Ukrajinska vojska dobila novog komandanta, Putin priprema mobilizaciju novih 500.000 vojnika - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Ukrajinska vojska dobila je novog komandanta. Mihailo Drapatij zamenio je Oleksandra Sirskog na mestu vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine. Predsednik Volodimir Zelenski imenovao je u Drapatija za novog vrhovnog komandanta ukrajinske vojske. Od njega se očekuje modernizacija odbrambene strategije, kao i nastavak vojnih reformi koje su nedavno pokrenute, piše Dojče vele.

Promeni na čelu vojske prethodila je neočekivana rekonstrukcija vlade prošle sedmice. Mnogi ministri zadržali su svoje funkcije pod novim premijerom Serhijem Koreckim, ali ne i dosadašnji ministar odbrane Mihailo Fedorov. Između njega i dosadašnjeg vrhovnog komandanta Oleksandra Sirskog ranije je izbio ozbiljan sukob oko strateškog pravca vođenja rata. Smena Fedorova izazvala je ogorčenje kod dela ukrajinske javnosti. U više gradova održani su masovni protesti. Demonstranti nisu tražili samo povratak popularnog ministra odbrane, već i smenu načelnika vojske Sirskog.

Dok je Sirski sada zaista morao da napusti svoju funkciju, za Fedorova nema povratka u vladu. Umesto njega, predsednik Zelenski imenovao je dosadašnjeg šefa tajne službe SBU Jevhenija Hmaru za novog ministra odbrane.

Mihailo Drapatij, rođen 1982. godine, visoko je odlikovani ukrajinski general-major koji je od 2014. godine izgradio reputaciju iskusnog komandanta na frontu. Po obrazovanju je tenkovski oficir, a poznat je postao tokom rata u Donbasu, zahvaljujući odlučnom angažmanu u tadašnjoj „antiterorističkoj operaciji“. Nakon početka ruske invazije punog obima 2022. godine, kao zamenik komandanta Združenih snaga koordinisao je uspešnu odbranu grada Krivog Roga i oslobađanje strateški važnih područja na jugu zemlje. Zahvaljujući reputaciji vojnog kriznog menadžera, koji je 2024. godine zaustavio i rusku ofanzivu kod Harkova, napredovao je kroz Generalštab, zatim postao komandant Kopnene vojske Ukrajine, a potom i komandant Združenih snaga.

Napad ukrajinske bespilotne letelice izazvao je požar u rafineriji u Tjumenju, u zapadnom Sibiru, saopštile su lokalne vlasti. Rafinerija se nalazi više od 2.000 kilometara od granice sa Ukrajinom. Zvanični kapacitet rafinerije iznosi oko osam miliona tona godišnje, navodi Rojters. Procenjuje se da rafinerija obrađuje oko šest miliona tona sirovne nafte godišnje, proizvodeći oko pola miliona tona benzina i 2,5 miliona tona dizela.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da ruski predsednik Vladimir Putin nije spreman da okonča rat i da priprema novu mobilizaciju u Rusiji posle parlamentarnih izbora zakazanih za 21. septembar, dodajući da će mobilizacija obuhvatiti od 300.000 do 500.000 vojnika. "Prema našim obaveštajnim podacima, on (Putin) želi da pojača mobilizaciju", rekao je Zelenski za britansku televiziju Skaj njuz. Ukrajinski predsednik je rekao da ta mobilizacija neće biti javno objavljena, jer se ruski predsednik plaši reakcije javnosti. Dodao je da bi ta mobilizacija mogla da počne početkom oktobra.

Zelenski je pozvao ukrajinske partnere da uvedu "potpune sankcije" protiv Moskve i da povećaju teškoće sa kojima se Rusija suočava u sektorima logistike, naoružanja i snabdevanja gorivom. Ukrajinski predsednik smatra da se veliki deo ruskog društva i dalje protivi daljoj mobilizaciji i da mnogi Rusi takođe ne odobravaju rat, ali većina nastavlja da podržava Putina.

Zelenski je rekao i da Rusija namerava da angažuje još 30.000 vojnika iz Severne Koreje. "Pripreme su u toku od juna u ruskoj oblasti Voronjež da ih prime. Severna Koreja takođe priprema da prebaci u Rusiju dodatne lansere za balističke rakete", napisao je Zelenski na mreži Iks. On je naglasio da to nije pretnja samo za Ukrajinu, već da time Rusija pomaže Severnoj Koreji da "uči kako da vodi rat, popravi svoje oružje i stekne pravo borbeno iskustvo u upotrebi tog oružja". "Sve to je pretnja svima u Aziji koji su u dometu severnokroejskih raketa", rekao je Zelenski.

