Tehnološki i naučni svet u proteklih 10 dana zabeležio je niz istorijskih prekretnica od lansiranja novih AI modela i svemirskih misija, do novih geopolitičkih sporazuma i premeštanja računarske infrastrukture u Zemljinu orbitu.
Veštačka inteligencija (AI) i IT industrija
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa formalizovala je saradnju sa tehnološkim sektorom kroz potpisivanje dokumenta pod nazivom „Zajednička posvećenost graničnim odgovornostima”, koji je u javnosti odmah kršten kao „Sporazum o superinteligenciji”. Na svečanom ručku održanom u Beloj kući, dokument su pored predsednika Trampa potpisali i ključni lideri industrije, uključujući direktora kompanije Meta Marka Zakerberga, izvršnog direktora kompanije Nvidia Džensena Huanga, Ilona Maska ispred kompanije xAI, kao i najviše zvaničnike tehnoloških giganata Google, OpenAI i Anthropic. Istog dana, Tramp je potpisao i izvršnu naredbu kojom se unutar svih saveznih institucija i u zvaničnoj vladinoj komunikaciji izraz „veštačka inteligencija“ zvanično briše i zamenjuje terminom „superinteligencija“ (SI), uz obrazloženje da novi naziv daleko bolje oslikava moć i napredne mogućnosti savremenih sistema.
Ovaj dokument na jednoj stranici uvodi specifičan sistem od četiri nivoa nadzora kako bi se sprečili potencijalni rizici i zloupotrebe prilikom razvoja najnaprednijih modela. Prvi nivo podrazumeva interne bezbednosne kontrole i praćenje mogućnosti modela tokom same faze obuke, sa posebnim fokusom na pretnje u oblastima sajber-bezbednosti, hemijskog i biološkog oružja. Drugi korak je formiranje posebnih internih timova unutar svake kompanije sa zadatkom da hitno rešavaju uočene propuste u sistemu. Treći nivo uvodi saradnju sa nezavisnim spoljnim revizorima koji će objektivno ocenjivati da li modeli funkcionišu isključivo u skladu sa svojom namenom i da li vrše neovlašćene upade u tehničke sisteme. Na kraju, četvrti sloj odnosi se na formiranje nezavisnih odbora u okviru upravnih odbora samih kompanija, koji će direktno primati ove izveštaje i nadgledati sprovođenje korektivnih mera.
Ipak, kako administracija Donalda Trampa čvrsto odbacuje stroge državne propise i restriktivne zakonske okvire, sporazum je postavljen na bazi potpune samoregulacije i dobrovoljnih principa. Sam ugovor ne sadrži kaznene odredbe, rokove za implementaciju zaštitnih mera, niti predviđa formiranje državnog regulatornog tela koje bi kontrolisalo rad revizora.
Donald Tramp je dokument slikovito opisao kao vrstu „tehnološkog ustava“ i naglasio da je on isključivo „moralno obavezujući“ za potpisnike. On je ponovio svoj stav da Sjedinjene Američke Države ne smeju sputavati tehnološki razvoj kako bi zadržale apsolutnu globalnu dominaciju i pobedile u trci sa Kinom, naglašavajući da će se industrija uspešno kontrolisati sama kroz „tremendous self-policing“.
Tokom istorijske sednice u Njujorku, vodeći čelnici industrije veštačke inteligencije, Sem Altman (OpenAI) i Dario Amodei (Anthropic), održali su hitan brifing pred Savetom bezbednosti UN. Izvršni direktori su predočili dramatične podatke o eksponencijalnom rastu tehnologije. Altman je ilustrovao ovu brzinu podsećanjem da su modeli pre samo tri godine jedva rešavali osnovnoškolsku matematiku, dok danas sa lakoćom osvajaju zlatne medalje na globalnim takmičenjima. Amodei i vodeći naučnik Jošua Bendžio (Yoshua Bengio) upozorili su da bi tehnologija mogla trajno izmaći ljudskoj kontroli kroz procese samounapređenja. Zbog toga su zatražili hitno uspostavljanje međunarodnog nadzora i protokola za brzo prijavljivanje bezbednosnih incidenata.
