Za baltičke države, 31. avgust 1994. godine predstavlja datum kada je za njih konačno završen Drugi svetski rat — dan kada su poslednje ruske trupe napustile estonsko i letonsko tlo, punih 54 godine nakon prve sovjetske invazije.
Obeležavajući 32 godine od ovog istorijskog događaja, Ministarstvo odbrane Estonije podsetilo je na kraj više od pola veka duge strane okupacije i represije, tokom koje su narodi Baltika bili izloženi sistematskim zločinima pod okriljem Moskovskog režima.
Reči tadašnjeg estonskog predsednika Lenarta Merija da taj dan označava „kraj najtužnijeg poglavlja estonske istorije“ oslikavaju koliki je podvig bila obnova potpunog državnopolitičkog suvereniteta.
U trenutku kada je Estonija 1991. godine izborila nezavisnost, u zemlji koja je brojala svega 1,3 miliona stanovnika nalazilo se čak 35.000 sovjetskih vojnika raspoređenih na 570 vojnih lokacija. Moskva je u početku pokušavala da rastegne pregovore i postavi 2002. godinu kao rok za povlačenje svojih snaga, što je za zvanični Talin bilo u potpunosti neprihvatljivo.
Estonska diplomatija je, međutim, uz snažnu i koordinisanu podršku zapadnih saveznika uspela da primora Rusiju na ustupke. Ključni strategijski cilj Talina bio je da se povlačenje sa Baltika veže za isti rok u kom su se ruske trupe povlačile i iz Nemačke — 31. avgust 1994. godine.
Uspešno uklanjanje ruskog vojnog prisustva omogućilo je Estoniji da ubrzano sprovede korenite reforme i 2004. godine postane punopravna članica NATO-a i Evropske unije, čime je trajno osigurala sopstvene granice i sprečila ponavljanje istorijskih scenarija u sferi uticaja Kremlja.
Autor: Pink.rs
