Bumerang rata pogodio srce Moskve, Tramp potpisao Memorandum o razumevanju sa Iranom - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Na ukrajinskom ratištu najnoviji sukobi i napadi u proteklih sedam dana obeleženi su žestokim udarima na kulturno-istorijsko nasleđe Kijeva i stratešku energetsku infrastrukturu unutar same Rusije. Sukob je eskalirao do nivoa na kojem ukrajinski zvaničnici poručuju da će, ukoliko Ukrajina gori, goreti i Moskva, što se manifestovalo nezapamćenim napadima stotinama dronova na rusku prestonicu. Tokom masovnog ruskog napada na Kijev 15. juna izbio je veliki požar u kompleksu čuvene Kijevsko-pečerske lavre. U ovom napadu značajno su oštećeni krovna konstrukcija i eksterijer Crkve Uspenja Presvete Bogorodice iz 11. veka. Istorijski artefakti iz perioda od 16. do 18. veka hitno su evakuisani.

Iako dokazi prikupljeni na terenu nedvosmisleno potvrđuju da je udar izvršio ruski dron Geran, rusko Ministarstvo odbrane i zvaničnica Marija Zaharova odmah su odbacili odgovornost i prebacili krivicu na Kijev. Moskva tvrdi da je Lavru pogodila zalutala raketa ukrajinskog PVO sistema Patriot američke proizvodnje, kojoj je istekao rok trajanja, što se pokazalo kao notorna laž zvanične Moskve. Pogođeni objekat predstavlja dragulj svetske baštine pod zaštitom UNESCO-a i najvažnije pravoslavno svetilište u istočnoslovenskom svetu. Francuski ministar spoljnih poslova uporedio je ovaj napad sa bombardovanjem katedrale Notr Dam u Parizu. Procena stručnjaka jeste da bi kompletna obnova i sanacija oštećenog kompleksa mogle da traju do dve godine.

Na zahtev Ukrajine, Savet bezbednosti UN zakazao je hitnu sednicu za ponedeljak, 22. jun 2026. godine, posvećenu uništavanju ukrajinske kulturne i verske baštine.Na marginama sastanka ministara odbrane NATO-a u Briselu (format Ramštajn), predsednik Volodimir Zelenski naglasio je da ruske balističke rakete predstavljaju najveći preostali problem za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Saveznicima je uputio hitan zahtev za isporuku dodatnih antibalističkih sistema i raketa, ističući da se konkretni rezultati i formiranje zajedničkog evropskog antibalističkog štita moraju videti pre predstojeće zime.

Ukrajina i Nemačka su tokom ovih sastanaka zvanično potpisale bilateralni sporazum o zajedničkom razvoju protivvazdušnih i antibalističkih kapaciteta. S druge strane, belgijski ministar odbrane Teo Franken potvrdio je da će Belgija tokom ove godine isporučiti Ukrajini ukupno sedam borbenih aviona F-16. Od sedam obećanih letelica, tri će biti potpuno operativne za borbene misije na ukrajinskom nebu (odbranu od krstarećih raketa i dronova Šahid), dok će preostale četiri služiti isključivo za rezervne delove i obuku tehničara. Kompletan prenos belgijske flote planiran je fazno do kraja decenije, u zavisnosti od dinamike pristizanja novih aviona F-35 za belgijske oružane snage.

U do sada najvećem talasu napada sa više od 555 dronova, Ukrajina je u noći između 17. i 18. juna ponovo direktno pogodila Moskovsku rafineriju nafte (u vlasništvu Gasprom Njefta), drugi put u samo nekoliko dana, izazvavši velike požare i prekid avio-saobraćaja.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) u svom najnovijem junskom izveštaju potvrdila je da je proizvodnja ruske sirove nafte pala za oko 5% na godišnjem nivou, na 8,7 miliona barela dnevno, što je čak 10% ispod mesečnog cilja koji je Moskva zacrtala. Pad je direktna posledica uspešnih ukrajinskih napada na prerađivačku i energetsku infrastrukturu, zbog čega je IEA smanjila prognozu ruske proizvodnje za celu 2026. godinu na 8,95 miliona barela dnevno. Skoro trećina ruskih kapaciteta za preradu nafte bila je privremeno van funkcije. Usled pojačanih ukrajinskih napada, Rusija se trenutno suočava sa najozbiljnijom i najrasprostranjenijom krizom u snabdevanju gorivom od početka rata, iako intenzitet krize nije podjednak u svim regionima.

