Amerika obeležila 250 godina postojanja, Rusija ponovo gađala civilne ciljeve u Kijevu - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Najvažniji globalni geopolitički događaji tokom protekle sedmice obeleženi su proslavom 250 godišnjice nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država, početkom održavanja višednevne ceremonije sahrane ubijenog vrhovnog vođe Irana, neselektivnim ruskim raketnim udarima na Kijev uoči početka NATO samita u Ankari, kao i novim carinskim merama Evropske unije protiv Kine.

Sjedinjene Američke Države obeležile su ovog vikenda svoj 250. rođendan najvećom proslavom Dana nezavisnosti u istoriji nacije, dvodnevnim spektaklom koji se protezao od Maunt Rašmora do Nacionalnog mola i koji je preživeo vrućine preko 38 stepeni, grmljavinske oluje i kasnonoćnu evakuaciju, pre nego što se završio rekordnim vatrometnim finalom. Predsednik Donald Tramp obeležio je jubilej sa dva velika obraćanja. Trećeg jula otvorio je vikend proslave na Maunt Rašmoru, veličajući američka dostignuća i kulturu, uz upozorenje na, kako je opisao, ponovno buđenje komunističke pretnje u zemlji, etiketu koju je poslednjih meseci lepio na više demokratskih kandidata uoči međuizbora 2026. godine.

Centralni događaj usledio je u subotu uveče na Nacionalnom molu, gde je snažna grmljavinska oluja primorala organizatore na evakuaciju terena i pomerila predsednikovo obraćanje na vreme posle 23 časa. Uprkos vremenskim nedaćama, Tramp je ranije na mreži Truth Social poručio da će izaći na binu bez obzira na sat, izjavivši da malo kiše neće zaustaviti 250. rođendan. Kada je konačno progovorio, predsednik je jubilej predstavio kao početak, a ne kao krunu. „Ovo je tek svitanje zlatnog doba Amerike", rekao je okupljenima, obećavši da će podići zemlju na nove visine, za njenu decu i za stvar slobode.

Govor je spojio istoriju i politiku. Tramp je prošao kroz osnivanje nacije, pokazao istorijske zastave, uključujući jednu za koju je rekao da je bila prebačena preko kovčega Abrahama Linkolna, te odao počast veteranima na bini. Pohvalio se i ratom sa Iranom koji je u toku, tvrdeći da su američke snage uništile iransku mornaricu od početka sukoba u februaru i da Teheran jedva čeka da pregovara o okončanju rata. Iza svečanog sjaja, obraćanje je nosilo jasne političke poruke. Tramp se obavezao da će progurati kroz Kongres zakon SAVE America Act, koji je trenutno blokiran. Zakon bi zahtevao dokaz o državljanstvu i ličnu ispravu za glasanje i zabranio bi većinu glasanja poštom, što je signal da će izborna pravila biti ključna bitka izbornog ciklusa 2026. Ponavljajući poruke sa Maunt Rašmora, predsednik je komunizam prikazao kao smrtnu pretnju američkoj slobodi i obećao da će ga zemlja brzo poraziti, direktno vezujući jubilej za predstojeću izbornu sezonu. Proslavu je najvećim delom organizovala Freedom 250, javno-privatno partnerstvo koje je osnovala administracija, paralelno sa organizacijom America250, dvostranačkom kongresnom komisijom osnovanom pre deset godina, strukturom koja je Beloj kući omogućila da jubileju da sopstveni pečat.

Deklaracija o nezavisnosti iz 1776. godine predstavlja jedan od najvažnijih dokumenata u modernoj istoriji čovečanstva. "Svi ljudi su stvoreni jednaki i imaju neotuđiva prava na život, slobodu i traganje za srećom", reči su koje su tokom poslednjih 250 godina utkane u težnje mnogobrojnih naroda i ljudi širom planete za slobodom. Ta čuvena rečenica Tomasa Džefersona postala je kamen temeljac modernog liberalizma. Deklaracija je u politički život savremenog sveta uvela pravo naroda na revoluciju i promenu tiranske vlasti. Ovaj tekst poslužio je kao direktan pravni i filozofski temelj za Francusku buržoasku revoluciju (1789) i talase osamostaljenja širom Latinske Amerike u 19. veku.