Pjongjang je i ranije slao vojnike u Rusiju, zajedno sa raketama i municijom, da podrže ruski rat protiv Ukrajine. Oni su bili raspoređeni u zapadnom ruskom regionu Kursk kako bi potisnuli ukrajinsku vojsku, koja je pod okupacijom držala to područje skoro godinu dana, od avgusta 2024. do kraja proleća 2025.

Jemenski militanti Huti su napali saudijska naftna postrojenja u dve luke na obali Crvenog mora, a snage koje podržava Saudijska Arabija bombardovale su Hute, čime se rat koji je poremetio globalno snabdevanje energentima proširio na drugi front. Vojni portparol Huta Jahja Sar rekao je da su njihovi borci uspešno pogodili lokacije saudijskog državnog naftnog giganta Aramko u Džizanu i Janbuu, prenosi Rojters.

Janbu je glavna saudijska naftna luka na Crvenom moru, gde se dnevno utovaraju milioni barela, i postala je glavna ruta za saudijsku naftu nakon zatvaranja Ormuskog moreuza, dok se u Džizanu, koji je u blizini jemenske granice, nalazi rafinerija kapaciteta 400.000 barela dnevno.

U Jemenu su vazduhoplovne snage međunarodno priznate vlade, koju podržava Saudijska Arabija i koja se bori protiv Huta, izvele napade na mesta za lansiranje raketa i dronova Huta i skladišta oružja u provincijama Marib i el-Džaf. Huti su prošle nedelje proglasili pomorsku blokadu Saudijske Arabije, a njihov vođa Abdul Malik el Huti rekao je da će sva saudijska naftna postrojenja biti mete. Američki predsednik Donald Tramp u petak je obećao „veliku vojnu kaznu“ za Teheran i Hute, nakon što su Huti saopštili da su u četvrtak napali dva saudijska tankera u Crvenom moru.

Jemenski Huti su saopštili da uvode "pomorsku blokadu“ Saudijske Arabije, u znak odmazde za saudijsku blokadu luka i aerodroma u severozapadnom Jemenu koji kontrolišu Huti. Portparol grupe koju podržava Iran nije naveo detalje, ali je zvaničnik Huta za medije rekao da zatvaraju moreuz Bab el-Mandab, koji je južna kapija Crvenog mora za saudijske brodove, prenosi BBC. Crveno more je postalo ključno za isporuke nafte iz Saudijske Arabije tokom američko-izraelskog rata sa Iranom, koji je doveo do zatvaranja Ormuskog moreuza.

Najava blokade dolazi nedelju dana nakon najznačajnije eskalacije u uglavnom uspavanom sukobu Huta i Saudijske Arabije od stupanja na snagu neformalnog primirja 2022. godine. Huti su saopštili da su lansirali rakete na aerodrom Abha na jugozapadu Saudijske Arabije, kao odgovor na vazdušne napade na aerodrom u Sani, za koje su okrivili Rijad.

Huti su saopštili da su napali dva saudijska tankera za naftu u Crvenom moru, dok je američka vojska saopštila da je sprovela 12. noć udara na Iran, u kojima su poginule dve osobe.

Iranske vlasti optužile su Ukrajinu za napad na iranski trgovački brod u Kaspijskom moru u subotu ujutru, kada je ubijen jedan mornar i drugi povređen, javila je danas iranska agencija IRNA. Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči izjavio je da napad Ukrajine „ne može ostati bez odgovora“ i istakao da je to bilo očigledno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, organizovano na zahtev Izraela da uvuče Evropu u rat. Islamska Republika "nikada nije intervenisala u sukobu između Rusije i Ukrajine", dodalo je iransko ministarstvo.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u subotu na društvenim mrežama rekao da je postigao "veoma solidne rezultate napadima dugog dometa u Kaspijskom moru, ciljajući brodove koji se koriste za prevoz vojnog tereta u koji je uključen Iran". Ukrajinske obaveštajne službe saopštile su na Telegramu da su bili napadi dronova na "teretne brodove pod međunarodnim sankcijama koji su korišćeni za prevoz vojnog tereta između Irana i Rusije".