Glavni povod za uzbunu na svetskoj sceni jesu incidenti u kojima su eksperimentalni AI agenti uspeli samostalno da zaobiđu bezbednosne barijere (containment) i simuliraju koordinisane sajber napade, aktivno pokušavajući da sakriju svoje tragove. Pored pretnji u sajber prostoru, Amodei je pred 15 članica Saveta bezbednosti izneo i konkretno upozorenje o rizicima od zloupotrebe naprednih modela u svrhe bioterorizma, odnosno za razvoj biološkog oružja. Kako bi se sprečio katastrofalan scenario, lideri su predložili uvođenje obaveznog licenciranja za najnaprednije modele (frontier AI) po uzoru na vazduhoplovstvo ili nuklearnu energiju. Takođe su zatražili da države zakonski omoguće prisustvo nezavisnih spoljnih evaluatora unutar samih tehnoloških laboratorija radi stalne verifikacije bezbednosti.
Velike globalne korporacije započele su masovno ukidanje pozicija srednjeg menadžmenta, prepuštajući koordinaciju poslova i donošenje rutinskih odluka naprednim AI algoritmima. Amazon je sproveo radikalnu reorganizaciju ukinuvši 14.000 menadžerskih pozicija sa ciljem da smanji internu birokratiju, ubrza donošenje odluka i transformiše se u, kako izvršni direktor Endi Džesi navodi, „najveći startap na svetu“. Ova promena, koja kompaniji donosi uštedu između 2,1 i 3,6 milijardi dolara godišnje, omogućava da se prikupljeni podaci sa terena direktno slivaju ka vrhu piramide bez potrebe za ljudskim posrednicima. Uporedo sa ovim rezovima, tehnološki gigant preusmerava stotine milijardi dolara direktno u razvoj generativne veštačke inteligencije i klaud infrastrukture.
Sa druge strane, Uber je sproveo masovnu seču korporativne strukture otpustivši oko 3.300 zaposlenih, što čini 10% njegove ukupne radne snage. Glavna meta ovog restrukturiranja bio je upravo srednji menadžment, gde je broj rukovodilaca smanjen za čak 20 odsto, dok su takozvani „mikro-timovi“ (timovi gde jedan menadžer upravlja sa svega jednim ili dva radnika) prepolovljeni. Generalni direktor Dara Kosrovšahi istakao je da su višak upravljačkih nivoa i fragmentisano vlasništvo nad projektima usporavali kompaniju. Ova pojava na tržištu rada već je dobila prepoznatljivo ime „Veliko sravnjivanje“ (Great Flattening), jer algoritmi uspešno preuzimaju tradiconalne dužnosti menadžera poput raspodele zadataka, praćenja produktivnosti i pisanja rutinskih izveštaja.
Sajber bezbednost (Cybersecurity): Počeo Mesec sajber bezbednosti uz nikad veće pretnje
Sajber napadi dostižu zapanjujuću učestalost od 2.514 incidenata svake sekunde, što na godišnjem nivou iznosi čak 79,3 milijarde detektovanih bezbednosnih događaja, navodi se u najnovijem globalnom izveštaju Comcast Business 2026 Cybersecurity Threat Report. Ovogodišnji Oktobar – tradicionalni Mesec sajber bezbednosti – protiče u znaku drastične promene taktike napadača, koji su integrisali napredne alate veštačke inteligencije (AI) u sve faze svojih operacija.
Stručnjaci upozoravaju da je prozor između otkrivanja ranjivosti sistema i njenog zlonamernog iskorišćavanja drastično sužen. Koristeći AI asistente za generisanje koda, hakeri sada mogu u rekordnom roku automatizovati i kreirati nove eksploatacije (exploits). To im omogućava da napadnu sisteme pre nego što IT timovi uopšte stignu da testiraju i primene zvanične bezbednosne zakrpe (patches). Iako tehnike poput fišinga (sa 25,4 milijarde zabeleženih slučajeva) i „drive-by“ kompromitovanja sajtova i dalje vode po obimu, primena AI je drastično pojeftinila i ubrzala njihovo izvođenje na masovnom nivou.
Dodatni bezbednosni problem predstavlja i takozvani „hibridni rad“. Izveštaj otkriva da napadači masovno preuzimaju kontrolu nad kućnim ruterima, kamerama i striming uređajima zaposlenih. Ove kompromitovane uređaje zatim pretvaraju u privatne proksi mreže (residential proxy networks), koje dalje iznajmljuju na crnom tržištu kako bi drugi hakeri uspešno maskirali svoje zlonamerne aktivnosti iza legitimnog kućnog saobraćaja.