Danas su SAD republika sa nadjužim kontinuitetom i vodeća ekonomska, tehnološka i vojna sila planete. Iako suočena sa unutrašnjim podelama, Amerika kroz saveze poput NATO-a i odlučujući uticaj na globalne finansijske tokove i dalje predstavlja primarnog garanta svetske bezbednosne arhitekture i globalnog poretka. U eri geopolitičkog prestrojavanja i pokušaja revizionističkih sila da uspostave novi svetski poredak, uloga SAD-a biće ključna u definisanju granica tehnološkog razvoja (pre svega veštačke inteligencije) i očuvanju demokratskih modela upravljanja naspram autoritarnih sistema.

Ako su govori tokom ceremnije doneli politiku, američka vojska, pre svega Ratno vazduhoplovstvo, donela je spektakl. Organizatori su vazdušni program najavili kao najambiciozniju avijatičarsku predstavu ikada priređenu nad prestonicom, i više od devet sati u subotu nebo iznad Nacionalnog mola pripadalo je američkim letelicama. Počevši od 13.15 časova i nastavljajući otprilike svakog sata do duboko u noć, preko 30 preleta i demonstracija prošlo je iznad Mola. Program su predvodili Thunderbirds Ratnog vazduhoplovstva i Blue Angels Ratne mornarice, dva najprestižnija demonstraciona tima nacije, koja se retko viđaju nad Vašingtonom uopšte, a kamoli zajedno. Pridružili su im se demo-tim lovca F-22 Raptor, timovi Marinskog korpusa sa avionom F-35B Lightning II i letelicom MV-22 Osprey, kao i kompletne smotre flota svih pet rodova oružanih snaga. Dve formacije izdvojile su se kao krunski dragulji programa: prelet „stelt" avijacije (U.S. Stealth Airpower Flyover) i prelet tri strateška bombardera Ratnog vazduhoplovstva (Tri-Bomber Flyover), koji je bombardersku flotu doveo iznad spomenika u jedinstvenoj smotri. Večernji program je podigao dramatiku, predsednički avion Air Force One preleteo je Mol nešto posle 19 časova, predvodeći ogromnu formaciju nekoliko minuta kasnije, a usledili su stelt-prelet u 19.38, demonstracija lovca F-22 Raptor sa dodatnim sagorevanjem u 19.53 i bombarderi B-1 Lancer koji su protutnjali u punom naknadnom sagorevanju u 20.07. Za one koji su ostali do kasno, noćni prolaz bombardera B-1 sa užarenim motorima osvetlio je nebo u 22.36, tik iznad Vašingtonskog spomenika, neposredno pred vatromet.

Vazduhoplovne svečanosti počele su, zapravo, dan ranije. Trećeg jula, proglašenog Danom avijacije na Velikom američkom vašaru, padobranci Golden Knights američke vojske i Leap Frogs mornarice spustili su se na Mol noseći ogromnu američku zastavu. Programu vikenda pridružile su se i letelice agencije NASA, u okviru segmenta posvećenog američkom liderstvu u istraživanju svemira i inovacijama. U duhu 2026. godine, Bela kuća je objavila aplikaciju za praćenje preleta „4th of July Fly Over", koju je razvio visoki zvaničnik Šon Čitl, omogućivši posmatračima da u realnom vremenu prate raspored uz odbrojavanje, fotografije i istorijat svake formacije koja grmi iznad njihovih glava. Uprkos vrućini koja je prešla 38 stepeni Celzijusa i primorala organizatore da odlože otvaranje kapija i postave stanice za hidrataciju širom terena oko Spomenika, mase su ispunile Mol i klicale svakom preletu. Prve akrobatske demonstracije iznad zabranjenog vazdušnog prostora centra Vašingtona, inače nedostupnog za ovakvo letenje, priuštile su i iskusnim ljubiteljima aeromitinga nešto što nikada ranije nisu videli.

