ASTRONOMSKE INVESTICIJE, BERZANSKI PADOVI I AI REVOLUCIJA: Evropa ima novi AI adut, kineski balon pred pucanjem! - CYBERPINK TEHNOLOŠKI PREGLED NEDELJE

Svet tehnologije suočava se sa nedeljom velikih potresa: veštačka inteligencija otvara nove mogućnosti za hakere, tehnološke akcije trpe ozbiljne udarce, a strah od pucanja AI balona sve više raste. Dok kompanije traže način da ogromne investicije pretvore u stvarnu zaradu, autonomni AI agenti počinju da preuzimaju zadatke na računarima, a Kina ubrzava izgradnju sopstvenog tehnološkog ekosistema uprkos američkim sankcijama. Istovremeno, NASA i njeni partneri pripremaju nove korake ka Mesecu i Marsu, uključujući razvoj nuklearnog svemirskog pogona koji bi put do Crvene planete mogao da skrati na svega dva do tri meseca.

Sajber bezbednost i AI

U okviru globalne tehnološke krize poznate kao „Crni oktobar”, vlade i bezbednosne agencije širom sveta preduzele su radikalne korake gašenjem ključnih IT sistema kako bi predupredile potencijalno katastrofalne posledice. Bezbednosne agencije u Holandiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Japanu i Francuskoj prve su povukle potez, privremeno deaktiviravši vladine portale, platforme za izdavanje dokumenata i digitalne servise namenjene građanima. Ova odluka doneta je nakon što su obaveštajne službe presrele napredne sajber-pretnje u kojima hakeri, uz pomoć automatizovanih modela veštačke inteligencije, mogu da skeniraju, identifikuju i eksploatišu sistemske ranjivosti u roku od samo nekoliko sekundi. Isključivanjem portala sa mreže (tzv. air-gapping i kontrolisani offline režim) stvoren je neophodan prostor za hitno i bezbedno implementiranje zaštitnih zakrpa.

Povod za ovu hitnu intervenciju je novootkriveni sigurnosni propust takozvanog „nultog dana” (Zero-Day), koji napadačima omogućava da korišćenjem AI alata u trenu generišu jedinstven maliciozni kod prilagođen svakoj pojedinačnoj meti. Tradicionalni bezbednosni sistemi i ljudski timovi jednostavno ne mogu da isprate brzinu kojom veštačka inteligencija automatizuje i masovno replicira ove napade, zbog čega su kritična infrastruktura, baze podataka i digitalni registri građana bili direktno ugroženi. Dok stručnjaci za sajber-bezbednost u pogođenim zemljama rade danonoćno na testiranju i podizanju bezbednosnih zakrpa, zvaničnici apeluju na javnost na strpljenje. Naglašava se da je privremena nedostupnost državnih sajtova i aplikacija bila jedini siguran način da se spreče masovni krađa podataka i potencijalna sabotaža vitalnih državnih funkcija.

Ulančavanje napada (Exploit Chaining): Američka agencija za sajber-bezbednost i bezbednost infrastrukture (CISA) dodala je kritične propuste u katalog poznatih iskorišćenih ranjivosti (KEV), upozoravajući da hakeri povezani sa državnim akterima već koriste PHP2Shell ranjivost u kombinaciji sa Linux kernel bagom „Fragnesia“ (CVE-2026-46300) kako bi preuzeli potpunu kontrolu nad serverima i mrežnom opremom. Prema izveštajima bezbednosne kompanije Dream, ova kampanja — za koju se sumnja da ima podršku Kine i da koristi alate potpomognute veštačkom inteligencijom — već je uspešno kompromitovala najmanje 25 servera širom SAD, Japana, Tajvana i Južne Koreje, uključujući i mrežne sisteme povezane sa strukturama američke vlade. Hakeri su pomoću kineskog internet pretraživača FOFA prvo mapirali oko 19.000 mrežnih požarnih zidova (firewall) izloženih internetu, a zatim automatizovanim skriptama filtrirali i napali ranjive mete.

Ovaj sofisticirani napad se izvodi u nekoliko faza i omogućava napadačima da za manje od 15 minuta prođu put od običnog veb-zahteva do najvišeg nivoa administratorskog pristupa. Prvi korak koristi PHP2Shell (koji obuhvata kritične mane CVE-2026-109618 i CVE-2026-109619) kako bi se zaobišla autentifikacija i izvršio zlonamerni kod na nivou veb-servera. Pošto su prava tog procesa inicijalno ograničena bezbednosnim politikama, napadači odmah ulančavaju lokalni „Fragnesia“ bag unutar Linux jezgra. Ovaj bag cilja mrežni podsistem (XFRM ESP-in-TCP) i preciznim prepisivanjem sistemskih datoteka omogućava trenutnu eskalaciju privilegija u traženi „root“ status. Jednom kada preuzmu potpunu kontrolu, napadači unutar kompromitovanih sistema instaliraju takozvane veb-šelove (webshells) za trajan pristup i pokreću masovne napade na Active Directory baze radi krađe akreditiva i potpunog mapiranja organizacionih mreža.

