U cilju ostvarivanja velikog diplomatskog i industrijskog napretka ka osiguravanju evropskog neba, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pridružio se francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i evropskim saveznicima u Parizu kako bi pokrenuli antibalistički raketni program FREYJA.
Osnivački sastanak novoformirane Integrisane antibalističke koalicije označava istorijski napor da se u narednih 12 meseci izgradi masovno proizveden i ekonomski isplativ evropski štit protivvazdušne odbrane.
Inicijativa dolazi u trenutku kada se Ukrajina i dalje suočava sa neprekidnim napadima balističkih raketa, koje je Zelenski okarakterisao kao poslednji ulog Moskve da slomi odlučnost ukrajinskog naroda.
Na gornjoj fotografiji, predsednik Zelenski se sastaje sa predsednikom Makronom u Jelisejskoj palati u Parizu. Njihovo rukovanje naglašava produbljivanje evropske odbrambene integracije, koja se nalazi u samom srcu novoosnovanog projekta FREYJA.Okosnica pariskog samita je program FREYJA — model zajedničkog razvoja osmišljen da brzo poveća kapacitete protivraketne odbrane Evrope, uz smanjenje oslanjanja na spoljne dobavljače.
U okviru projekta FREYJA, Ukrajina će obezbediti osnovnu tehnologiju presretača, koju trenutno usavršava ukrajinska odbrambena kompanija Fire Point. U isto vreme, evropske partnerske nacije će integrisati svoje napredne radarske mreže, sisteme za praćenje i komandno-kontrolne nivoe. Uspostavljanje potpuno operativnog, visoko skalabilnog antibalističkog sistema u roku od 12 meseci. Ukrajina obezbeđuje rakete presretače (kao što je FP-7.X), dok evropski partneri (uključujući gigante kao što su Thales, Hensoldt i Saab) isporučuju vrhunske radarske i ciljne sisteme. Izgradnja suverenog evropskog lanca snabdevanja koji može da izdrži dugotrajne balističke pretnje visokog intenziteta.„Evropi je potrebno više antibalističke odbrane – snažne, pouzdane i jeftinije od drugih sistema. Zajedno možemo izgraditi takav sistem i presretače za njega. Zvaće se FREYJA.“ — Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine.Iako projekat FREYJA predstavlja budućnost evropske bezbednosti, Zelenski je naglasio da odbrana života ostaje hitna, svakodnevna borba. Istakao je da postojeći zapadni sistemi — konkretno Patriot, SAMP/T, IRIS-T i NASAMS — ostaju primarni štit koji štiti civile od ruskih balističkih raketa.
Trenutno usko grlo je snabdevanje raketama presretačima, što je Zelenski nazvao „svakodnevnom potrebom“.
Kako bi se rešio ovaj trenutni nedostatak, Francuska je potvrdila spremnost da isporuči dodatne sisteme protivvazdušne odbrane i rakete Ukrajini već tokom ove godine. Pored toga, Pariz je pristao da dodeli licence za domaću proizvodnju protivvazdušnih raketa ASTER i krstarećih raketa SCALP, što je ocenjeno kao ogroman podsticaj za ukrajinsku odbrambenu industriju.
Zelenski je takođe izrazio zahvalnost Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj na njihovim „doslednim i opipljivim koracima“ i predstojećem slanju novih odbrambenih paketa.Paralelno sa antibalističkim samitom, u Parizu je održan 15. sastanak šire Koalicije voljnih. Geopolitička težina ovog saveza nastavlja da raste, pošto su se Moldavija i Severna Makedonija zvanično pridružile kao najnovije članice, čime je ukupan broj učesnika porastao na 40.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa kopredsedavajućima koalicije, Zelenski je primetio da je pritisak na Rusiju na jedinstveno visokom nivou, podstaknut strateškim uspesima ukrajinskih boraca na terenu. On je pozvao saveznike da zadrže ovaj zamah.
„Mi ne održavamo ovaj format tek tako“, izjavio je Zelenski, osvrćući se na napredak koalicije. „Unutar Koalicije se krećemo ka tački kada ćemo moći da kažemo da se mir približava. I upravo naša saradnja ovde u Evropi, zajedno sa Sjedinjenim Državama... približava kraj rata.“
Dok vreme za realizaciju 12-mesečnog projekta FREYJA već teče, evropski lideri su napustili Pariz sa jasnim mandatom: delovati što je brže moguće kako bi se diplomatska obećanja pretočila u nesalomivi štit nad Evropom.