Noć je zatvorena onim što su organizatori nazvali najvećim vatrometom u istoriji: oko 850.000 vatrometnih efekata tokom otprilike 40 minuta, više od deset puta veći od prethodnog američkog rekorda, eksplodiralo je iznad Linkolnovog memorijala dok je odloženi program konačno stizao do vrhunca u ranim nedeljnim satima. Vikend, međutim, nije prošao bez problema. Ekstremna vrućina otkazala je paradu u Filadelfiji i planiranu povorku u Vašingtonu, privremeno zatvorila vašar, a jedan avion kompanije Delta čak je prijavio kontakt sa vatrometom pri sletanju u Čikagu. Ali za stotine hiljada ljudi koji su sačekali da oluje prođu na Molu, 250. Četvrti jul isporučio je upravo ono što je obećao: najveću rođendansku proslavu koju je republika ikada priredila.

Prošla nedelja donela je oštru eskalaciju vazdušnog rata, obeleženu masovnim ruskim bombardovanjem ukrajinskih civila i veoma efikasnim ukrajinskim uzvratnim udarima na rusku energetsku logistiku. Tokom noći, ruske snage su pokrenule masovni kombinovani napad na Ukrajinu, upotrebivši šezdeset osam raketa i tri stotine pedeset i jedan jurišni dron. Napad je primarno bio usmeren na Kijev, ali je izazvao značajne žrtve i veliku destrukciju u više regiona širom zemlje. U Kijevu i okolnom regionu posledice su bile stravične, s obzirom na to da je četrnaest ljudi izgubilo život, dok je blizu šezdeset osoba povređeno, među kojima i petoro dece. Pored ljudskih žrtava, oko trideset stambenih zgrada u prestonici pretrpelo je teška oštećenja.

Napadi su se proširili daleko van glavnog grada, pogađajući civilnu infrastrukturu širom Ukrajine. U Zaporožju je direktno pogođena benzinska pumpa, pri čemu je povređeno pet osoba, uključujući i jedanaestogodišnjeg dečaka. Situacija je bila tragična i u Hersonu, gde je ruski dron u jutarnjim časovima pogodio civilni automobil, usmrtivši dvojicu muškaraca i povredivši dve žene. U Dnjipru se na meti našao terminal za sortiranje pošte, dok su u oblasti Harkova bespilotne letelice pogodile benzinske pumpe u samom Harkovu i Izjumu, gde su značajna oštećenja pretrpele i obližnje stambene kuće. Pored toga, udari su prijavljeni i u oblasti Odese, gde su oštećene stambene zgrade, a jedan dvadesetrogodišnji mladić je povređen.

Iako su ukrajinski sistemi protivvazdušne odbrane uspešno presreli većinu projektila, vojni podaci ukazuju na zabrinjavajući taktički razvoj situacije kada je reč o naprednom naoružanju. Branioci su uspeli da obore trideset i jednu od ukupno trideset tri lansirane krstareće rakete tipa H-101, kao i svih šest ispaljenih krstarećih raketa Kalibr. Uspešno je neutralisano i tri stotine dvadeset i šest od ukupno tri stotine pedeset i jednog lansiranog jurišnog drona. Međutim, odbrambeni sistemi su se suočili sa nepremostivim preprekama prilikom pokušaja da zaustave napredno balističko i nadzvučno oružje. Zbog brzine i putanje ovih projektila, nije presretnuta nijedna od šest lansiranih raketa Cirkon i Oniks, kao ni ijedan od dvadeset tri ispaljena balistička projektila sistema Iskander-M i S-400.

Kao odgovor na neprekidno bombardovanje civilnih ciljeva, Odbrambene snage Ukrajine intenzivirale su svoju kampanju protiv ruskog vojno-industrijskog kompleksa i ključnih ekonomskih tačaka, svesno prenoseći ekonomsku cenu rata duboko na teritoriju Ruske Federacije. Ukrajinski dronovi su izveli složene operacije u kojima su uspešno zaobišli rusku protivvazdušnu odbranu, pogodivši vitalne logističke i energetske čvorove.

