Izveštaj senatora Lindzija Grejema sa NATO samita u Ankari, održanog u julu 2026. godine, ukazuje na dva velika geopolitička zaokreta u američkoj spoljnoj politici pod Trampovom administracijom.
Fokus je na pojačanom ekonomskom pritisku na Rusiju i kontroverznom diplomatskom prestrojavanju na Bliskom istoku.
Kada je reč o Ukrajini i promeni odbrambene strategije, senator Grejem se zalaže za sekundarne sankcije putem tarifa usmerenih ka državama koje nastavljaju da kupuju rusku naftu i prirodni gas po sniženim cenama. Ovo ukazuje na zakonodavne napore da se zatvore rupe na globalnom energetskom tržištu koje su omogućile Moskvi da finansira svoju ratnu ekonomiju. Time se treće zemlje efektivno primoravaju da biraju između pristupa američkom tržištu i jeftinih ruskih energenata. Dodatno, najava da je predsednik Tramp odobrio Ukrajini licencu za proizvodnju sopstvenih raketa presretača za sistem Patriot predstavlja značajan zaokret. Umesto isključivog oslanjanja na američke zalihe i direktnu finansijsku pomoć, ovaj potez ima za cilj integraciju Ukrajine u zapadnu namensku industriju i izgradnju dugoročnog, samoodrživog sistema odvraćanja.
Što se tiče legitimizacije Ahmeda al-Šare, Grejemova snažna podrška sirijskom predsedniku – bivšem pobunjeničkom komandantu Abu Mohamadu al-Džulaniju, koji je preuzeo predsedničku funkciju 2025. godine – naglašava proračunatu američku strategiju. Vašington daje prioritet smanjenju iranskog uticaja i sprečavanju podele sirijske države u odnosu na istorijski teret al-Šarine militantne prošlosti. Grejem eksplicitno priznaje zabrinutost Izraela u vezi sa al-Šarom, ali tvrdi da ujedinjena Sirija, neprijateljski nastrojena prema Teheranu, služi širim regionalnim bezbednosnim interesima. Ovo je u skladu sa nedavnim potezom SAD da uklone Siriju sa liste država sponzora terorizma, sa ciljem da se oslobode međunarodne investicije za obnovu, u zamenu za to da Sirija deluje kao bedem protiv Irana.
Konačno, u širem kontekstu NATO-a, Grejemove pohvale Trampovom angažmanu odražavaju širi pristup administracije na samitu u Ankari. SAD zahtevaju povećanje kapaciteta namenske industrije od svojih saveznika, koriste ekonomsku moć kao primarno oružje i fundamentalno preoblikuju savezništva sa jasnim fokusom na izolaciju Rusije i Irana.
