Odluka Pakistana da razmotri izvođenje vazdušnih udara na uporišta Huta u Jemenu predstavlja direktnu posledicu nedavno potpisanog Sporazuma iz Meke, kolektivnog bezbednosnog saveza sklopljenog između Saudijske Arabije, Pakistana i Turske.
Prema navodima obaveštajnih izvora, Islamabad aktivno procenjuje vojne opcije kako bi ispunio preuzete obaveze prema Rijadu nakon masovnog napada balističkim raketama i dronovima na južne saudijske gradove. Ovaj korak označava drastičnu internacionalizaciju konflikta u Jemenu i potencijalno prvo direktno kinetičko angažovanje pakistanskih oružanih snaga na bliskoistočnom ratištu.
Diplomatska dimenzija ove eskalacije potvrđena je i preko kanala zvaničnog Islamabada, koji je Teheranu preneo direktno upozorenje Saudijske Arabije sa zahtevom da obuzda svoje jemenske saveznike. Reakcija tripartitnog saveza oslanja se na izjave pakistanskog ministra odbrane Kavadže Asifa, koji je predočio da Sporazum iz Meke funkcioniše po principu analognom članu 5 NATO ugovora. Prelivanje konflikta na saudijsku teritoriju time formalno aktivira klauzulu o zajedničkoj odbrani, po kojoj se napad na jednu potpisnicu tretira kao napad na sve tri države, čime se regionalna arhitektura bezbednosti fundamentalno redefiniše.
Uključivanje nuklearne sile poput Pakistana i vojno snažne Turske u bezbednosni kišobran Saudijske Arabije stvara novu geopolitičku realnost u regionu, vršeći do sada neviđen pritisak na Iran i njegovu mrežu regionalnih saveznika. Eventualno uključivanje pakistanskog ratnog vazduhoplovstva u operacije protiv Huta neutralisalo bi dotadašnju uzdržanost azijskih aktera i stvorilo snažan odvraćajući efekat, ali istovremeno nosi rizik od daljeg širenja sukoba koji bi mogao ugroziti pomorske trgovačke rute u Crvenom moru i prolazu Bab el-Mandeb.
