Iznenadna smrt uticajnog američkog senatora Lindzija Grejema u 71. godini izazvala je politički potres u Vašingtonu i pokrenula lavinu spekulacija na međunarodnoj sceni.
Njegov kabinet je saopštio da je senator preminuo od „kratke i iznenadne bolesti“, manje od 24 sata nakon što se vratio iz inostranstva, gde je boravio u ratnoj zoni u pokušaju da doprinese okončanju sukoba između Ukrajine i Rusije. Ova zvanična formulacija odmah je podigla uzbunu u bezbednosnim krugovima, s obzirom na to da je Grejem bio jedna od najistaknutijih figura američke spoljne politike i direktna meta stranih protivnika.Kako prenosi portal Axios, Grejem je neposredno pre smrti bio potpuno posvećen ključnim geostrateškim ciljevima i u privatnim razgovorima je isticao da još uvek ne može da umre jer mora da osigura uvođenje novih oštrih sankcija Rusiji, reši pitanje Irana i pogura proces normalizacije odnosa između Saudijske Arabije i Izraela.
Istog dana kada je preminuo, senator je informisao predsednika Donalda Trampa o detaljima svoje posete Ukrajini i hitno zatražio brzo glasanje u Senatu o zakonu o sankcijama Moskvi. Pored toga, on je samo pet dana ranije intenzivno pripremao novu veliku diplomatsku inicijativu na Bliskom istoku.Tajming njegove smrti izaziva ozbiljnu sumnju u javnosti i među analitičarima, prvenstveno zbog činjenice da je Korpus čuvara islamske revolucije (IRGC) iz Irana pre manje od nedelju dana javno pozvao na Grejemov atentat. Činjenica da je senator odmah nakon tih pretnji boravio u ratnoj zoni, a potom preminuo čim je kročio na američko tlo, podgrejala je sumnje da je reč o političkom ubistvu izvršenom trovanjem od strane stranih obaveštajnih službi. Pitanje šta tačno podrazumeva „kratka i iznenadna bolest“ za čoveka koji je do poslednjeg trenutka bio izuzetno aktivan na terenu, postalo je centralna tema rasprava u Vašingtonu.
Zbog izuzetno osetljivog konteksta, Federalni istražni biro (FBI) zvanično se uključio u istragu o smrti senatora Grejema kako bi pružio pomoć lokalnim organima vlasti, stavljajući na raspolaganje sve neophodne resurse. U političkim i bezbednosnim krugovima insistira se na tome da FBI sprovede sopstveni, nezavisni toksikološki izveštaj. Naglašava se da se analiza ne sme prepustiti kriminalističkoj laboratoriji u Vašingtonu, koju deo javnosti i kritičara smatra nekompetentnom za ovako kompleksne slučajeve koji potencijalno uključuju napredne biološke ili hemijske agense.Dok se čekaju zvanični rezultati autopsije i detaljnih toksikoloških nalaza, američki mediji se osvrću i na nesvakidašnje finansijsko nasleđe koje Grejem ostavlja iza sebe. Iako je proveo čak 31 godinu u samom centru američke moći, njegova neto imovina procenjena je na nešto manje od 1,5 miliona dolara.
To ga je pozicioniralo tek na 294. mesto od ukupno 535 članova Kongresa, što ga svrstava bliže donjoj nego gornjoj polovini liste. U poređenju sa najbogatijim članom Senata, Džimom Džastisom, čije se bogatstvo procenjuje na čak 664 miliona dolara, Grejemova imovina je izuzetno skromna. Njegovo vlasništvo činili su gradska kuća u blizini Kapitola vredna oko 890.000 dolara i dom u Južnoj Karolini, dok je ostatak novca bio u investicionim i obvezničkim fondovima. Politički analitičari ističu da, bez obzira na neslaganja sa njegovim stavovima, Grejem za tri decenije na vlasti nikada nije zloupotrebio svoju poziciju za insajdersko trgovanje na berzi, što predstavlja redak primer u savremenoj američkoj politici.
