Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Prema navodima francuskih medija, koji se pozivaju na obaveštajne službe, ruska dezinformaciona struktura pokrenula je informacionu kampanju protiv bivšeg premijera Francuske i jednog od najverovatnijih kandidata za predsednika, Eduara Filipa. Na društvenim mrežama posebno se šire lažne informacije o njegovom zdravstvenom stanju, koje francuske vlasti povezuju upravo sa aktivnostima mreže „Storm-1516“. Prema mišljenju stručnjaka, ovakve operacije često ostaju van šire pažnje jer se pojedine lažne informacije brzo demantuju. Međutim, njihov stvarni cilj nije da građane ubede u konkretnu neistinu, već da stvore atmosferu nepoverenja, sumnje i informacionog haosa uoči izbora.
Naredni predsednički izbori u Francuskoj održaće se u aprilu 2027. godine. Aktuelni predsednik Emanuel Makron neće učestvovati na izborima zbog ustavne zabrane kandidovanja za treći mandat. Eduar Filip je još u septembru 2024. godine objavio nameru da se kandiduje. On trenutno obavlja funkciju gradonačelnika Avra, dok je od 2017. do 2020. godine bio na čelu francuske vlade. Godine 2021. osnovao je stranku „Horizonti“, koja je postala jedan od ključnih saveznika predsedničke većine.
Mreža „Storm-1516“, koju zapadne obaveštajne službe povezuju sa ruskom vojnom obaveštajnom službom, predstavlja jedan od glavnih instrumenata savremenog informaciono-psihološkog rata Kremlja protiv demokratskih država. Korišćenjem insceniranih video-snimaka, dipfejkova, falsifikovanih novinarskih materijala, generativne veštačke inteligencije i mreža botova, ona sistematski pokušava da utiče na javno mnjenje u Sjedinjenim Američkim Državama i državama Evropske unije. Aktivnosti ove strukture ranije su povezivane sa pokušajima mešanja u izborne kampanje u SAD, Nemačkoj i Mađarskoj, kao i sa sprovođenjem velikih informacionih operacija na društvenim mrežama.
Kampanja diskreditacije Eduara Filipa pokazuje da Moskva demokratske izbore u državama EU smatra jednim od najvažnijih ciljeva svoje hibridne strategije. Rusija nastoji ne samo da vodi rat protiv Ukrajine već i da istovremeno utiče na unutrašnjopolitičke procese u državama koje politički, finansijski i vojno podržavaju Kijev. Osnovni cilj takvih operacija nije uveravanje javnosti u istinitost pojedinačnog lažnog sadržaja, već postepeno urušavanje poverenja u državne institucije, medije i sam demokratski izborni proces. Čak i brzo demantovane lažne informacije ostavljaju dugotrajan informacioni trag, pojačavaju polarizaciju društva i stvaraju uslove za političku nestabilnost. Upravo je strategija informacionog iscrpljivanja danas postala jedno od najefikasnijih sredstava ruskog hibridnog rata.
Informacioni napadi protiv Francuske neposredno su povezani sa strateškim ciljem Kremlja — slabljenjem međunarodne podrške Ukrajini. Što se više političkih kriza, međusobnog nepoverenja i unutrašnjih sukoba bude pojavljivalo unutar država Evropske unije, to će evropskim vladama biti teže da očuvaju jedinstvo u pogledu politike sankcija, vojne pomoći i dugoročne podrške Ukrajini. Na taj način dezinformacije postaju poseban front rata protiv čitave Evrope.
Posebnu opasnost predstavlja intenzivno korišćenje mogućnosti generativne veštačke inteligencije od strane Rusije. Savremene tehnologije omogućavaju znatno bržu izradu realističnih dipfejkova, povećanje obima informacionih operacija i otežavaju njihovo pravovremeno otkrivanje. U narednim godinama upravo primena veštačke inteligencije može postati jedno od glavnih sredstava stranog mešanja u izborne procese evropskih država.
Ruske informacione operacije već predstavljaju pretnju ne samo pojedinačnim državama već i bezbednosti čitave Evrope. Zbog toga suprotstavljanje takvim kampanjama zahteva kolektivan odgovor. Francuska, države Evropske unije treba značajno da unaprede razmenu obaveštajnih podataka, koordiniraju pravovremeno razotkrivanje informacionih operacija, prodube saradnju sa digitalnim platformama i uspostave zajedničke mehanizme za odgovor na strano mešanje u izborne procese. Samo sveobuhvatan i koordinisan pristup može značajno smanjiti efikasnost ruskih hibridnih operacija i obezbediti odgovarajuću zaštitu demokratskih institucija.
