilo je potrebno 60 glasova, a nakon usvajanja u Senatu može biti poslat Predstavničkom domu, gde će takođe morati da bude usvojen pre nego što se vlada ponovo otvori. Sporazum koji je usvojen uključuje mini paket zakona o aproprijacijama koji će finansirati vojne potrebe, pitanja veterana, Ministarstvo poljoprivrede i zakonodavnu vlast. Uključuje i meru privremenog finansiranja koja će osigurati da vlada u punom obimu ostane otvorena najmanje do 30. januara 2026. godine. Uredba uključuje i formulaciju za poništavanje federalnih otpuštanja, koja je nametnula administracija američkog predsednika Donalda Trampa tokom obustave rada vlade. Blokada rada vlade Sjedinjenih Američkih Država počela je 1. oktobra, na početku fiskalne 2026. godine, nakon što su demokrate u Senatu odbacile kratkoročni zakon o finansiranju, koji bi omogućio da savezna ministarstva ostanu otvorena do 21. novembra.

Mihail Hodorkovski, jedan od najžešćih i najpoznatijih protivnika ruskog predsednika Vladimira Putina, upozorio je Evropu da se pripremi na dugotrajnu konfrontaciju sa Rusijom – bez obzira na to kako će se dalje razvijati rat u Ukrajini. „Treba da očekujemo neku vrstu hladnog rata koji bi mogao da traje najmanje deset godina“, rekao je bivši naftni tajkun Hodorkovski ove nedelje na zatvorenom događaju u Briselu, prenosi Politico. Prema rečima biznismena u egzilu, jedino što će u tom periodu sprečiti Rusiju od dalje agresije na Evropu jeste Putinovo uverenje da Zapad predstavlja stvarnu vojnu pretnju. Tokom Hladnog rata, koji je trajao skoro pola veka, Sovjetski Savez i Zapad nastojali su da potkopaju jedan drugog bez otvorenog sukoba u Evropi i bez rizika od nuklearnog rata. Danas visoki evropski i NATO zvaničnici smatraju da Rusija ponovo oživljava politiku iscrpljivanja koristeći metode hibridnog ratovanja kako bi destabilizovala Zapad i unela podele. Hodorkovski, koji je proveo deset godina u Putinovom zatvorskom sistemu i sada živi u Londonu, umanjuje efekat zapadnih sankcija na Kremlj, ističući da one stvaraju određeni pritisak na rusku ekonomiju, ali ništa dramatično.

Slično razmišlja i o ukrajinskoj kampanji napada dronovima na ruske rafinerije, smatrajući da ona ne može ozbiljno da naruši Putinovu ratnu mašineriju. „Čak i najmoćniji dron, pa i raketa tipa Tomahawk, može da pogodi najviše dva hektara. Tipičan industrijski kompleks u Sibiru prostire se na oko 1.500 hektara. Šteta koja nastaje tim napadima uporediva je s tim da nekome stanete na nogu“, objasnio je Hodorkovski, bivši vlasnik naftnog giganta Yukosa i nekada najbogatiji čovek u Rusiji. Prema njegovom mišljenju, jedini period u kojem se Putinova vlast mogla stvarno poljuljati bio je tokom prve dve godine nakon početka invazije, i to ako bi Rusija pretrpela vojni poraz. „Ta prilika je propuštena. Kod nas postoji tradicija da naši diktatori obično odlaze između 70. i 80. godine“, rekao je uz dozu ironije aludirajući da je Putin u oktobru napunio 73 godine.

Hodorkovski je izjavio da veruje kako će se jednog dana vratiti u Rusiju, nakon Putinove ere, ali i upozorio da će zemlji biti potrebne decenije da se oslobodi imperijalno-vojne ideologije koja Rusiju prikazuje kao državu okruženu neprijateljima i time opravdava agresiju na susede. „Moja generacija neće doživeti dan kada će se rusko društvo vratiti u stanje normalnosti.“

Rumunsko ministarstvo odbrane potpisalo je ugovor s holandskom vladom o kupovini 18 borbenih aviona F-16 Fighting Falcon zajedno s potrebnom opremom, saopštio je rumunski ministar odbrane Jonuc Mušteanu. Prema njegovim rečima, ovi avioni će se koristiti isključivo u svrhu obuke u Evropskom centru za obuku na avionima F-16 u Feteštiju u Rumuniji. Centar je već postao regionalno središte za obuku pilota iz država članica NATO-a i savezničkih zemalja, podseća Index. Mušteanu je napomenuo da će Rumunija za avione platiti simboličnu cenu – 1 evro. „Ovo je pametna investicija u obuku, saradnju i budućnost“, naglasio je. Rumunija će iz državnog budžeta pokriti troškove obuke ukrajinskih pilota u Feteštiju. Obuka će se finansirati putem rumunskog ministarstva nacionalne odbrane. Prema Politiku, Ukrajina je vršila pritisak na evropske zemlje i Sjedinjene Države da ubrzaju napore u obuci pilota za upravljanje avionima F-16, budući da je Kijev bio nezadovoljan tempom i obimom obuke pilota na Zapadu. U maju ove godine, belgijski ministar odbrane Teo Franken izvestio je da će Belgija isporučiti svoje F-16 Ukrajini ranije nego što je prvobitno planirano. Međutim, nedavno je rekao da će Belgija moći da isporuči dodatne borbene avione F-16 Ukrajini u najboljem slučaju sledeće godine.