Prema dostupnim podacima i analizama, nestašice i poremećaji u distributivnom lancu zabeleženi su u više od 25 ruskih regiona, uključujući i same benzinske stanice u Moskvi, kao i u severnim delovima zemlje, gde je uvedeno restriktivno racionisanje. Na primer, kompanije poput Lukoila i Gasproma ograničile su prodaju na između 60 i 100 litara benzina po vozaču kako bi sprečile paniku i stvaranje zaliha. Situacija je najkritičnija na okupiranom poluostrvu Krim. Nakon novog velikog ukrajinskog udara 21. juna na skladišta nafte u Kerču i pomorsku logistiku u Krasnodarskom kraju, okupacione vlasti na Krimu zvanično su obustavile prodaju benzina građanima i komercijalnim preduzećima. Gorivo se sada prodaje isključivo državnim organima, hitnim službama i vojsci radi obezbeđivanja vitalnih funkcija.

Kako bi ublažile efekte krize, ruske vlasti preduzele su niz mera, uključujući potpunu zabranu izvoza benzina do kraja godine. Vlada je bila primorana da definitivno napusti ekološke standarde Euro 5 i dozvoli rafinerijama proizvodnju i plasman goriva znatno lošijeg kvaliteta, sa visokim sadržajem sumpora, kako bi nadomestila manjak u proizvodnji. U istorijski neuobičajenom potezu za zemlju koja je jedan od najvećih svetskih izvoznika energenata, Rusija je otpočela hitan uvoz benzina morskim putem iz azijskih zemalja kako bi pokrila domaći deficit na tržištu, koji iznosi približno 20%.

Krizu dodatno produbljuje odluka Vašingtona da ne produži izuzeće za izvoz ruske nafte. S obzirom na to da su SAD i Iran postigli memorandum o razumevanju koji potencijalno vraća bliskoistočnu naftu na tržište, Bela kuća je dozvolila da tiho istekne privremeno izuzeće od sankcija na rusku transportovanu naftu. To otežava logistiku ruske flote u sneci i dodatno steže ekonomski obruč oko Moskve u trenutku kada su njeni domaći kapaciteti fizički osakaćeni ukrajinskim dronovima.

U najnovijem izveštaju organizacije EUvsDisinfo, pod nazivom „Ratnohuškački NATO, miroljubiva Belorusija i ‘kazna’ za Bugarsku“ (objavljenom 19. juna), identifikovani su ključni ruski propagandni narativi usmereni ka Evropi i njenim susedima. Glavni dezinformacioni fokusi tokom protekle nedelje obuhvataju sledeće teme:

„Ratnohuškački NATO“ naspram „miroljubive Belorusije“. Kremlj aktivno izvrće činjenice kako bi opravdao sopstveni vojni pritisak i destabilizaciju regiona. Vojne vežbe NATO-a lažno se prikazuju kao priprema za „neizbežni napad na Kalinjingrad“, iako je reč o odbrambenim vežbama usmerenim na zaštitu Suvalki koridora. Istovremeno, ukrajinske odbrambene pripreme duž granice sa Belorusijom Moskva lažno predstavlja kao „agresiju i nameru za invaziju“, prećutkujući činjenicu da je Belorusija već korišćena kao poligon za ruske vojne napade.

Preokretanje uloga agresora i žrtve. Ruski proksi mediji kontinuirano nastoje da NATO, Ukrajinu i Evropsku uniju predstave kao agresore. Cilj takvih narativa jeste prikrivanje sopstvenih neuspeha i skretanje pažnje sa brutalnih napada na ukrajinsku infrastrukturu.

Manipulacija putem digitalne infrastrukture i pretraživača. Poseban akcenat u analizama ove nedelje stavljen je na tehnološku kompaniju Yandex. EUvsDisinfo navodi da je ova platforma, usled zakonskih pritisaka i cenzure u Rusiji, transformisana u ključni instrument Moskve za kontrolu informacija. Putem nje sistematski se manipuliše rezultatima pretrage kako bi se domaćim i stranim korisnicima nametnula iskrivljena, prokremljska slika stvarnosti.

