Kao odgovor na svakodnevne vojne pritiske Pekinga, predsednik Laj Cing-te najavio je povećanje vojnog budžeta za 16 odsto, sa akcentom na asimetrično ratovanje i domaću proizvodnju naoružanja.
Tajvan je zvanično predložio masovno povećanje budžeta za odbranu od 16 odsto za 2027. godinu, čime će vojna izdvajanja ovog ostrva prvi put u istoriji premašiti sumu od 31 milijarde američkih dolara (preko 1.100 milijardi tajvanskih dolara).
U trenutku kada Komunistička partija Kine pojačava gotovo svakodnevne vojne manevre i zastrašivanje u okruženju ostrva, predsednik Tajvana Laj Cing-te (Lai Ching-te) preduzima odlučne mere kako bi osigurao opstanak i bezbednost zemlje. Predloženi budžet će ponovo preći granicu od 3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Tajvana, a novac će biti usmeren na ključne resurse — operacije obalske straže, brigu o veteranima i nabavku najsavremenijih borbenih sistema.
Umesto da ulazi u direktnu trku i pokušava da parira ogromnoj vojnoj mašineriji Pekinga „avion za avion“, Tajpej se primarno fokusira na asimetrično ratovanje. Glavni stubovi ove strategije uključujur razvoj domaćih podmornica, rojeve borbenih dronova, otporne mreže protivvazdušne odbrane. Ovaj rekordni finansijski korak istovremeno predstavlja i odgovor na pozive Sjedinjenih Američkih Država, koje godinama apeluju na svoje demokratske partnere da preuzmu primarnu odgovornost za sopstvenu teritorijalnu odbranu.
Ipak, ostaje otvoreno pitanje za međunarodnu zajednicu: kada je jedna mirna i demokratska nacija prinuđena da izdvaja desetine milijardi dolara samo da bi odvratila autoritarnu agresiju, šta je to što globalne demokratije moraju dodatno da učine kako bi pružile konkretnu i dugoročnu podršku?