Veštačka inteligencija (AI) i IT industrija

Slom kineskog tehnološkog sektora najteže je pogodio šangajski berzanski indeks STAR50, koji okuplja vodeće proizvođače čipova i AI kompanije, strmoglavivši se za čak 40 odsto u roku od nepunih četiri meseca. Ovaj oštar pad zbrisao je oko 480 milijardi dolara tržišne kapitalizacije i direktno ugrozio napore Pekinga da preusmeri ušteđevinu građana u akcije kako bi se finansirao domaći tehnološki razvoj. Masovna rasprodaja akcija nije zaobišla ni širi indeks kineskih plavih čipova, CSI 300, koji je zabeležio pad od oko 20 odsto u odnosu na svoje junske vrhunce. Investitori, među kojima dominiraju mali akcionari, pretrpeli su ogromne gubitke kod nekadašnjih favorita poput giganta robotike Unitree (čije su akcije prepolovljene nakon što je inicijalna ponuda bila preplaćena 8.000 puta) i kompanije Cambricon, kineskog odgovora na Nvidiju.

Analitičari navode da iza pucanja ovog balona stoji nekoliko ključnih faktora, pre svega ekstremno visoke i nerealne procene vrednosti kompanija koje su funkcionisale po principu čistih spekulacija. Naime, čak i nakon ovog drastičnog pada, indeks STAR50 i dalje trguje po ceni koja je oko 100 puta veća od njihove istorijske zarade, dok američki tehnološki indeks Nasdaq 100 trguje na znatno stabilnijem nivou od oko 30 puta. Pored astronomskih valuacija, paniku na tržištu dodatno su pojačali dospeće poreskih računa u Kini, strah od zasićenja i slabljenja stvarne potražnje za AI proizvodima, kao i pretnje novim američkim sankcijama koje bi mogle potpuno zabraniti upotrebu kineske opreme u zapadnim data centrima. Zbog toga su firme koje su računale na globalni profit preko noći ostale ograničene isključivo na domaće tržište, što ekonomisti vide i kao ozbiljno upozorenje za investitore na Zapadu gde kompanije takođe ulažu ogroman novac u infrastrukturu bez pokrića u stvarnoj zaradi.

Francuski AI šampion Mistral AI zvanično je objavio težine za svoj najnoviji vodeći model Mistral Large 4 (ML4), interno i vrlo prepoznatljivo nazvan „Le Chonk“. Ovaj masivni model od 1,05 biliona (trilion) parametara koristi naprednu Mixture-of-Experts (MoE) arhitekturu, pri čemu aktivira oko 52 milijarde parametara po upitu, čime postiže izuzetnu računarsku efikasnost. Treniran u potpunosti na evropskoj infrastrukturi, „Le Chonk“ nudi tri nivoa rasuđivanja (niski, srednji i visoki), što organizacijama omogućava precizno balansiranje između performansi i operativnih troškova, trošeći čak 47% manje tokena po zadatku u poređenju sa kineskim konkurentom GLM-5.3.

Model je primarno optimizovan za napredno agentno kodiranje i robusnu sajber-odbranu, gde postepeno preuzima liderstvo na globalnim benchmark testovima poput Artificial Analysis Coding Agent Index-a. Za razliku od američkih i kineskih zatvorenih modela čiji filteri često greškom blokiraju legitimne analize malvera ili bezbednosne provere, ovaj model otvorenih težina (open-weight) omogućava preduzećima i vladama u Evropi da ga pokreću lokalno na sopstvenim serverima. Na taj način, organizacije zadržavaju potpunu kontrolu nad svojim osetljivim podacima, infrastrukturom i bezbednosnim politikama, čime se direktno jača evropski tehnološki suverenitet i smanjuje zavisnost od spoljnih globalnih sila.