Ekonomske dezinformacije i zloupotreba fiskalnih pravila EU. Ruska propaganda nastoji da redovne ekonomske procese unutar Evropske unije predstavi kao unutrašnje potrese ili „kažnjavanje“ pojedinih država članica (poput Bugarske) od strane Brisela. Uobičajena primena fiskalnih pravila EU prema državama koje prekorače dozvoljeni prag budžetskog deficita koristi se za širenje narativa o „ekonomskom sunovratu“ i strogim merama štednje koje navodno ugrožavaju suverenitet evropskih zemalja.

Napadi na sankcije i odbrana „flote iz senke“. Registrovani su narativi kojima se nastoji diskreditovati i umanjiti efikasnost evropskih sankcija usmerenih protiv ruskog energetskog sektora, sa posebnim fokusom na opravdavanje i zaštitu ilegalnog pomorskog sistema poznatog kao ruska „flota iz senke“.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski postavio je ultimatum od sedam dana beloruskom lideru Aleksandru Lukašenku da ukloni ili isključi rusku vojnu opremu sa teritorije Belorusije. Zelenski je direktno zapretio da će, ukoliko Minsk to ne učini, Ukrajina sama neutralisati te sisteme. Ovo upozorenje predstavlja jednu od najdirektnijih i najoštrijih javnih poruka koje je Kijev uputio Minsku od početka rata. Ultimatum se odnosi na signalne relejne sisteme (repetitore i transpondere) postavljene na komunikacionim tornjevima širom Belorusije. Ta oprema locirana je u dva pogranična regiona – Brestskoj i Gomeljskoj oblasti – koje se neposredno graniče sa severnim delom Ukrajine. Kijev je upozorio da ruska vojska koristi ove tornjeve i repetitore za navođenje i koordinaciju napada dronovima (uključujući kamikaza-dronove „Šahed“), raketama i artiljerijom na civilna područja i energetsku infrastrukturu širom Ukrajine, uključujući i Kijev.

Lukašenko ima rok od nedelju dana, odnosno do 26. juna, da ukloni ove sisteme. U suprotnom, Ukrajina će ih smatrati legitimnim vojnim ciljevima i uništiti sopstvenim sredstvima. Pored sistema za navođenje, Zelenski je javno optužio Belorusiju da je postala jedan od glavnih logističkih oslonaca i snabdevača ruske vojske gorivom. Naveo je da su od januara do maja isporuke benzina iz Belorusije u Rusiju porasle čak trinaest puta, dok su isporuke dizela utrostručene u odnosu na isti period prošle godine.

Ukrajina vrši snažan pritisak na beloruski naftno-prerađivački sektor kako bi sprečila Moskvu da preko Minska ublaži posledice ukrajinskih udara na rafinerije unutar same Rusije. Zelenski je naglasio da Kijev pod nadzorom drži i fabrike koje proizvode opremu za potrebe ruske teške vojne tehnike. On je poručio da više ne prihvata nezvanična objašnjenja iz Minska prema kojima „Lukašenko ne želi da bude deo rata“. Dodao je da, ukoliko beloruski lider zaista tako misli, jednostavno treba da isključi rusku opremu sa komunikacionih tornjeva na svojoj teritoriji. Iako je javno zauzeo neutralan stav prema ratu između Rusije i Ukrajine, Lukašenko od prvog dana invazije pruža logističku podršku ruskim snagama i dozvoljava korišćenje beloruske teritorije za napade na Ukrajinu, uključujući i početnu ofanzivu na Kijev.

Posle još jednog odlaganja izazvanog nastavkom sukoba na jugu Libana, Sjedinjene Američke Države i Iran napokon su u nedelju započeli pregovore u Švajcarskoj. Dok je američka komanda CENTCOM zvanično potvrdila prekid pomorske blokade Irana, izraelski premijer Benjamin Netanjahu naglasio je da se izraelska vojska neće povući iz Gaze, južnog Libana i Sirije. Sukobi na terenu nastavljeni su uprkos proglašenom primirju između Izraela i Hezbolaha, uz vazdušne udare i ljudske žrtve na obe strane. Istovremeno, šefica diplomatije EU Kaja Kalas izjavila je da Brisel još nije spreman da ukine sankcije Iranu. Ukidanje sankcija povezanih sa iranskim nuklearnim programom biće razmatrano tek nakon postizanja formalnog i konačnog sporazuma, dok će sankcije uvedene zbog kršenja ljudskih prava ostati na snazi.