Jedna od glavnih meta bila je rafinerija nafte u Jaroslavlju, koja spada među najveće u Rusiji i od presudnog je značaja za proizvodnju avio-goriva i dizela za potrebe vojne logistike. Ova rafinerija je ponovo pogođena, nastavljajući niz napada započet krajem juna. Značajne gubitke pretrpela je i infrastruktura na Baltičkom moru, gde su izvedeni udari na terminal za utovar nafte u luci Visock u Lenjingradskoj oblasti. Ovo je direktno poremetilo ruske izvozne operacije, a situaciju su dodatno zakomplikovali prijavljeni napadi na naftnu infrastrukturu u Sankt Peterburgu i obližnjoj pomorskoj bazi Kronštat. Operacije se ne zaustavljaju samo na teritoriji Rusije, već se nastavljaju i na okupiranom Krimu, gde su najnoviji udari precizno uništili skladišta municije i ozbiljno ugrozili funkcionalnost ključnih ruskih vazduhoplovnih baza. Ovi sistematski i kontinuirani napadi na rafinerije već ostvaruju svoj planirani strateški efekat, jer aktivno smanjuju devizni priliv u kasu Kremlja i istovremeno izazivaju primetne nestašice goriva u nekoliko ruskih regiona.

Na kopnenom frontu u Donbasu došlo je do pomeranja, pri čemu su ruske snage iznele tvrdnje da su uspostavile potpunu kontrolu nad Konstantinovkom. Ovaj grad predstavljao je teško osporavanu tačku i važno odbrambeno uporište u Donjeckoj oblasti. Kako bi maksimizovao propagandni efekat ovog događaja, Kremlj je trećeg jula organizovao medijski izuzetno ispraćenu posetu ruskog predsednika Vladimira Putina pomoćnom komandnom mestu združenih snaga. Tokom ove posete, Putin je i zvanično proglasio zauzimanje Konstantinovke, naglašavajući njenu ulogu kao velikog industrijskog centra od ogromnog strateškog značaja za dalji tok rata.

Međutim, analize nezavisnih posmatrača i izveštaji obaveštajnih agencija snažno ukazuju na to da su ovakva predsednička pojavljivanja u javnosti strogo inscenirana. Zbog sve češćih izveštaja o padu podrške javnosti ratu i duboko ukorenjenog straha Kremlja za predsednikovu bezbednost, Putinovi javni angažmani su pod strogom kontrolom i detaljno koreografisani pre nego što se prikažu na državnim medijima. Njegova poseta komandnom mestu izvedena je bezbedno, daleko od stvarnih linija fronta, uz primenu ekstremnih bezbednosnih protokola koji su uključivali čak i korišćenje specijalnog oklopnog vozila opremljenog borbenom kupolom. Celokupna strategija osmišljena je isključivo sa ciljem da domaćoj publici projektuje snagu i liderovu direktnu uključenost u ratne napore, iako se Putin, prema mnogim verodostojnim izveštajima, u stvarnosti nalazi potpuno izolovan od surovih realnosti i rizika na aktivnom borbenom polju.

Gazprom zvanično formira sopstvene mobilne protivvazdušne grupe u očajničkom dogovoru sa ruskim Ministarstvom odbrane, dokazujući da ruski državni energetski giganti više ne mogu da se oslanjaju na vojsku da ih zaštiti. Rat je došao direktno do Kremljove muzne krave, a korporativna Rusija je sada primorana da gradi sopstvene privatne vojske samo da bi održala svetla upaljenim.

Neviđeni ugovor povezuje energetski monopol i vojsku kako bi rasporedili jedinice za brzi odgovor protivvazdušne odbrane, posebno dizajnirane da presretnu i unište dolazeće pretnje usmerene na kritičnu energetsku infrastrukturu. Ovaj dogovor otkriva ogromnu, očiglednu ranjivost u ruskoj arhitekturi unutrašnje bezbednosti. Redovna vojska je toliko preopterećena i iscrpljena na ukrajinskim linijama fronta da više ne može da garantuje bezbednost najvažnijih ekonomskih sredstava zemlje od neumoljivih napada dronova. Naoružavanjem korporativnog entiteta, Moskva efikasno privatizuje svoju protivvazdušnu odbranu, signalizirajući priznanje slabosti koje će samo ohrabriti dalje duboke udare protiv urušavajućeg industrijskog srca Rusije.

