Godišnjica najsmrtonosnijeg napada u istoriji Izraela podseća da se posledice 7. oktobra 2023. i dalje prelivaju na region i svet.
Tri godine nakon što je Hamas u ranim jutarnjim časovima 7. oktobra 2023. izveo iz Pojasa Gaze koordinisan napad na jug Izraela, taj datum ostaje jedna od prekretnica savremene bezbednosne istorije. Ubijeno je više od 1.200 ljudi, a oko 250 je odvedeno u Gazu kao taoci. Najveći deo žrtava činili su civili: porodice u kibucima uz granicu, starije osobe u svojim domovima i mladi na muzičkom festivalu Nova kod kibuca Reim.
Za Izrael je to bio šok bez presedana, kolaps doktrine odvraćanja i osećaja bezbednosti na kojem je počivala država. Za Palestince, a posebno za stanovnike Gaze, usledio je rat čije su humanitarne posledice ostale katastrofalne: desetine hiljada poginulih prema podacima tamošnjih zdravstvenih vlasti, razoreni gradovi, raseljeno stanovništvo i dugotrajna zavisnost od pomoći. O tačnim brojkama i o pravnoj kvalifikaciji vođenja rata i dalje se vode oštre rasprave, uključujući pred međunarodnim institucijama.
Od rata do krhkog primirja
Prelomni trenutak nastupio je u oktobru 2025. godine. Novo primirje stupilo je na snagu 10. oktobra, na osnovu sporazuma zasnovanog na mirovnom planu koji su predložile Sjedinjene Države. Hamas je 13. oktobra oslobodio svih 20 preostalih živih talaca, a Izrael je zauzvrat pustio gotovo 2.000 palestinskih zatvorenika. Slike susreta oslobođenih talaca s porodicama obišle su svet, ali ni one nisu mogle da izbrišu činjenicu da je veliki broj otetih umro ili ubijen u zatočeništvu.
Primirje je od početka bilo krhko. Već krajem oktobra 2025. nasilje se obnovilo, a Izrael je kao razlog naveo kašnjenje Hamasa u vraćanju posmrtnih ostataka talaca. Ključna pitanja, a to su razoružanje Hamasa, buduća uprava nad Gazom, međunarodne stabilizacione snage i obnova, pokazala su se težim od same obustave vatre.
Rat koji se vodi i izvan bojišta
Jedna od manje vidljivih posledica 7. oktobra jeste eksplozija informacionog rata. Događaj je odmah postao predmet narativnih sukoba: od osporavanja i relativizacije zločina do kampanja dezinformacija koje su podsticale polarizaciju u evropskim društvima. Porast antisemitizma, ali i islamofobije, u mnogim zemljama pokazuje kako se udaljeni sukob lako pretače u unutrašnje podele. Za države van regiona, uključujući i Srbiju, pouka je da su hibridne pretnje i manipulacija javnim mnjenjem sastavni deo savremenih sukoba, a ne njihova usputna pojava.
Napad je promenio i regionalnu arhitekturu bezbednosti. Posledice su se videle u sukobu s Hezbolahom u Libanu, u napetosti s Iranom i u pomeranju balansa moći na Bliskom istoku. Pitanje normalizacije odnosa Izraela i arapskih država, koje je do 2023. izgledalo kao ostvariv strateški trend, ostalo je otvoreno.
Obeležavanje 7. oktobra zahteva dve stvari koje se ne isključuju: bezuslovno sećanje na nevine žrtve i jasnu osudu terora, ali i trezvenu analizu puta kojim su region i svet stigli dovde. Porodice ubijenih i otetih i dalje traže odgovornost i istinu. Civili u Gazi i dalje traže bezbednost, dom i budućnost. Dok se ta dva zahteva ne budu čula istovremeno, godišnjice će ostati dani žalosti, a ne početak izlaza iz sukoba.
Autor: Pink.rs