Prva runda direktnih pregovora u Švajcarskoj, koju su predvodili američki potpredsednik Džej Di Vens i iranski zvaničnici, započela je u nedelju. Neposredno po završetku prve runde razgovora, Donald Tramp uputio je oštru poruku Teheranu, istakavši da će Sjedinjene Američke Države ponovo „veoma snažno udariti“ i nastaviti bombardovanje ukoliko Iran hitno ne obuzda i zaustavi aktivnosti svojih saveznika iz Hezbolaha u Libanu.

U međuvremenu, mediji su objavili ključne tačke američko-iranskog sporazuma, potpisanog u formi Memoranduma o razumevanju (MOU) između Donalda Trampa i Masuda Pezeškijana. Sporazum obuhvata 14 strukturnih odredbi koje su pokrenule rok od 60 dana za postizanje konačnog mirovnog rešenja.

Prva odredba predviđa prekid neprijateljstava kroz trenutno i trajno obustavljanje vojnih operacija na svim frontovima, uključujući i teritoriju Libana. Predviđeno je i uzajamno poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nemešanje u unutrašnja pitanja obe države.

Memorandum utvrđuje maksimalni rok od 60 dana za postizanje konačnog mirovnog sporazuma, uz mogućnost njegovog produženja. Sjedinjene Američke Države obavezale su se da odmah započnu proces ukidanja pomorske blokade iranskih luka i da ga u potpunosti završe u roku od 30 dana.

Sporazum predviđa i otvaranje Ormuskog moreuza, uz obavezu Irana da tokom narednih 60 dana obezbedi slobodan i bezbedan prolaz za komercijalne brodove. Istovremeno, Teheran se obavezuje da u roku od 30 dana ukloni taktičke vojne prepreke i morske mine iz moreuza.

Predviđeno je i formiranje regionalnog programa ekonomskog oporavka i obnove Irana vrednog najmanje 300 milijardi dolara, koji bi finansirale arapske države Persijskog zaliva. Sjedinjene Američke Države preuzele su obavezu da nakon postizanja konačnog sporazuma u potpunosti ukinu ekonomske sankcije prema Iranu, uključujući i podršku ukidanju relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti UN.

Memorandum sadrži i zvaničnu potvrdu Teherana da neće razvijati niti nabavljati nuklearno oružje. Istovremeno, Iranu se dozvoljava zadržavanje postojećeg nivoa nuklearnog programa do postizanja konačnog dogovora, uz obavezu Sjedinjenih Američkih Država da u međuvremenu ne uvode nove sankcije niti dodatno vojno prisustvo u regionu. Dokument predviđa i hitno izdavanje privremenih dozvola od strane američkog Ministarstva finansija kako bi Iran odmah mogao da obnovi izvoz sirove nafte i naftnih derivata. Takođe, američka vojska preuzima obavezu da povuče svoje snage iz neposredne blizine Irana u roku od 30 dana nakon potpisivanja konačnog sporazuma.

Kada je reč o budućem upravljanju Ormuskim moreuzom, sporazum predviđa pokretanje dijaloga između Irana, Omana i ostalih obalskih država radi definisanja budućeg režima plovidbe i pružanja pomorskih usluga. Najzad, u roku od 60 dana trebalo bi da bude postignut dogovor o rešavanju pitanja postojećih iranskih zaliha obogaćenog nuklearnog materijala putem njegovog razređivanja na licu mesta, pod direktnim nadzorom inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Aktivnosti Evropske unije tokom prethodnih sedam dana obeležili su istorijski pomaci u politici proširenja, ali i duboke unutrašnje podele u vezi sa taktičkim pristupom prema Rusiji i nastavkom finansijske podrške Ukrajini. Najvažniji događaj bio je samit Evropskog saveta, održan 18. i 19. juna 2026. godine u Briselu. Na međuvladinim konferencijama u Luksemburgu, održanim 15. juna, za Ukrajinu i Moldaviju zvanično je otvoren prvi pregovarački klaster „Osnove“ (Fundamentals). Ovaj klaster obuhvata oblasti vladavine prava, pravosuđa, funkcionisanja demokratskih institucija i reforme javne uprave.

