Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, najavila je intenzivan i sveobuhvatan sastanak Saveta za spoljne poslove (FAC), istakavši niz ključnih geopolitičkih tema koje su se našle pred evropskim diplomatama
U svom uvodnom obraćanju i potonjim odgovora novinarima, Kalas je stavila naglasak na hitne mere u vezi sa ratom u Ukrajini, bezbednosnu dinamiku na Bliskom istoku, kao i na strateške pravce delovanja unutar crnomorskog regiona i Zapadnog Balkana. Centralna tačka razgovora ostaje Ukrajina, a Kalas je potvrdila da se očekuje usvajanje do sada najveće pojedinačne liste sa 250 novih imena podvrgnutih sankcijama Evropske unije. Ovo proširenje crne liste predstavlja direktan odgovor na učestale ruske napade na civile. Ipak, kada je reč o usvajanju sveobuhvatnog 21. paketa ekonomskih sankcija prema Moskvi, konsenzus među državama članicama još uvek nije postignut. Kalas je otvoreno priznala da, iako postoji deklarativna želja za okončanjem rata, unutar Unije i dalje vlada nespremnost da se podnese kratkoročni ekonomski teret koji sa sobom nosi uvođenje restrikcija pojedinačnim strateškim kompanijama.
Paralelno sa ekonomskim pritiskom, šefica evropske diplomatije je skrenula pažnju na alarmantnu, ali često zanemarenu situaciju sa civilnim zatvorenicima – poput učitelja i novinara – koje ruske snage protivpravno drže na okupiranim teritorijama. Evropska unija zbog toga razmatra pokretanje posebne platforme koja bi pomogla u prikupljanju informacija i koordinaciji napora za njihovo oslobađanje, s obzirom na to da je do preciznih podataka o ovoj grupi pritvorenih lica znatno teže doći nego kada je reč o otetoj deci. Povodom aktuelne rekonstrukcije vlade u Kijevu, Kalas je poručila da je to unutrašnje političko pitanje Ukrajine, ali je naglasila da Brisel očekuje nastavak reformi ključnih za proces proširenja, bez obzira na personalna rešenja.
Druga velika tema sastanka odnosi se na bezbednost na Bliskom istoku i u regionu Zaliva. Kalas je ukazala na činjenicu da postojeći Memorandum o razumevanju sa regionalnim partnerima trenutno ne daje željene rezultate na terenu, zbog čega EU mora poslati jasnu poruku o obaveznom poštovanju slobode plovidbe kroz Hormuški tesnac, bez uvođenja bilo kakvih nelegalnih taksi ili prepreka. Blokada ili destabilizacija ovog prolaza direktno bi ugrozila i stabilnost Iraka, čiji budžet i javne usluge suštinski zavise od prihoda od izvoza nafte kroz ovaj koridor.
U kontekstu izraelsko-palestinskog sukoba i tenzija na Zapadnoj obali, Evropska komisija je ministrima predstavila dokument sa opcijama koje uključuju i potencijalnu zabranu trgovine sa ilegalnim izraelskim naseljima. Kalas je upozorila da trenutni postupci na terenu čine implementaciju rešenja o dve države sve težom i gotovo neizvodljivom, dodajući da unutar Saveta postoje oprečna pravna mišljenja o tome da li se odluka o trgovinskim merama treba donositi kvalifikovanom većinom ili konsenzusom.Govoreći o široj evropskoj bezbednosti, Kalas je pohvalila operativne rezultate Crnomorske strategije, gde Bugarska i Rumunija uspešno sarađuju u okviru pomorskog čvorišta na zaštiti kritične infrastrukture i suzbijanju hibridnih pretnji. Nasuprot tome, situacija sa Gruzijom ostaje izuzetno kompleksna. Zbog antievropske politike vladajuće partije Gruzijski san, Brisel trenutno nema funkcionalne veze sa tamošnjom vladom, te se raspravlja o modalitetima pomoću kojih bi se direktno podržao narod Gruzije kako ne bi izgubio evropsku perspektivu. Istovremeno, najavljeno je pokretanje nove partnerske misije za Jermeniju sa ciljem jačanja otpornosti zemlje na strano mešanje i manipulaciju informacijama.
Na kraju, visoki predstavnik je potvrdila da će ministri spoljnih poslova tokom dana detaljno analizirati situaciju na Zapadnom Balkanu. U fokusu razgovora biće Bosna i Hercegovina, sa posebnim osvrtom na tranziciju i procese koji prate funkciju novog visokog predstavnika u toj zemlji. Ova tačka dnevnog reda jasno potvrđuje da, uprkos velikim globalnim žarištima od Ukrajine do Bliskog istoka, stabilnost Zapadnog Balkana ostaje jedan od primarnih spoljnopolitičkih prioriteta Evropske unije.