Ukrajina je ove godine 194 puta pogodila ruske rafinerije Jedanaest puta više nego prošle godine, i to nije sreća. Američke obaveštajne službe su bile u toku skoro svake faze, mapirajući protivvazdušnu odbranu i planirajući rute dronova kako bi Ukrajina mogla ponovo da napadne postrojenja kada budu zakrpljena. Samo u maju je bilo 16 udara, najviše u bilo kom mesecu rata. Dovoljno kapaciteta je nestalo da izazove nestašicu goriva, regionalno racionisanje i zabranu izvoza. Rusija krpi i prilagođava se, čak kupuje benzin u inostranstvu, ali postrojenja se vraćaju samo da bi ponovo bila pogođena. Nafta je ruski ratni sanduk, i svaki barel koji ne može da preradi je granata koju ne može da ispali.

Si Đinping je institucionalizovao rekordno razorni talas unutrašnjih čistki i partijskih propisa kako bi učvrstio neodređenu vladavinu, sistematski oživljavajući autokratske priručnike Josifa Staljina i Mao Cedunga. Nedavna analiza Volstrit žurnala otkriva da je Si efikasno isključio spoljne ekonomske savete dok je disciplinovao rekordnih milion članova stranke samo u 2025. godini kroz čisti teror elite. Potpunim demontiranjem zaštitnih mera za sukcesiju posle Maoa, Peking slepo korača ka veoma nestabilnom vakuumu moći posle siledžije. Hoće li Komunistička partija Kine preživeti neizbežni strukturni slom kada se njen sistem jednog čoveka konačno sruši?

Kao odgovor na ponovljena kršenja prekida vatre od strane Hezbolaha: pogođeno je ~ 10 infrastrukturnih objekata Hezbolaha u južnom Libanu, koji su korišćeni za napredovanje napada na vojnike IDF-a. Pored toga, vojnici IDF-a identifikovali su i napali terorističku ćeliju Hezbolaha koja je prevozila oružje u kamionu u blizini Bezbednosne zone.

Izraelske odbrambene snage potvrdile su eliminaciju Muhameda Naima Jandije, visokopozicioniranog zvaničnika koji je obavljao funkciju šefa vojne bezbednosti u Hamasovom bataljonu Šudžaija. Njegova uloga u tragičnim događajima sedmog oktobra bila je izuzetno značajna, s obzirom na to da je direktno komandovao terorističkom ćelijom elitne jedinice Nuhba. Ova grupa je tog dana izvršila infiltraciju u kibuc Nahal Oz, gde je Jandija lično učestvovao u napadu i otmici pokojnog kapetana Danijela Pereza. Pored direktnog učešća u početnom napadu, obaveštajni podaci potvrđuju da je tokom celokupnog trajanja ratnih sukoba Jandija snosio direktnu odgovornost za sudbinu otetih Izraelaca. Pod njegovim strogim nadzorom, taoci Jotam Haim, Samer Al-Talalka i Alon Šamriz bili su zarobljeni i godinama skrivani u podzemnom tunelu koji pripada bataljonu Šudžaija, duboko unutar terorističke infrastrukture u Pojasu Gaze. Paralelno sa operacijama u Gazi, bezbednosna situacija na granici sa Libanom dodatno se komplikuje usled niza incidenata i direktnih pretnji od strane Hezbolaha. Na grebenu Ali al-Taher, koji se nalazi unutar uspostavljene bezbednosne zone, izraelske trupe su identifikovale teroristu Hezbolaha neposredno nakon što je izašao iz jednog od pristupnih okana podzemne terorističke infrastrukture. S obzirom na to da je ovaj pojedinac predstavljao direktnu i neposrednu pretnju po vojnike koji operišu u tom području, trupe su brzo reagovale kako bi neutralisale opasnost i zaštitile svoje položaje.

U drugom, odvojenom incidentu koji predstavlja očigledno i flagrantno kršenje postojećih sporazuma, naoružani terorista je uočen kako operiše unutar bezbednosne zone u oblasti Majdal Zun na jugu Libana. Kao direktan odgovor na ovu oružanu provokaciju, izraelski vojnici su otvorili vatru i uspešno eliminisali napadača. Pored ovih kopnenih pretnji, izraelske snage su izvele i precizan udar u oblasti Al-Ukajdah, neposredno uz bezbednosnu zonu. Meta ovog preventivnog napada bila je teroristička ćelija Hezbolaha čiji su pripadnici patrolirali i operisali na motociklima. Njihove aktivnosti su procenjene kao visoko rizične za izraelske trupe raspoređene u blizini, zbog čega je vojska sprovela hirurški precizan udar i u potpunosti otklonila tu opasnost sa terena.

