Isključenje generala Džang Joušije i generala Liju Dženlija — najvišeg uniformisanog oficira i načelnika Združenog štaba Narodnooslobodilačke armije Kine (NOA) — predstavlja najradikalniju konsolidaciju vojne vlasti pod Si Đinpingom do sada, ali po cenu potpunog urušavanja operativnog iskustva kineskih oružanih snaga.
Kao odlikovani ratni veterani koji su učestvovali u kinesko-vijetnamskom sukobu, Džang i Liju predstavljali su jedine preostale članove Centralne vojne komisije (CVK) sa stvarnim borbenim iskustvom. Svođenjem nekada sedmočlane komisije na praktično dva aktivna člana — Sija i Džang Šengmina, zaduženog za disciplinu — partijsko rukovodstvo u Pekingu efektivno je razmontiralo visoku komandnu strukturu namenjenu vođenju složenih, savremenih združenih operacija. Eksplicitna optužba da su stvarali „frakcije i klanove“, uz navode o masovnoj korupciji, naglašava da apsolutna lična lojalnost Siju, a ne profesionalna kompetencija ili zajednička istorija, ostaje jedini preostali kriterijum u kineskoj vojnoj hijerarhiji.
Uklanjanjem više od 100 visokih oficira od 2022. godine — uključujući i bivše ministre odbrane Vej Fenghea i Li Šangfua — Si je eliminisao kako staru vojnu nomenklaturu, tako i sopstveni, ručno birani kadat. Ovo ostavlja komandni vrh NOA sve više popunjenim politički proverenim, poslušnim tehnokratama kojima nedostaju i operativni pedigre i institucionalno zaleđe da bi šefu države pružili objektivne procene situacije. Preostali visoki oficiri deluju pod rigoroznim nadzorom, svesni da se svaki prikaz nezavisne taktičke inicijative ili neuspeh u ispunjavanju političkih očekivanja može protumačiti kao nelojalnost. Zbog toga komandovanje nad oružanim snagama pada na lojaliste nižeg ranga čiji je primarni motiv izbegavanje rizika i ideološka ortodoksija umesto realistične pripreme za ratna dejstva.
Na kratki i srednji rok, ova obezglavljenost visoke komande ozbiljno narušava sposobnost NOA da planira i izvodi složene, višedomenske operacije visokog rizika, kao što su eventualna pomorska blokada ili invazija na Tajvan. Savremeni združeni rat u velikoj meri zavisi od međusobnog poverenja među rodovima, decentralizovane taktičke inicijative i složene logističke koordinacije — upravo onih elemenata koji bivaju narušeni kada se načelnici združenog štaba i komandanti teatara u kontinuitetu uklanjaju. Iako Sijeva apsolutna komanda osigurava da kontrola Partije nad armijom ostane neupitna, ona čini kinesku vojsku strategijski ranjivom. U pokušaju da eliminiše svaki potencijalni izvor unutrašnjeg političkog rizika, vrh kineske države stvorio je armiju predvođenu političkim komesarima, što direktno slabi njenu stvarnu borbenu spremnost uprkos tome što je centralizacija moći dostigla svoj vrhunac.