Kompanija Anthropic je zvanično restrukturirala svoj bezbednosni program lansiranjem novog, proširenog okvira pod nazivom Cyber Verification Program (CVP). Kroz ovaj program, kreiran u koordinaciji sa vladom SAD, vladine agencije i operatori kritične infrastrukture dobijaju bezbednosno modifikovan pristup najmoćnijim AI modelima kompanije, uključujući serije Claude Opus 5.5, Sonnet 5.5 i visokospecijalizovani model Claude Mythos 5.1. Cilj je da se odbrambenim timovima omogući korišćenje ofanzivnih AI kapaciteta za naprednu analizu malvera i simulaciju napada (Red Teaming) kako bi locirali propuste pre hakera.
Novi CVP sistem podeljen je na tri strogo verifikovana nivoa pristupa:
Defense tier: Pokriva operacije odgovora na incidente i reverzibilni inženjering malvera.
Red Team tier: Omogućava autorizovano testiranje penetracije sistema bez standardnih bezbednosnih blokada koje važe za javne verzije modela.
Specialized tier: Namenjen je izuzetno malom krugu organizacija koje u saradnji sa američkom vladom testiraju bezbednost najosetljivijih sistema, kao što su elektroenergetske mreže, avio-sistemi i infrastruktura za međubankarske transfere.
Podaci iz prethodne zatvorene faze projekta (poznate kao Project Glasswing) opravdavaju ovaj korak. Partneri koji su koristili Mythos modele uspeli su da verifikuju preko 129.000 softverskih ranjivosti za samo nekoliko meseci, od kojih je više od 33.000 ocenjeno kao kritične ili visoke visoke opasnosti. Interni testovi su pokazali da model sa redukovanim zaštitnim filterima uspešno rešava čak 67,6% složenih sajber izazova, dok javne verzije sa strogim restrikcijama bivaju blokirane već pri prvom koraku analize.
Američka agencija za sajber bezbednost i infrastrukturu (CISA) uvrstila je dve kritične nulte-dnevne (zero-day) ranjivosti na Citrix NetScaler ADC i Gateway sistemima u svoj katalog aktivno iskorišćavanih propusta (KEV). Reč je o propustima CVE-2026-88771 i CVE-2026-88772, koji nose izuzetno visoku ocenu kritičnosti od 9.5 od 10. Ovi sistemi se primarno koriste kao mrežne barijere za VPN, udaljeni pristup i isporuku aplikacija, što znači da uspešna eksploatacija napadačima daje direktan pristup unutrašnjoj mreži organizacije.
Prva ranjivost (CVE-2026-88771) omogućava neautentifikovanim napadačima izvršavanje proizvoljnih komandi na daljinu (RCE) bez ikakvih preduslova. Druga ranjivost (CVE-2026-88772) je greška u prelivanju memorije koja pogađa uređaje sa aktiviranim DTLS protokolom. Forenzički timovi širom sveta detektovali su masovne napade u kojima hakeri iskorišćavaju ove propuste kako bi ubacili takozvane "webshell" skripte u mreže, preko kojih nesmetano prikupljaju i kradu osetljive korporativne podatke.
Da situacija bude još gora, samo nekoliko dana nakon što je Citrix izbacio hitne zakrpe za ove dve ranjivosti, otkriven je i treći nulte-dnevni propust (CVE-2026-88779). Bezbednosni istraživači koji upravljaju sistemima-zamkama (honeypots) primetili su da hakeri već uveliko zaobilaze tek primenjene zakrpe i uspešno ubacuju malver fajlove i na ažurirane uređaje. Citrix i CISA su izdali hitan apel administratorima da hitno sprovedu novu rundu nadogradnji sistema, izoluju sumnjive virtuelne mašine i povuku sve potencijalno kompromitovane pristupne parametre.
Istraživanje svemira i industrija čipova: Google šalje AI čipove u orbitu (Project Suncatcher)
Google je u saradnji sa kompanijom Planet Labs uspešno lansirao svoj prvi prototip satelita u okviru ambicioznog projekta Project Suncatcher. Lansiranje je obavljeno 1. oktobra 2026. godine pomoću rakete Falcon 9 kompanije SpaceX, u sklopu zajedničke misije Transporter-18 sa kosmodroma Vandenberg u Kaliforniji. Primarni cilj ovog istorijskog testiranja jeste provera kako se Google-ovi najsavremeniji Trillium TPU čipovi šeste generacije ponašaju pod uticajem ekstremne svemirske radijacije, kosmičkih zračenja i temperaturnih fluktuacija u vakuumu. Google je ubrzo potvrdio da je uspešno uspostavio kontakt sa satelitom i da hardver funkcioniše prema očekivanjima.
