Dok su najviši ruski zvaničnici i državni mediji mesecima uveravali sopstvenu i svetsku javnost da će sankcije dovesti do ekonomskog sloma Zapada i da će nesnosna inflacija „pojesti Evropu” i gurnuti njene građane u siromaštvo, realni ekonomski pokazatelji ponovo su demantovali teze ruske propagande.
Najnoviji podaci Evropske kancelarije za statistiku (Evrostat) pokazuju da je evropska ekonomija stabilna i da se kreće u okvirima kontrolisanog rasta cena, daleko od bilo kakvog scenarija apokalipse koji je prognoziran u Moskvi.
Prema zvaničnom izveštaju Evrostata za jul, godišnja stopa inflacije u evrozoni iznosila je umerenih 2,9 odsto, dok je na nivou cele Evropske unije zabeležen nivo od 3,0 odsto. Iako ove brojke predstavljaju neznatno povećanje u odnosu na junski rezultat, one potvrdjuju da je evropski finansijski sistem uspešno apsorbovao pritiske i izbegao nekontrolisane skokove cena. Na mesečnom nivou, cene u evrozoni i EU porasle su za skromnih 0,2 odsto, što dodatno ukazuje na stabilizaciju tržišta.
Upoređujući situaciju po državama članicama, podaci pokazuju da u mnogim evropskim zemljama inflacija praktično i ne predstavlja opterećenje za građane. Najniže godišnje stope zabeležene su u Švedskoj sa svega 0,3 odsto, Češkoj sa 1,3 odsto, te Danskoj i Mađarskoj gde iznosi 1,6 odsto. Sa druge strane, najviše stope zabeležene su u Rumuniji sa 8,2 odsto i Litvaniji sa 5,4 odsto. Indikativno je da je u čak petnaest država članica Evropske unije inflacija u julu opala u odnosu na prethodni mesec, u tri je ostala potpuno stabilna, dok je blagi rast zabeležen u devet zemalja.
Kada se pogleda struktura troškova, najsvežiji podaci izbijaju iz ruku i poslednji argument ruske propagande o podbačaju i nestašicama hrane u Evropi. Rast cena u kategoriji hrane, alkohola i duvana značajno je usporio na godišnji nivo od samo 1,2 odsto, pri čemu je kod neprerađene hrane taj rast pao na 2,4 odsto. Glavni nosioci umerenog julskog rasta cena bili su sektor usluga i energenti, što je uobičajeno za letnju sezonu i pojačanu turističku aktivnost, a ne posledica strukturnog sloma ekonomije.
Sveobuhvatna statistika Evrostata jasno potvrđuje da su najave ruskih zvaničnika o „smrzavanju” i „ekonomskom uništenju” Evrope bile ništa drugo do politički obojena retorika bez utemeljenja u realnosti. Evropska unija ne samo da je sačuvala svoju ekonomsku stabilnost, već je kroz preraspodelu izvora snabdevanja i monetarne mere uspela da inflaciju zadrži u granicama koje ne ugrožavaju funkcionisanje privrede i životni standard građana.