Na istoj konferenciji Crna Gora ostvarila je značajan napredak privremenim zatvaranjem još dva pregovaračka poglavlja – Poglavlja 2 (Sloboda kretanja radnika) i Poglavlja 28 (Zaštita potrošača i zdravlja) – čime je prešla polovinu puta ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Prema zvaničnim zaključcima Evropskog saveta, lideri Evropske unije dogovorili su da u oktobru 2026. godine održe posebnu stratešku raspravu o proširenju i unutrašnjim reformama Unije. Cilj ove rasprave biće prilagođavanje institucionalnog okvira EU za prijem novih država članica.

Istovremeno, novi premijer Bugarske Rumen Radev, koji je preuzeo dužnost nakon izbora, javno je zapretio vetom na novi paket evropskih sankcija Rusiji. Radev je naveo da predložene restrikcije ugrožavaju poslovanje ruske kompanije Lukoil u Burgasu, gde se nalazi jedina rafinerija nafte u Bugarskoj, kao i snabdevanje rezervnim delovima za sofijski metro. Pored toga, Bugarska se oštro protivi uvođenju sankcija patrijarhu Ruske pravoslavne crkve Kirilu, ocenjujući takvu meru kao „kontraproduktivno mešanje u crkvena pitanja“.

Kancelarija predsednika Evropskog saveta Antonija Košte pokrenula je inicijativu i ostvarila preliminarne diplomatske kontakte sa Moskvom kako Evropska unija ne bi bila marginalizovana u eventualnim budućim mirovnim pregovorima. Na samitu u Briselu lideri EU nisu uspeli da postignu dogovor o uspostavljanju trajnog posrednog kanala komunikacije (back-channel) sa Kremljom. Baltičke države izrazile su veliko nezadovoljstvo jer nisu bile unapred obaveštene o Koštinim kontaktima sa Moskvom, dok je italijanska premijerka Đorđa Meloni predložila imenovanje posebnog izaslanika Evropske unije iz reda srednjih evropskih sila, kako bi se izbeglo da najveće države članice samostalno vode diplomatske inicijative.

Međutim, uprkos političkim nesuglasicama u vezi sa mogućim pregovorima sa Rusijom, lideri Evropske unije postigli su konsenzus i potvrdili nepokolebljivu vojnu i finansijsku podršku Kijevu. Podržana je i hitna isplata prve tranše sredstava u okviru instrumenta Ukraine Facility pre kraja juna 2026. godine. Pitanje dugoročnog finansiranja i raspodele sredstava u okviru Višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF) za period nakon 2027. godine nije rešeno na ovom samitu. Rasprava o novom kompromisnom tekstu i reformi sistema prihoda zvanično je odložena za oktobarske sastanke, kada se očekuje nastavak usaglašavanja između povećanih zahteva Evropskog parlamenta i država korisnica evropskih fondova, s jedne strane, i zahteva za fiskalnom disciplinom koje zastupaju najveći neto finansijeri evropskog budžeta, pre svega Nemačka i Holandija, s druge strane.

U francuskom alpskom gradu Evijanu, od 15. do 17. juna, održan je samit G7, koji je u stručnoj javnosti ocenjen kao trenutak diplomatske konvergencije i jedinstva u jeku višestrukih globalnih ekonomskih i geopolitičkih kriza. Domaćin samita, francuski predsednik Emanuel Makron, uspeo je da obezbedi konstruktivnu atmosferu pregovora i usvajanje čak devet zajedničkih saopštenja lidera. Samit je protekao u senci istorijskog Memoranduma o razumevanju između Vašingtona i Teherana, čiji je cilj okončanje četvoromesečnog sukoba. Detalji sporazuma procureli su na marginama samita, a američki predsednik Donald Tramp najavio je skoro ukidanje blokade iranskih luka i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prisustvovao je samitu kao gost Emanuela Makrona. Tokom sastanaka obezbedio je snažnu i jedinstvenu podršku zapadnih lidera za nastavak pomoći Ukrajini u odbrani od ruske agresije. Za razliku od ranijih skupova koje je napuštao pre završetka, Donald Tramp ostao je do samog zatvaranja samita i pokazao visok nivo spremnosti za saradnju. Francuska je tome doprinela tako što je svesno izostavila klimatsku politiku sa dnevnog reda, izbegavajući jednu od tema koja je ranije izazivala značajne nesuglasice među učesnicima.