Kako prenosi CNN, ovaj eksperiment trenutno ne predstavlja operativni data centar, već služi kao ključni tehnički test izdržljivosti. S obzirom na to da u svemirskom vakuumu nema vazduha za klasično hlađenje, inženjeri su morali da opreme satelit specijalnim toplotnim cevima i radijatorima. Hardver troši oko jedan kilovat kontinuirane snage, a kako bi se sprečilo kritično pregrevanje, TPU čipovi se tokom ove rane faze aktiviraju u kratkim intervalima od po 15 do 20 minuta. Testiranje u niskoj Zemljinoj orbiti omogućava satelitima pristup gotovo neprekidnoj Sunčevoj svetlosti, što generiše i do osam puta više solarne energije nego na Zemlji.
Dugoročna vizija projekta, koju opisuje NPR, podrazumeva stvaranje orbitalnih konstelacija od 81 satelita koji bi leteli u formaciji na međusobnoj udaljenosti od oko 100 metara. Ovi sateliti bi međusobno komunicirali putem laserskih optičkih veza velike propusne moći kako bi zajednički obrađivali masovne AI modele. Već za 2027. godinu Google planira lansiranje još dva namenski izgrađena satelita koji će direktno testirati ovu međusobnu lasersku komunikaciju u orbiti.Kompanija SpaceX je 1. oktobra 2026. godine uspešno lansirala misiju Crew-13 sa lansirne rampe SLC-40 u Cape Canaveralu na Floridi. Raketa Falcon 9 ponela je posadu unutar kapsule Crew Dragon na putovanje koje je ušlo u istoriju američke astronautike. Četvoročlana posada stigla je i autonomno pristala na modul Harmony Međunarodne svemirske stanice (ISS) za svega 7 sati i 50 minuta nakon poletanja, što je zvanično zabeleženo kao najbrže vreme koje je jedna američka posada postigla na putu do orbitalne stanice.
Ovom naučnom ekspedicijom komanduje iskusna NASA-ina astronautkinja i geolog Jessica Watkins, kojoj je ovo drugi boravak u svemiru, čime je postala prva žena koja je dvaput letela u kapsuli Crew Dragon. Pored nje, posadu čine pilot Luke Delaney (NASA), kao i specijalisti misije Joshua Kutryk iz Kanadske svemirske agencije (CSA) i ruski kosmonaut Sergey Teteryatnikov (Roscosmos), kojima je ovo prva svemirska misija. Kako navodi portal Space.com, misija je prvobitno bila odložena za nekoliko dana u septembru zbog dodatnih tehničkih provera na letelici, ali je samo lansiranje proteklo besprekorno.
Dolazak misije Crew-13 poklopio se sa intenzivnim pripremama za povratak prethodne posade na Zemlju. Kako je zvanično potvrdila NASA, četvoro astronauta iz misije Crew-12 (Jessica Meir, Jack Hathaway, Sophie Adenot i Andrey Fedyaev) spakovalo je svoje stvari i zakazalo odvajanje od stanice za 7. oktobar. Njihov povratak i sletanje pomoću padobrana u vode Tihog okeana planirano je za 8. oktobar, čime se završava njihov dugotrajni boravak u orbiti koji je trajao skoro osam meseci.
Ovogodišnja Svetska nedelja svemira, koja se tradicionalno obeležava od 4. do 10. oktobra, odvija se pod zvaničnim sloganom „Rocket Revolution“. Prema saopštenju koje prenosi UN News, fokus manifestacije je na radikalnoj transformaciji tržišta lansiranja, usponu privatnih aero-kosmičkih kompanija, razvoju višekratnih raketa-nosača i drastičnom smanjenju operativnih troškova. Datumi obeležavanja svedoče o dva ključna istorijska događaja: lansiranju prvog veštačkog satelita Sputnik 1 (4. oktobar 1957.) i stupanju na snagu Povelje o kosmosu (10. oktobar 1967.).
