Ukrajinski Centar za strateške komunikacije (SPRAVDI) objavio je nedeljnu analizu ključnih narativa ruske propagande, ističući da su moskovski mediji i zvaničnici proteklih dana bili izuzetno aktivni u širenju lažnih vesti.
Prema nalazima ovog centra, ruski propagandni aparat se u proteklom periodu fokusirao na fabrikovanje priča o navodnim atentatima, manipulaciju ljudskim sudbinama u zoni sukoba, drastično uvećavanje vojnih gubitaka Kijeva, kao i na sistemsku diskreditaciju ukrajinskih izbeglica u zapadnoj Evropi.
Jedan od najodjekujućih narativa odnosio se na tvrdnju glavne urednice televizije RT, Margarite Simonjan, koja je izjavila da su ukrajinske snage bezbednosti pokušale da izvrše atentat na nju čak tri puta, uključujući i navodnu upotrebu drona koji je trebalo da raznese njenu kuću. Međutim, nezavisni analitičari ističu da za ove dramatične tvrdnje ne postoji apsolutno nijedan validan dokaz. Čak ni same ruske državne institucije i istražni organi nikada nisu zvanično povezali prelete bespilotnih letelica u blizini njene rezidencije sa bilo kakvim koordinisanim pokušajem likvidacije.
U svrhu emotivne manipulacije javnim mnjenjem, ruski državni mediji su plasirali i režiranu priču o desetogodišnjoj devojčici iz Konstantinovke, koju je ruska vojska navodno „spasila“ iz podruma gde je dugo živela potpuno sama nakon pogibije svih rođaka. Ovu humanitarnu melodramu ubrzo su demantovali istraživački novinari koji su otkrili stvarno stanje na terenu. Utvrđeno je da se devojčica zapravo još od početka juna nalazila u centru za socijalnu rehabilitaciju u okupiranom gradu Šahtarsku, što znači da je u toj ustanovi boravila znatno pre nego što je ruska propaganda uopšte osmislila priču o njenoj navodnoj evakuaciji iz podruma.
Kada je reč o situaciji na samom frontu, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije plasiralo je tvrdnju da je vojska Ukrajine u prvih šest meseci 2026. godine izgubila čak 223.000 vojnika. Analitičari SPRAVDI-ja naglašavaju da ruska strana za ove astronomske cifre nije ponudila nikakvu metodologiju niti prateće dokaze. Pored toga, zvanični podaci međunarodnih organizacija, izveštaji zapadnih obaveštajnih službi i procene nezavisnih vojnih eksperata uopšte ne potvrđuju niti podržavaju ovako radikalne proračune Moskve.
Poslednja dva talasa dezinformacija bila su usmerena na narušavanje odnosa između Ukrajine i njenih evropskih partnera, sa posebnim akcentom na Nemačku. Propagandisti su intenzivno tvrdili da zvanični Berlin navodno ne zna kako da motiviše izbegle Ukrajince da počnu da rade, te su sistematski promovisali narativ o Ukrajincima kao „socijalnim parazitima“ koji masovno i isključivo žive od državne pomoći u Evropskoj uniji. Zvanični statistički podaci, međutim, u potpunosti demantuju ove tvrdnje i pokazuju stabilan rast zaposlenosti među izbeglicama. Samo u Nemačkoj je trenutno zvanično zaposleno skoro 393.000 državljana Ukrajine, od kojih većina radi na regularno prijavljenim radnim mestima, dok se ukupan broj korisnika osnovne socijalne pomoći na nivou cele protekle godine drastično i kontinuirano smanjuje.