Evolucija veštačke inteligencije dostigla je ključnu prekretnicu jer industrija svedoči masovnom prelasku sa pasivnih chat-interfejsa na autonomne AI agente koji mogu direktno preuzeti kontrolu nad operativnim sistemima. Dok su dosadašnji LLM modeli (poput osnovnih verzija ChatGPT-ja ili Claude-a) zahtevali od korisnika da kopiraju i lepe kod ili tekst, nova generacija softvera donosi potpunu integraciju sa radnim okruženjem. Izuzetan primer ove transformacije je Cursor-ov „computer use” mod, koji omogućava AI-ju da koristi tastaturu i miš, vizuelno interpretira elemente na ekranu, otvara aplikacije i samostalno izvršava složene razvojne zadatke unutar razvojnog okruženja. Ovaj trend prate i tehnološki giganti, pa tako Anthropic sa svojom funkcijom unutar Claude 3.5 Sonnet modela i Microsoft sa Copilot koprocesorima ubrzano razvijaju sisteme koji više ne daju samo savete, već aktivno upravljaju računarom umesto korisnika.

Ova tranzicija radikalno menja dinamiku produktivnosti i otvara novu eru u razvoju softvera i poslovnoj automatizaciji. Autonomni agenti su sposobni da samostalno rešavaju bagove, izvršavaju terminalne komande, kreiraju datoteke i testiraju aplikacije u realnom vremenu, dramatično skraćujući vreme potrebno za implementaciju novih funkcija. Umesto mikro-upravljanja svakim korakom, inženjeri i menadžeri sada preuzimaju ulogu supervizora koji AI agentima zadaju visoke ciljeve i strategije, dok se operativno izvršenje u potpunosti delegira mašini. Ipak, prelazak na autonomno upravljanje operativnim sistemima donosi i ozbiljne izazove, pre svega na polju sajber-bezbednosti i privatnosti podataka, jer davanje kontrole nad sistemom zahteva rigorozne bezbednosne protokole kako bi se sprečile neželjene akcije ili curenje osetljivih informacija.

Oštar pad vrednosti akcija tehnoloških giganata na Wall Street-u, predvođen istorijskim strmoglavljenjem krovne kompanije Google-a, Alphabet-a, za čak 12,6 odsto, pokrenuo je talas panike na berzama i ozbiljno uzdrmao indeks Nasdaq. Ovaj finansijski potres usledio je nakon što su najnoviji kvartalni izveštaji otkrili razmere agresivne trke u naoružanju veštačkom inteligencijom, u kojoj kompanije poput Amazon-a projektuju godišnji investicioni budžet (capex) od čak 220 milijardi dolara za 2026. godinu, dok Alphabet planira troškove do 205 milijardi dolara. Enormna izdvajanja za izgradnju data centara i nabavku skupih AI čipova počela su direktno da ugrožavaju slobodan novčani tok (free cash flow) ovih korporacija, što je navelo ulagače na masovnu rasprodaju usled straha da bi tržište moglo pretrpeti najteži udarac još od pucanja "dot-com" mehura.

Glavni izvor skepticizma na Wall Street-u leži u sve dubljem jazu između astronomskih troškova infrastrukture i realnih, opipljivih prihoda od komercijalizacije generativne AI tehnologije. Finansijski analitičari upozoravaju da se tradicionalno stabilni bilansi tehnoloških lidera, koji su ranije obilovali gotovinskim rezervama, sada ubrzano transformišu u kapitalno intenzivne modele opterećene dugovima i rastućim troškovima finansiranja. Sa procenama vodećih istraživačkih kuća poput Gartner-a da bi stotine manjih "neocloud" pružalaca infrastrukture mogle bankrotirati pre nego što tržište ostvari povrat investicija, investitori postaju ekstremno oprezni i zahtevaju konkretne dokaze o profitabilnosti, odbijajući da dalje slepo finansiraju tehnološki bum zasnovan isključivo na obećanjima i tržišnom hajpovanju.

Istraživanje svemira

Jubilarna 100. američka šetnja svemirom uspešno je izvedena sa Međunarodne svemirske stanice (MSS), a u ovoj istorijskoj misiji učestvovali su američki astronaut Anil Menon i kanadski pukovnik Džošua Kutrik. Astronauti su zvanično prešli na baterijsko napajanje svojih EMU svemirskih odela u jutarnjim časovima, zakoračivši van vazdušne komore Quest u poduhvatu koji je trajao tačno 7 sati i 11 minuta. Dok je za Menona ovo bila četvrta šetnja u karijeri, Kutrik je postao tek peti kanadski astronaut u istoriji koji je obavio rad u otvorenom svemiru, što je ujedno i prva kanadska šetnja nakon sedam godina pauze. Tokom ove operacije, ključnu podršku sa Zemlje pružala je kanadska astronautkinja Dženi Gibons u ulozi glavnog komunikatora (capcom) iz kontrolnog centra u Hjustonu.

