Rumunija je zvanično pokrenula fazu bušenja i izgradnje na projektu „Neptun Dip“ (Neptun Deep), najvećem novom projektu eksploatacije prirodnog gasa u Evropskoj uniji.
Smešten u Crnom moru, na oko 160 kilometara od rumunske obale, ovaj mega-projekat ima za cilj da iz dva velika nalazišta – „Domino“ i „Pelikan Jug“ (Pelican South) – izvuče oko 100 milijardi kubnih metara (bcm) dokazanih rezervi gasa.
Prve komercijalne količine gasa očekuju se već 2027. godine, a projekat zajednički vode austrijsko-rumunski OMV Petrom i rumunska državna kompanija Romgaz, u partnerstvu sa udelom od po 50 odsto. Ukupna vrednost ove kapitalne investicije iznosi čak četiri milijarde evra
Izgradnja crnomorskog megaprojekta trenutno se odvija kroz sinhronizovanu realizaciju tri logistički izuzetno složena segmenta. Na samom izvoru, na dubokomorskom polju „Pelikan Jug“, operateri su uspešno započeli bušenje prve proizvodne sonde, što predstavlja zvanični početak ambicioznog plana koji predviđa otvaranje ukupno deset operativnih bušotina na ovom području. Istovremeno, italijanska korporacija Saipem realizuje ugovor vredan 1,75 milijardi dolara koji obuhvata polaganje masivnog podmorskog gasovoda dužine 160 kilometara i prečnika 30 inča (76 cm), namenjenog transportu gasa od morskog dna do kopnene infrastrukture. Treći stub ovog poduhvata nalazi se hiljadama kilometara daleko, na specijalizovanim brodogradilištima u Indoneziji, gde je proizvodna platforma „Neptun Alfa“ ušla u završnu fazu izrade, sa kompletiranim gornjim delovima konstrukcije čiji je transport ka Crnom moru planiran za kraj ove godine.
Iz ugla energetske struke i upravljanja velikim projektima (tzv. upstream menadžment), odluka konzorcijuma OMV Petrom i Romgaz da paralelno vodi ova tri kompleksna radna toka predstavlja visoko rizičan, ali jedini ispravan korak za dostizanje roka do 2027. godine. Izgradnja platforme u Aziji i njeno dopremanje kroz Suecki kanal i Bosfor predstavlja logistički podvig sam po sebi, dok polaganje gasovoda u Crnom moru nosi dodatne geopolitičke i bezbednosne rizike, s obzirom na blizinu ratne zone i prisustvo plutajućih mina. Ipak, tehnički najzahtevniji deo biće povezivanje (tzv. tie-in) podmorske infrastrukture Saipema sa deset bušotina u uslovima ekstremnog pritiska na morskom dnu. Uspeh ove faze zavisiće isključivo od besprekorne koordinacije, jer bilo kakvo kašnjenje u transportu platforme iz Indonezije ili zastoj u podmorskom bušenju može izazvati finansijske penale koji bi brzo umanjili profitabilnost ove investicije teške četiri milijarde evra.
Rumunija postaje energetski lider Evropske unije
Kada projekat dostigne svoj puni kapacitet, „Neptun Dip“ će isporučivati oko 8 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Ako se uzme u obzir da trenutna ukupna domaća proizvodnja Rumunije iznosi 9,2 milijarde kubnih metara, ovaj projekat će praktično duplirati proizvodne kapacitete zemlje.
Ovim korakom Rumunija trajno osigurava sopstvenu energetsku nezavisnost, zvanično preuzima titulu najvećeg proizvođača prirodnog gasa u Evropskoj uniji i postaje ključni neto izvoznik ovog energenta.
Nova energetska karta Evrope: Spas za region nakon ruskog gasa
U deceniji u kojoj se Evropska unija suočava sa trajnim gubitkom gasa iz ruskih cevovoda, kao i potpunim zatvaranjem gigantskog holandskog polja Groningen, „Neptun Dip“ predstavlja jedan od retkih autohtonih izvora gasa na evropskom tlu.
Zato ovaj projekat nema samo lokalni značaj. Očekuje se da će se ogromni viškovi gasa iz Rumunije, preko već postojećih regionalnih interkonektora, distribuirati ka energetski ugroženim tržištima Centralne i Istočne Evrope. Glavne isporuke biće usmerene ka Srbiji, Moldaviji, Slovačkoj, Mađarskoj i Nemačkoj, čime se radikalno smanjuje zavisnost ovog dela kontinenta od spoljnih geopolitičkih pritisaka.