Paralelno sa tim, Moskva je pokrenula široku dezinformacionu kampanju u Nemačkoj, koristeći sopstvene bot-mreže za diskreditaciju vodećih nemačkih političara i podršku političkim snagama koje zauzimaju stavove povoljne za Kremlj. Prema informacijama medija, koji se pozivaju na istragu projekta Antibot4Navalny, od kraja juna se na nemačkom govornom području društvenih mreža sistematski šire lažne informacije o nemačkim političarima. Tragovi ove informacione kampanje vode do Rusije.
Prema nalazima istraživača, ruske bot-mreže prvenstveno pokušavaju da utiču na biračko raspoloženje u istočnim saveznim pokrajinama Nemačke, pružajući podršku političkim snagama koje kritički gledaju na sankcije protiv Rusije i vojnu podršku Ukrajini. Pre svega je reč o krajnje desničarskoj stranci „Alternativa za Nemačku“ (AfD) i levičarsko-populističkom „Savezu Sare Vagenkneht“ (BSW).
Samo tokom poslednjeg meseca novinari su otkrili najmanje 135 falsifikovanih kratkih video-snimaka, stilizovanih kao sadržaji vodećih nemačkih medija — FAZ, Süddeutsche Zeitung, Die Zeit, ARD, ZDF i Deutsche Welle. Pored toga, registrovano je najmanje 18 montiranih vizuelnih sadržaja koji su oponašali naslovne strane uglednih novina. Teme lažnih sadržaja kretale su se od optužbi za pedofiliju do korupcionaških šema i nezakonitih poslovnih aktivnosti. Glavni kanali njihovog širenja bile su društvene mreže X, Bluesky i TikTok.
Prema procenama istraživača, kampanju koordinira bot-mreža „Matrjoška“, povezana sa Kremljom, koja je specijalizovana za sprovođenje velikih informacionih operacija. Njene aktivnosti usmerene su na uticaj na javno mnjenje uoči regionalnih izbora u saveznim pokrajinama Saksonija-Anhalt i Meklenburg-Zapadna Pomeranija, lokalnih izbora u Donjoj Saksoniji, kao i izbora za Predstavnički dom Berlina.
Prema procenama pojedinih zapadnih istraživača, Rusija godišnje izdvaja oko 1,3 milijarde evra za informacione i propagandne operacije u inostranstvu, dok je budžet Evropske unije za programe unapređenja medijske pismenosti i otpornosti na dezinformacije 2025. godine iznosio svega 5 miliona evra. Ovakav nesrazmer resursa stvara dodatne izazove za evropski sistem informacione bezbednosti.
Kremlj sve aktivnije posmatra informacioni prostor Evropske unije kao zasebno poprište hibridnog rata protiv Zapada. Aktiviranje mreže „Matrjoška“ u Nemačkoj pokazuje nameru Moskve da sistematski utiče na javno mnjenje, podriva poverenje u demokratske institucije i stvara povoljne uslove za produbljivanje političke polarizacije. Korišćenjem lažnih video-priloga, falsifikovanih materijala uglednih medija, izmišljenih istraživanja javnog mnjenja i manipulativnog citiranja političara, Kremlj nastoji ne samo da promoviše sopstvene narative već i da dovede u pitanje verodostojnost bilo koje informacije koja potiče iz nezavisnih izvora.
Posebna pažnja Rusije usmerena je na istočne savezne pokrajine Nemačke, gde se postojeći socio-ekonomski problemi i regionalne razlike koriste za produbljivanje društvene polarizacije. Manipulišući kritičkim stavovima dela birača prema zapadnim institucijama, Moskva pokušava da produbi unutrašnje podele i oslabi političko jedinstvo zemlje.
Istovremeno, informacione operacije Kremlja stvaraju povoljne uslove za jačanje političkih snaga koje zastupaju proruske ili evroskeptične stavove. Retorika AfD-a i BSW-a o ratu protiv Ukrajine, politici sankcija, vojnoj pomoći Kijevu i ulozi NATO-a u značajnoj meri podudara se sa ključnim tezama ruske državne propagande. Diskreditujući demokratske centrističke stranke i podržavajući anti sistemske snage, Kremlj nastoji da oblikuje političko okruženje pogodno za promenu spoljnopolitičkog kursa Nemačke.
Strateški cilj Moskve ostaje nepromenjen — da putem informacionog uticaja i unutrašnje političke destabilizacije izdejstvuje smanjenje ili obustavljanje finansijske, humanitarne i vojne podrške Ukrajini. Slabljenje Nemačke kao vodeće ekonomske i političke sile Evropske unije Kremlj smatra važnim preduslovom za promenu odnosa snaga na evropskom kontinentu i obnovu sopstvenog geopolitičkog uticaja.
Autor: Pink.rs