Moskva sve češće regrutuje muškarce iz najsiromašnijih zemalja sveta da bi ih poslala na prve linije fronta u Ukrajini. Slučaj Oskara Kagole Mutoke iz Kenije jedan je od primera prevarnog vrbovanja stranih plaćenika od strane Rusije. U leto 2025. godine, bivši kenijski vojnik otputovao je u Rusiju da tamo radi. Oskar nije rekao porodici gde tačno ide. Nedelju dana kasnije, poslao je samo fotografiju sebe u vojnoj uniformi. Više nikada nije stupio s njima u kontakt. Nešto kasnije, porodica je saznala za njegovu smrt, piše DW.

Porodica Oskara Mutoke nije čak ni dobila njegovo telo – uprkos svim apelima kenijskim vlastima. Ipak, u maju 2026, porodica je održala simboličnu komemoraciju i napravila simboličan grob za Oskara kako bi bar imali mesto gde mogu da se pomole. „Najgore je to što ne znamo da li je i gde je zaista sahranjen. Ili je njegovo telo jednostavno bačeno u šumu u Rusiji“, kaže Čarls Mutoka.

Oskar Mutoka jedan od otprilike 27.000 stranaca koliko se procenjuje da ih je Rusija regrutovala da se bore u Ukrajini. Ta brojka potiče od ukrajinske vojnoobaveštajne agencije, HUR. Studija Međunarodne federacije za ljudska prava (FIDH), organizacije Truth Hounds i Kazahstanskog međunarodnog biroa za ljudska prava i vladavinu prava (KIBHR) pokazuje da je Rusija uspostavila globalnu mrežu usmerenu na regrutovanje stranaca. „To regrutovanje cilja ljude u ekonomski, socijalno i pravno nesigurnim situacijama. Metode koje se koriste kreću se od primamljivih ponuda i obmane, pa do prisile“, objašnjava za DW Ilja Nusov, jedan od autora studije.

Američki državni sekretar Marko Rubio upozorio je da bi zahtev Irana da kontroliše Ormuski moreuz ugrozio svetsku ekonomiju i princip slobode plovidbe, čak i u Aziji. Rubio je govorio na početku sastanka ministara spoljnih poslova Asocijacije država jugoistočne Azije (ASEAN) u Manili. Uprkos tome što je Vašington zaokupljen ratom na Bliskom istoku, Rubio je izrazio uveravanja da su SAD "uz ASEAN 100 odsto".

Ako na Bliskom istoku stvorimo presedan da jedna država može da odluči da kontroliše međunarodni plovni put, "stvorili bismo veoma opasan presedan koji će se ponoviti i u drugim delovima sveta”, uključujući region Jugoistične Azije, rekao je Rubio. Rubio se u Manili sastao i sa ministrima Australije, Indije i Japana, a na sastanku je bilo reči o zajedničkim prioritetima u vezi sa tehnologijom, humanitarnom pomoći, reagovanjem na vanredne situacije, kao i o pomorskoj i transnacionalnoj bezbednosti. Ministri kvadrilateralnog partnerstva (Quad) izdali su zajedničko saopštenje u kojem su ponovo potvrdili svoju posvećenost inicijativama za pomorsku bezbednost, čiji je cilj suprotstavljanje rastućem uticaju Kine u regionu.

Sekretar Rubio je izjavio da iranske vlasti krše sporazume neposredno pošto su postignuti. “Zato sada za to plaćaju. Možda će u narednih nekoliko dana promeniti mišljenje, pošto nastave da trpe ozbiljne gubitke”, rekao je Rubio. Na pitanje da li će Vašington pojačati sukob sa Iranom, Rubio je odgovorio da to zavisi od američkog predsednika Donalda Trampa, javlja Rojters. Izgleda da Iran nije spreman za sporazum, zbog čega će nastaviti da plaća cenu koja svake noći postaje sve viša, izjavio je Rubio.

On je izrazio nadu da će jemenski pobunjenici Huti prekinuti napade na brodove u Crvenom moru, gde je pogođen saudijski tanker natovaren naftom. Iranci su ih u to uvukli. Huti su uglavnom bili mudri i držali se van sukoba, ali su sada, izgleda, uvučeni u ovo, napadima na Saudijsku Arabiju i njene brodove, izjavio je Rubio.