Francuska je dodatno uvela presedan pozivanjem velikog broja partnerskih država u razgovore, među kojima su bili lideri Indije, Kenije, Južne Koreje, Brazila i Egipta. Organizovani su i radni sastanci sa vodećim predstavnicima tehnološkog sektora, uključujući Sama Altmana iz kompanije OpenAI. Lideri G7 – Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Japana i Kanade – uz učešće predstavnika Evropske unije, usvojili su sledeće ključne zaključke:

Čvrst stav i vojna podrška Ukrajini. G7 je potvrdio privrženost suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Dogovoreno je ubrzanje isporuka PVO sistema (uključujući presretače Patriot i dugodometno oružje) i podrška energetskoj otpornosti zemlje. Istaknuta je spremnost za izdavanje licenci Kijevu za sopstvenu vojnu proizvodnju. Dogovoreno je i jačanje sankcija na rusku naftu i gas.

Stabilizacija Bliskog istoka i Libana. Lideri su pozdravili sporazum SAD i Irana o trajnom odricanju Teherana od nuklearnog oružja, uz zahtev za hitno i bezuslovno otvaranje Ormuskog moreuza za slobodnu plovidbu. Povodom situacije u Libanu, upućen je poziv na hitan prekid vatre i podržano razoružavanje Hezbolaha.

Kina kao „slon u sobi” i makroekonomske neravnoteže. Usvojena je deklaracija o stabilnom i otpornom rastu koja direktno, iako bez eksplicitnog imenovanja, cilja na kineski državno subvencionisani ekonomski model. Ukazano je na problem globalnih neravnoteža (sintetizovan kao: Kina proizvodi previše, SAD troše previše, a Evropa investira premalo). Pozvane su zemlje sa velikim suficitom da ojačaju domaće izvore rasta umesto distorzivnih izvoznih politika.

Bezbednost kritičnih sirovina. Formiran je neobavezujući "Savez za otpornost i proizvodnju kritičnih minerala". Cilj saveza je da se kroz koordinaciju finansiranja i skladištenja zavisnost od bilo kog pojedinačnog dobavljača van G7 (ponovo usmereno na Kinu) za retke zemlje i trajne magnete smanji na ispod 60% do 2030. godine.

Veštačka inteligencija i bezbednost maloletnika. Tehnološka suverenost i regulacija AI bili su u fokusu poslednjeg dana samita. Doneta je deklaracija o stvaranju bezbednijeg digitalnog prostora za maloletnike. Postignut je konsenzus o potrebi prilagođavanja jezika AI četbotova kada komuniciraju sa decom, kao i borbe protiv sintetičkog materijala koji zloupotrebljava decu. Sve članice su podržale načelnu ideju o zabrani društvenih mreža za decu mlađu od 15 ili 16 godina.

Zdravstvo i humanitarna pitanja. Prvi put u istoriji G7, borba protiv kancera postavljena je kao prioritet. Dogovoreno je intenziviranje razmene podataka o pedijatrijskim i kancerima sa lošom prognozom. Kao odgovor na epidemiju ebole u Bundibugju, G7 je poslao poruku podrške i obavezao se na hitno finansiranje od preko milijardu dolara u koordinaciji sa UN-om. Usvojene su i posebne deklaracije o jačanju bezbednosti međunarodnih luka radi suzbijanja šverca narkotika i razbijanja organizovanih kriminalnih mreža koje se bave krijumčarenjem migranata.

Bivši predsednik Evropske komisije, sada na čelu Fondacije za saradnju među narodima Romano Prodi ocenio je da su nacionalizam i populizam u Evropi prolazna faza i da Evropa i dalje poseduje intelektualnu snagu i zajedničku poruku velikog značaja. "Verujem da Evropa i dalje poseduje intelektualnu snagu i zajedničku poruku velikog značaja. Problem je da se ne dozvoli da to nestane u ludilu neuspele integracije, neuspele Unije, koja nam je neophodna", rekao je Prodi u intervjuu za Fokus Evropa - Italija, na marginama "Konferencije o Evropi budućnosti", nedavno održane u Sijeni. Prodi je ocenio da je "EU, iako polako, postala nužnost".

"Zato ne verujem da je ova faza nacionalizma i populizma konačna. Dokle god postoji Evropa, populizam je prolazna faza. Naša sudbina, ako želimo da opstanemo, jeste evropsko jedinstvo", dodao je. Prema njegovim rečima za izgradnju makar određenog evropskog identiteta je "potrebno vreme, jer je to prva politička tvorevina u istoriji koja nije nastala oružjem, već demokratskim pristankom".