Dok je Amerika proslavlajala životnost i vitalnost svoje demokratije, u Teheranu su počele masovne višednevne pogrebne ceremonije povodom smrti ajatolaha Alija Hameneija koji je ubijen pre četiri meseca u američkim vazdušnim udarima. Iran je privremeno zatvorio vazdušni prostor iznad prestonice, dok režimski mediji u zemlji otvoreno pozivaju na osvetu protiv SAD-a i Izraela, uključujući ubistvo američkog predsednika Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Međutim, uprkos očajničkim pokušajima iranske državne mašinerije da svetu prikaže sliku lažnog nacionalnog jedinstva i žalosti, realnost na ulicama Teherana potpuno je ogolila propast i nelegitimnost Islamske Republike. Dok su režimski mediji i njihovi portparoli histerično širili dezinformacije o navodnim „desetinama miliona” ožalošćenih koji su došli da isprate Alija Hamneija, stvarna slika sa terena bila je poražavajuća za totalitarni aparat. Prava posećenost merila se u jedva nekoliko stotina hiljada ljudi okupljenih na trogovima. U Teheranu su zabeležene do sada najveće gužve tokom pogrebne povorke, s obzirom na to da su stotine hiljada ljudi ispunile ulice prestonice u nadi da će ispratiti kovčeg pokojnog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija. Novinarske ekipe sa lica mesta svedočile su izuzetno napetoj atmosferi u kojoj ožalošćeni građani masovno traže odmazdu, otvoreno preteći osvetom Sjedinjenim Američkim Državama i državi Izrael. Pažnju javnosti i političkih analitičara posebno je privukla činjenica da se Hamneijev sin i zvanični naslednik, Modžtaba, još uvek nije pojavio u javnosti od trenutka ubistva njegovog oca. Sa druge strane, komemorativnom skupu je prisustvovao kontroverzni bivši iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad. Njegovo prisustvo na sahrani predstavlja pravu retkost i značajan politički trenutak, budući da označava njegov prvi istaknuti javni nastup nakon dugog niza godina otuđenosti i dubokog političkog razilaženja sa ubijenim liderom.

Paralelno sa ovom opasnom retorikom i rizikom od eskalacije, u Dohi su se odvijali intenzivni, indirektni pregovori između tehničkih timova SAD-a i Irana, posredovani regionalnim diplomatama. Cilj ovih pregovora bio je prevazilaženje višenedeljne pat-pozicije i produženje privremenog primirja koje je bilo na ivici kolapsa. Uprkos neprijateljstvu i međusobnim optužbama, pragmatični interesi su prevladali, te su obe strane postigle saglasnost o nastavku prekida vatre. Ovaj diplomatski proboj bio je ključan za smirivanje neposredne vojne napetosti, pružajući trenutni predah i sprečavajući dalju destabilizaciju regiona koja bi imala katastrofalne posledice po globalnu ekonomiju.

Stabilizacija primirja imala je momentalan i pozitivan uticaj na globalna energetska tržišta, koja su mesecima bila pod velikim pritiskom zbog blokade ključnih puteva snabdevanja. Kao direktna posledica smanjenja napetosti, protok sirove nafte kroz strateški važan Ormuski prolaz počeo je da se oporavlja, dostigavši oko 10 miliona barela dnevno, što predstavlja značajan pomak u odnosu na period najintenzivnijih borbi, iako je to i dalje polovina predratnog kapaciteta od 20 miliona barela. U kombinaciji sa odlukom saveza OPEC+ da blago poveća proizvodnju kako bi se stabilizovalo tržište, došlo je do značajnog pada cena sirove nafte. Cena od oko 71 dolar po barelu označava najniži nivo od početka rata, što predstavlja olakšanje za globalnu ekonomiju koja se borila sa inflatornim pritiscima izazvanim energetskom krizom.