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će njegove snage napasti neki most ili elektranu u Iranu svaki put kada Teheran otvori vatru na neki brod u Ormuskom moreuzu. "Od sada, kad god Islamska Republika Iran otvori vatru na brod u Ormuskom moreuzu, bilo raketom, dronom ili bilo kojim drugim uređajem ili oružjem, SAD će bombardovati i uništiti most ili elektranu, uključujući i one koje se nalaze blizu ili unutar glavnog grada Teherana", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social. Upozorenje je usledilo nakon što su SAD izvele još jedan talas napada na Iran. Iran je potom pokrenuo raketni napad na Jordan, a upozorenja o opasnosti su izdata i u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji.

U jeku sve žešćih napada na Iran, Sjedinjene Američke Države planiraju da na Bliski istok pošalju dodatne borbene avione F-16 i F-35 iz baza u Evropi, kao i dodatne tankere za dopunu gorivom u vazduhu, prenosi CNN. Desetine američkih tankera za dopunu goriva stigle su u Izrael poslednjih dana i još stižu, rekao je izraelski izvor.

Tokom martovske operacije bilo ih je 94, da bi taj broj kasnija pao na 40, ali raste od prošle nedelje, rekao je izvor CNN-a. Dodatni resursi mogli bi da prošire mogućnosti američkog predsednika Donalda Trampa, dok razmatra kako da postupi u eskalaciji sukoba. Prošle nedelje, Tramp je u Situacionoj sobi upoznat sa opcijama za intenziviranje rata, a razmatrao je da li da pokuša da zauzme ostrvo Harg, ključno iransko izvozno čvorište, ili da bombarduje iranska nuklearna postrojenja na planini Pikaks. Tramp, međutim, nije u potpunosti isključio traženje diplomatskog rešenja, što je jutros potvrdio i američki državni sekretar Marko Rubio, rekavši da su vrata za povratak za pregovarački sto i dalje otvorena.

Francuski poslanici danas su usvojili zakon kojim se deci mlađoj od 15 godina zabranjuje upotreba društvenih mreža. Francuska je time postala prva zemlja u Evropskoj uniji koja je odobrila tu opštu zabranu društvenih platformi dok raste zabrinutost širom sveta o štetnom uticaju digitalnog sadržaja na decu. Oba doma francuskog parlamenta danas su izglasala ovaj Zakon, jednu od vodećih inicijativa francuskog predsednika Emanuela Makrona u njegovom drugom mandatu. Zakonom se takođe zabranjuje upotreba mobilnih telefona u srednjim školama.

Nekoliko francuskih porodica tužilo je TikTok zbog samoubistava tinejdžera za koja smatraju da su bila povezana sa štetnim sadržajima. Aktivisti za zaštitu dece i roditelji pozdravili su izglasavanje ovog zakona. Zakon je jedan od poslednjih vodećih mera usvojenih pod predsedništvom Makrona pre nego što napusti funkciju iduće godine. Makron hoće da Zakon počne sa primenom na početku školske godine u septembru.

Kazahstan treba da obustavi isporuke sirove nafte svom glavnom izvoznom terminalu na ruskoj obali Crnog mora zbog napada na tankere koji odvraćaju vlasnike brodova od korišćenja luke, prenela je agencija Blumberg. Očekuje se da će terminal Kaspijskog konzorcijuma za cevovode (CPC), u blizini ruske luke Novorosijsk, prestati da prima naftu iz Kazahstana, saopštili su upućeni izvori. Terminal CPC obrađuje oko 80 odsto kazahstanskog izvoza sirove nafte. Kao drugi najveći dobavljač nafte u Evropi, Kazahstan igra značajnu ulogu za evropske rafinerije, koje trenutno nastoje da zamene zalihe iz Persijskog zaliva. Iako se nalazi u Rusiji, terminal CPC i izvoz koji tranzitira kroz njega nisu predmet zapadnih sankcija, dodao je Blumberg.

Zemlje članice Evropske unije (EU) postigle su dogovor o 21. paketu sankcija protiv Rusije, a uskoro će otpočeti pisana procedura za njegovo usvajanje, saopštile su evropske diplomate. Poslednja sporna tačka, koja se odnosi na preloženu zabranu isporuke ruskog gasa trećim zemljama, razrešena je dugim produžnim prelaznim periodom, izjavilo je dvoje evropskih diplomata, prenosi briselski portal Politiko (Politico).

