Odluka Evropske unije da produži sankcije protiv skoro 3.000 pojedinaca i pravnih lica povezanih sa ruskom agresijom na Ukrajinu na trogodišnji period - umesto dosadašnjeg šestomesečnog obnavljanja - predstavlja značajan korak ka institucionalnoj stabilnosti zapadnog kaznenog režima.
Fiksiranjem ovih mera do septembra 2029. godine, Brisel je uklonio birokratsku i političku neizvesnost koja je ranije pratila svaku polugodišnju reviziju, onemogućivši pojedinačnim članicama Unije da ucjenjuju zajedničke odluke radi ostvarivanja nacionalnih ustupaka. Za Kijev, ovaj trogodišnji automatizam pruža dugoročne garancije da će finansijski, vojni i industrijski stubovi Putinovog režima ostati pod dugotrajnom izolacijom na evropskom tržištu.
Međutim, odluka da se sa liste sankcionisanih lica uklone ruski oligarsi Ališer Usmanov i Mihail Fridman izazvala je oštru diplomatsku reakciju Ukrajine i dela istočnoevropskih članica EU. Smatrani ključnim akterima i finansijskim nosiocima sistema koji decenijama održava energetsku, telekomunikacionu i bankarsku infrastrukturu pod kontrolom Kremlja, njihovo delistingovanje doživljeno je kao opasan presedan i oslabljivanje moralnog i političkog pritiska na rusku elitu. Kijev je sa pravom ukazao da ovakvi ustupci šalju pogrešan signal Moskvi u trenutku kada se rat nalazi u kritičnoj fazi, jer se time delu poslovne elite otvara prostor za izbegavanje lične i finansijske odgovornosti.
Uvođenje nacionalnih sankcija od strane Letonije protiv Usmanova i Fridmana odmah po njihovom skidanju sa evropske liste ilustruje unutrašnju raslojenost unutar same Unije i spremnost najizloženijih članica da samostalno popune pravne praznine. Poziv Ukrajine ostalim članicama EU da slede primer Rige i primene sopstvene nacionalne restrikcije predstavlja pokušaj Kijeva da stvori mehanizam sekundarnog pritiska na nivoa pojedinačnih država. Dok EU kroz produženje obuhvata do 2029. godine nastoji da održi strukturni pritisak na rusku ratnu mašineriju, slučaj Usmanova i Fridmana pokazuje da pravne bitke pred Evropskim sudom pravde i politički kompromisi unutar Brisela i dalje stvaraju pukotine kroz koje pojedini ključni igrači Putinovog režima uspevaju da povrate pristup svojim fondovima na Zapadu.
Autor: S.M.