U jeku komemoracija u Iranu, regionalne tenzije dodatno rastu usled oštrih poruka izraelskog državnog vrha. Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izdao je direktno i nedvosmisleno upozorenje, naglašavajući da će svaki budući iranski lider koji bude pokušao da unapredi planove za uništenje Izraela biti promptno osujećen u svojim namerama. Ministar Kac je dodatno obrazložio nedavne događaje, izjavivši da je Hamnei ubijen isključivo zbog toga što je lično inicirao, vodio i sprovodio plan usmeren ka uništenju države Izrael. Komemoraciju u Teheranu obeležila je i duboka porodična tragedija, koja vizuelno i simbolično prikazuje razmere nedavnih napada. Prema izveštajima Njujork tajmsa i iranskih državnih medija, Hamneijev kovčeg bio je okružen sanducima članova njegove najuže porodice koji su takođe nastradali u američko-izraelskim udarima. U bombardovanju su život izgubili njegova ćerka, zet, snaha i mlada unuka. Pored ovih žrtava, njegov sin, Modžtaba Hamnei, zadobio je teške povrede u istom napadu. Iako je u međuvremenu zvanično imenovan za novog vrhovnog vođu Irana, on se i dalje nalazi u skrivanju, izbegavajući pojavljivanje u javnosti usled straha od novih ciljanih napada.

Od 1. jula zvanično su stupile na snagu dve nove ekonomske mere Evropske unije usmerene na suzbijanje nelojalnih trgovinskih praksi Kine. Prva je uvođenje privremene carinske takse od 3 evra po artiklu za jeftine pošiljke iz e-trgovine, dok druga mera uključuje revidirani sistem kvota sa ciljem da se evropsko tržište zaštiti od globalne hiperprodukcije čelika, gde Kina kontroliše oko 50% svetske proizvodnje produkujući gotovo tonu čelika po stanovniku te mnogoljudne države godišnje (preko milijardu tona). Ta brojka ilustruje neskrivenu nameru Pekinga da veštački generisanom hiperprodukcijom uništi industrije čelika svojih konkurenata, pre svega EU i SAD čemu se blok zapadnih zemalja sve odlučnije suprotstavlja.

U Maliju besni najveća i najraširenija pobunjenička ofanziva još od 2012. godine. Situacija na terenu je izuzetno kritična jer su pobunjenici pokrenuli koordinisanu kampanju na više frontova. Tuareški pobunjenici okupljeni oko Fronta za oslobođenje Azavada (FLA) i džihadisti povezani sa Al-Kaidom (JNIM) pokrenuli su sinhronizovane udare od severnog grada Anefisa do vojnih baza nadomak prestonice Bamako. Vladine snage i ruski Afrički korpus (nekadašnja grupa Vagner) izgubili su kontrolu nad ključnim mestom Anefis. Pobunjenici su zarobili veliki broj vojnika, dok su ruske snage prisiljene da se brane dronovima i drže isključivo unutar utvrđenih uporišta poput onih u Gao i Aguelhoku. Proruska vojna hunta je pod ogromnim pritiskom jer JNIM uspešno sprovodi strategiju ekonomske izolacije i blokade goriva, odsecajući glavni grad od ključnih snabdevajućih linija iz Senegala i Gvineje.

Ujedinjene nacije su izrazile duboku zabrinutost zbog pogoršanja humanitarne situacije u regionu Severni Kordofan u Sudanu. Snage za brzu podršku (RSF) opkolile su grad El Obeid, a sve učestaliji napadi dronovima prekinuli su snabdevanje strujom i pijaćom vodom. Broj žrtava razornih dvostrukih zemljotresa koji su pogodili obalu La Gvairu u Venecueli približava se cifri od 3.000. NASA satelitski snimci potvrdili su da je više od 58.000 objekata pretrpelo teška oštećenja, a preko 40.000 ljudi još uvek se vodi kao nestalo.

U Ženevi je počeo prvi globalni dijalog UN-a o upravljanju veštačkom inteligencijom (AI for Good). Nezavisni naučni panel UN-a upozorio je da brzina razvoja tehnologije prevazilazi naučno razumevanje i sposobnost vlada da je kontrolišu, ističući rizik od "katastrofalne štete" ukoliko se ne uspostave jasni globalni regulatorni okviri.