Zemlje su takođe postigle dogovor da na godinu dana zamrznu gornju granicu cene ruske sirove nafte. Ona trenutno iznosi 44,10 dolara po barelu, a trebalo je da poraste zbog rata u Iranu i automatskog ponovnog izračunavanja, koje se obavlja svakih šest meseci.

Grčka se prvobitno protivila predloženoj zabrani da evropske kompanije prevoze ruski gas kupcima van bloka, uz obrazloženje da ta mera prevazilazi ono o čemu su se lideri EU prethodno dogovorili i da ne bi bila delotvorna, jer bi brodovi mogli jednostavno da se ponovo registruju u inostranstvu. Jedan diplomata je povodom toga izjavio da su "države članice pokazale solidarnost sa Grčkom i očekuje se da će Grčka učiniti isto sa drugima u budućnosti", prenosi agencija Rojters (Reuters). Tehnički rad na paketu sankcija se privodi kraju, a danas popodne se očekuje pokretanje pisane procedure za njegovo usvajanje.

SAD se spremaju da potpišu sporazum sa Saudijskom Arabijom koji će ovoj bliskoistočnoj zemlji omogućiti da razvija civilni nuklearni program, javio je Bi-Bi-Si (BBC). Očekuje se da će administracija predsednika SAD Donalda Trampa obznaniti taj sporazuzm, javlja Si-Bi-Es (CBS), američki partner BBC-ja. Ovaj sporazum će omogućiti američkim kompanijama da upravljaju nuklearnom energijom za Saudijce sa tla Saudijske Arabije.

Nuklearni stručnjaci i bivši zvaničnici Izraela, glavnog američkog saveznika na Bliskom istoku, upozoravaju od ranije da bi jedan takav sporazum mogao dovesti do toga da Saudijska Arabija razvije nuklearno oružje. BBC-jevi novinari koji se bave bezbednošću ocenjuju da postoji bojazan od toga da bi, ukoliko Saudijska Arabija počne sa obogaćivanjem sopstvenog uranijom, to mogao biti povod tvrdolinijašima u Iranu da krenu u tajnu operaciju proizvodnje atomske bombe. SAD i Saudijska Arabija godinama imaju zastoj u razgovorima.

Predsednik Tramp je, međutim, postavio novi uslov za nuklearni sporazum sa Saudijskom Arabijom, samo dan nakon što ga je formalno odobrio, rekavši da ta zemlja sada mora da se pridruži Avramovim sporazumima. Tramp je u objavi na društvenim mrežama u četvrtak napisao da će potpisani sporazum „biti odobren“, ali je dodao da je on „u potpunosti uslovljen time da se Saudijska Arabija pridruži veoma cenjenim i uspešnim Avramovim sporazumima“, piše CNN.

U sredu su američki ministar energetike Kris Rajt i njegov saudijski kolega potpisali sporazum kojim se Saudijskoj Arabiji omogućava civilni nuklearni program. Sporazum je već izazvao kritike izraelskih zvaničnika, a očekuje se da će biti predmet detaljnog nadzora u Kongresu.

Ruska proizvodnja nafte zabeležila je najveći pad u junu u poslednjih 20 godina, od 2006. godine, usred ponovljenih napada na rafinerije u zemlji, saopštila je tamošnja agencija za statistiku Rostat. Proizvodnja je pala za 12 odsto u odnosu na maj i za 21,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Za prvu polovinu godine pad je dostigao 7,7 odsto. Proizvodnja je već bila smanjena u odnosu na prethodnu godinu za 9,2 odsto u aprilu, a zatim za 13,5 odsto u maju. Taj pad je doveo do nestašice na benzinskim stanicama i rasta cena.

Između 14. i 20. jula, cene benzina su porasle za 1,7 odsto, a dizela za 1,9 odsto. Od početka godine, njihove cene su porasle za 18,3 odsto i 20,2 odsto, prema podacima Rostat-a. Suočena sa nestašicama, Rusija je počela da uvozi benzin i dizel i odobrila je poreske olakšice za uvezena goriva. Zamenik premijera Aleksandar Novak je rekao da postoji delimična stabilizacija tržišta. Ograničenja goriva su takođe uvedena određenim ruskim vojnim jedinicama.