"Naravno da sam razočaran sporošću. Ali sam uveren da nismo na kraju evropske misije", dodao je Prodi u interrvjuu koji je dana preneo portal EUalajv (EUalive). Prodi je rekao da je problem EU "ludilo jednoglasnosti" i da se zalaže za "prelazak sa jednoglasnosti na demokratsku Evropu, odnosno sa paralize jednoglasnosti na Evropu više krugova, na različite nivoe integracije" .

"Evropa funkcioniše i napreduje kroz demokratiju i verujem da će se to, pre ili kasnije, dogoditi. Naravno, ova faza populizma otežava stvari. Ali to je proces koji se ne zaustavlja, osim ako ne dođe do samoubistva. Ranije ste podsetili da civilizacije nestaju. Pa, ako dozvolimo da nestane i Evropa, nestaće i civilizacija", zaključio je Prodi. Bivši italijanski premijer je rekao i da je na izborima na koje 2027. izlaze građani Francuske, Italije, Španije, Poljske, Grčke, Finske, Estonije i Slovačke, što je približno dve trećine Evropljana, pitanje koje je svima zajedničko : nastavak ili prekid procesa evropskih integracija?

Mađarski parlament je usvojio ustavni amandman pod nazivom „leks Orban“ koji bivšem premijeru Viktoru Orbanu trajno onemogućava povratak na funkciju predsednika Vlade. Ova krupna politička promena usledila je nakon što je nova vlada premijera Petera Mađara i njegove stranke Tisa, koja je pobedila na izborima u aprilu 2026. godine, iskoristila svoju dvotrećinsku većinu za demontažu starog sistema. Uporedo sa tim, nove vlasti su ukinule i medijske blokade prema Ukrajini, čime ubrzano menjaju spoljnopolitički kurs zemlje.

Parlament Mađarske je sa 135 glasova „za“, 50 „protiv“ i 6 uzdržanih izglasao 16. amandman na Ustav (Temeljni zakon). Nova odredba fiksira maksimalno trajanje funkcije premijera na ukupno osam godina (dva mandata), bez obzira na prekide. Ključni element amandmana je to što se u obračun uračunavaju svi mandati od 2. maja 1990. godine. Kako je Viktor Orban na mestu premijera proveo ukupno 20 godina, on je automatski diskvalifikovan od bilo kakve buduće kandidature za šefa vlade. Zanimljivo je da će ovo pravilo ograničiti i sadašnjeg premijera Petera Mađara, koji funkciju neće moći da obavlja nakon 2034. oglodine.

Iako je predsednik države Tamaš Šuljok (kojeg je svojevremeno postavila Orbanova administracija) izjavio da ova odluka „ograničava volju naroda“, on je ipak potpisao ustavni amandman, umesto da ga pošalje Ustavnom sudu na preispitivanje. Pored eliminacije Orbana, ovim paketom mera se ukida kontroverzna Kancelarija za zaštitu suvereniteta (koju je Orban koristio za pritisak na opoziciju i novinare) i državi se vraćaju osnivačka prava nad fondacijama na koje je prethodna vlast prenela stotine milijardi forinti javne imovine.

Gotovo istovremeno sa ustavnim promenama, Budimpešta je zvanično potvrdila da potpuno ukida blokadu ukrajinskih onlajn medija. Orbanova vlada je u septembru 2025. godine preko mađarskih internet provajdera zabranila pristup za 12 vodećih ukrajinskih medija (uključujući Ukrainska Pravda i European Pravda). To je učinjeno kao kontramera nakon što je Kijev prethodno blokirao pojedine mađarske sajtove zbog širenja ruske propagande. Mađarski ministar za socijalna pitanja i kulturu Žoltan Tar potvrdio je obnavljanje pristupa medijima, ističući da se „nezavisna štampa ne sme mešati sa medijima koji šire rusku propagandu“. On je direktno optužio Orbanov Fides da je blokadom samo želeo da produbi rovove i uništi diplomatske odnose sa Kijevom. Pored popravljanja odnosa sa Ukrajinom, vlada je naglasila da je ukidanje blokade ključno kako bi ukrajinska manjina i izbeglice unutar Mađarske imale nesmetan pristup vestima na svom maternjem jeziku.