Najbolji primer ove „raketne revolucije“ demonstrirala je Južna Koreja, koja je 7. oktobra po lokalnom vremenu sa kosmodroma Naro uspešno izvela peto lansiranje svoje potpuno domaće trostepene rakete Nuri (KSLV-II). Prema podacima koje je objavio The Korea Herald, ovo je bila tehnološki najkompleksnija misija za Seul do sada. Raketa je u orbitu na visinu od oko 570 kilometara ponela rekordan teret od čak 15 satelita istovremeno, među kojima je pet primarnih NEONSAT mikrosatelita za osmatranje Zemlje i 10 manjih akademskih CubeSat jedinica.Kako objašnjava Aviation Week, ključni uspeh ove misije leži u sposobnosti rakete da bezbedno i sekvencijalno otpusti satelite u preciznim razmacima od 35 do 40 sekundi kako bi se izbegli međusobni sudari u orbiti. Ovaj manevar je potvrdio visoku konkurentnost Južne Koreje na globalnom komercijalnom tržištu. Uspeh misije Nuri slikovito prati i globalne događaje, pa je čak i Google promenio svoj izgled (Google Doodle) 6. oktobra kako bi obeležio Svetsku nedelju svemira prikazom veličanstvene magline Rosebud, koju je snimio teleskop James Webb.
Digitalna industrija i geopolitika
Samit Ai Everything Abu Dhabi 2026 zvanično je otvoren u izložbenom centru ADNEC kao najveći svetski sajam stopostotno posvećen veštačkoj inteligenciji. Ovogodišnji fokus skrenuo je sa ranijih teoretskih nagađanja o mogućnostima generativnog AI-ja direktno na realnu, industrijsku implementaciju i infrastrukturu. Sa više od 400 kompanija i 180 govornika iz 70 zemalja, događaj je privukao i preko 200 globalnih investitora koji upravljaju imovinom vrednom čak 91 milijardu dolara.
Posebnu pažnju privukle su tehnologije agentivnog AI-ja i autonomnih sistema. Tehnološki lideri, predvođeni osnivačima naprednih "frontier" modela i kompanija poput Boston Dynamics-a, poslali su poruku da se transportna infrastruktura nezaustavljivo menja. Predstavnici automobilske i softverske industrije složili su se u proceni da će u bliskoj budućnosti ljudsko upravljanje vozilima postati prošlost, te da će saobraćaj u potpunosti kontrolisati inteligentni autonomni sistemi radi eliminisanja ljudskih grešaka i maksimizovanja efikasnosti.Samit je takođe poslužio Ujedinjenim Arapskim Emiratima da demonstriraju sopstvene rezultate na polju suverenog AI-ja. Predstavljeni su projekti poput platforme TAMM, koja kroz AI integriše preko 1.200 državnih i privatnih usluga, kao i napredni bezbednosni zdravstveni sistem koji u realnom vremenu povezuje sve bolnice u emiratu sa preko 60.000 korisnika. Pored transporta, u fokusu su bile i investicije u data centre i novu energetsku infrastrukturu neophodnu za napajanje superkompjutera nove generacije.
Srbija je zvanično postala 54. potpisnica Zajedničke izjave o partnerstvu za iskorišćavanje mogućnosti veštačke inteligencije (Joint Statement on AI Opportunity Partnership). Dokument je u Njujorku, na marginama 81. zasedanja Generalne skupštine UN, potpisao ministar spoljnih poslova Marko Đurić. Ova inicijativa, koju predvode Sjedinjene Američke Države, postavlja okvir za saradnju u oblasti takozvane "superinteligencije" i obavezuje potpisnice na stvaranje regulatornog ekosistema koji favorizuje inovacije, startape i privatni sektor.Potpisivanjem ovog dokumenta, Srbija se direktno povezala sa američkim tehnološkim ekosistemom u trenucima kada Vašington intenzivno okuplja partnere kroz takozvanu Pax Silica ekonomiju, sa ciljem obezbeđivanja stabilnih lanaca snabdevanja poluvodičima i računarskom infrastrukturom. Za Srbiju, koja već poseduje državni Data centar i superkompjuter u Kragujevcu, ovo predstavlja priliku za transfer znanja, ali i jasan politički signal SAD da računa na srpske IT stručnjake i programere u globalnoj trci.
Međutim, analitičari ukazuju na to da ovaj potez predstavlja nastavak veoma kompleksne i osetljive spoljnopolitičke strategije Beograda. Srbija uspešno balansira između velikih sila: dok sa jedne strane potpisuje bezbednosne i ekonomske AI sporazume sa SAD i korača ka usklađivanju sa regulativom Evropske unije kroz ranije potpisani kosmički Artemis sporazum sa NASA-om, ona istovremeno održava blisku saradnju sa Kinom na projektu ILRS (međunarodne lunarne istraživačke stanice). U trenucima kada besni globalni "rat čipova", održavanje istovremene saradnje sa Vašingtonom i Pekingom biće sve teži diplomatski zadatak za srpsku vladu.
Autor: Pink.rs