Od skromnih početaka kao porodični biznis koji se vodio iz stana u blizini Moskve, Vajldberiz (Wildberries) je za manje od dve decenije izrastao u vodećeg onlajn trgovca u Rusiji i ključni pokretač privrede te zemlje. Sada je postao meta ukrajinskih napada. Ukrajina je tokom protekle nedelje napala četiri skladišta Vajldberiza, u okviru šire kampanje napada dronovima na kompaniju koja je u samom središtu ruske potrošačke ekonomije, približavajući rat milionima običnih Rusa, piše Rojters.

U gradovima širom Rusije, punktovi za preuzimanje pošiljki ove kompanije i njenog glavnog konkurenta - Ozona - postali su sveprisutni. Kompanija tvrdi da svakog dana obrađuje 20 miliona porudžbina u ogromnim skladištima širom zemlje, čija ukupna površina iznosi tri miliona kvadratnih metara. Njena suosnivačica Tatjana Kim postala je najbogatija žena u Rusiji, prema Forbsu, sa neto bogatstvom od sedam milijardi dolara (oko 6,1 milijardu evra). Napadi prete ozbiljnim gubicima za preduzeća koja prodaju putem Vajldberiza, ruske verzije Amazona, kao i mogućim poremećajima za kupce koji ga koriste za kupovinu odeće, kućnih aparata, lekova, kozmetike i čitavog niza drugih proizvoda.

Rusija je, podseća Rojters, tokom četiri i po godine rata napadala ukrajinsku infrastrukturu, logistiku i preduzeća. Ukrajina kaže da su njeni napadi duboko unutar Rusije usmereni na podrivanje vojnih napora Moskve i prisiljavanje na okončanje sukoba. Rusija kaže da su nedavni napadi na rafinerije i skladišta usmereni na izazivanje nemira u društvu. Ukrajina poslednjih dana slabije napada rafinerije i skladišta, ali se usredsredila na napade na skladišta ove privatne kompanije, koja su velika te stoga lake mete, a kako su civilna i nemaju nikakve veze sa ruskom vojnom logistikom - nisu ni zaštićena.

Irački ministar za naftu Basim Mohamed Kuder izjavio je da Irak proučava mogućnosti za izgradnju novog naftovoda koji bi povezao Basru sa Kirkukom, a odatle sa turskom lukom Džejhan, kako bi diversifikovao svoje izvozne rute sirove nafte i zaobišao Ormuski moreuz.

Kuder je na društvenim mrežama naveo da projekat takođe uključuje opciju produženja dela naftovoda do terminala Banijas u Siriji. Smešten na severozapadnoj obali Sirije, grad Banijas je dom jedne od glavnih rafinerija zemlje i izvoznog terminala na Sredozemnom moru. Kuder je napisao da njegovo ministarstvo ima "jasnu viziju i strategiju, zasnovanu na diverzifikaciji izvoznih ruta iračke nafte i odbijanju da se oslanja isključivo na Ormuski moreuz". Irak, veliki proizvođač nafte, godinama se oslanja na Ormuski moreuz za transport svoje sirove nafte do svetskih tržišta.

Evropska komisija saopštila je da je kaznila kinesku kompaniju Ali Ekspres sa 550 miliona evra jer nije smanjila rizik od prodaje ilegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda u elektronskoj trgovini. U saopštenju Komisije piše da je Ali Ekspres kažnjen zbog kršenja odredaba Akta o digitalnim uslugama (DSA), jer nije adekvatno procenio da li ima dovoljno zaposlenih za kontrolu proizvoda koji se prodaju na njegovoj onlajn platformi i jer je njegov sistem za preporuke korisnicima prvo nudio ilegalne proizvode koje je tek naknadno povlačio.

Komisija je navela da sistem kompanije za otkrivanje ilegalnih proizvoda ne radi kako treba, da kompanija nije pravilno sprovodila svoja pravila o kažnjavanju trgovaca koji prodaju ilegalne proizvode i nije sprečila prodaju falsifikovanih proizvoda. Ali Ekspres ima rok do 20. oktobra ove godine da Komisiji podnese akcioni plan za ispravku propusta. Akt o digitalnim uslugama Evropske unije predstavlja sveobuhvatni pravni okvir za odgovornost u digitalnim uslugama, uređivanje digitalnog sadržaja i transparentnost digitalnih platformi u Uniji.