Glavni zadatak ovog jubilarnog, 285. strukturisanog održavanja stanice bio je transport, montiranje i uspešno rasklapanje sedmog po redu naprednog iROSA (International Space Station Roll-Out Solar Array) solarnog panela na elektro-energetskom kanalu 2A, smeštenom na levoj strani rešetkaste konstrukcije stanice. Savitljivi panel, koji je ranije isporučen teretnom letelicom SpaceX Dragon, premešten je do mesta ugradnje uz pomoć robotske ruke Canadarm2 na kojoj je tokom procesa bezbedno balansirao astronaut Menon. Kada početkom novembra bude postavljen i osmi, poslednji iROSA sistem, ukupni energetski kapacitet Međunarodne svemirske stanice skočiće sa sadašnjih 160 na oko 215 kilovata, obezbeđujući stabilno napajanje za kompleksne naučne eksperimente i operacije u godinama koje dolaze.

NASA i Ministarstvo energetike SAD (DOE) potpisali su novi strateški memorandum o razumevanju pod nazivom „Ubrzavanje američkog liderstva u svemirskoj nuklearnoj energiji i pogonu“. Ovaj sporazum, koji zvanično stupa na snagu 1. novembra 2026. godine, uspostavlja desetogodišnji okvir saradnje koji pokriva celokupan proces razvoja – od naučnih istraživanja i proizvodnje specijalnog nuklearnog goriva, preko bezbednosnih testiranja, pa sve do integracije u same letelice. Glavni cilj je prelazak sa teoretskih laboratorijskih istraživanja na operativnu primenu u dubokom svemiru. Tehnologija nuklearnog termalnog pogona (NTP) koristi fisioni reaktor za zagrevanje tečnog vodonika, što stvara potisak dvostruko efikasniji od klasičnih hemijskih raketa. Time se vreme putovanja posade do Marsa potencijalno skraćuje sa uobičajenih šest do osam meseci na svega dva do tri meseca, čime se astronauti znatno manje izlažu opasnom svemirskom zračenju i mikrogravitaciji.

Partnerstvo obuhvata nekoliko ključnih misija, među kojima je prva Space Reactor-1 Freedom (SR-1), čije je lansiranje planirano za kraj 2028. godine. Ova letelica će koristiti fisioni reaktor snage preko 20 kilovata za nuklearno-električni pogon ka Marsu, gde će ujedno dostaviti i naučni teret „SkyFall“ sa naprednim marsovskim helikopterima. Drugi veliki stub sporazuma je Lunar Reactor-1, fisioni sistem koji bi do 2030. godine trebalo da bude postavljen na površinu Meseca kako bi obezbedio stabilnu i neprekidnu struju za buduću bazu Artemis tokom surovih četrnaestodnevnih lunarnih noći. Pored fisionih reaktora, sporazum proširuje i saradnju na radioizotopnim sistemima (nuklearnim baterijama) koji će napajati dron Dragonfly na njegovoj misiji ka Saturnovom mesecu Titanu 2028. godine, ali i grejati instrumente evropskog rovera Rosalind Franklin na Marsu.

Američka svemirska agencija (NASA) i Evropska svemirska agencija (ESA) zvanično su predstavile četvoročlanu posadu za istorijsku misiju Artemis III, planiranu za leto 2027. godine. Pored italijanskog astronauta Luke Parmitana, koji će obavljati ključnu funkciju pilota letelice, posadu čine iskusni američki astronauti: komandant misije Rendi Breznik, kao i specijalisti misije Frenk Rubio (rekorder po dužini neprekidnog boravka u svemiru za SAD) i Andre Daglas. Posada je već započela intenzivne pripreme i trenažne procese u Svemirskom centru Džonson u Hjustonu, gde uvežbavaju manevre u maketama i simulatorima kako bi se prilagodili specifičnostima predstojećeg leta.

Prema revidiranom planu, Artemis III će biti izuzetno složena četrnaestodnevna demonstraciona misija u niskoj Zemljinoj orbiti, koja služi kao tehnološka prečica i bezbednosna priprema za stvarno spuštanje ljudi na Mesec u okviru misije Artemis IV. Glavni zadatak posade biće lansiranje u letelici Orion pomoću moćne SLS rakete iz Svemirskog centra Kenedi na Floridi, nakon čega će po prvi put u svemiru testirati sisteme za spajanje sa prototipovima lunarnih modula kompanija SpaceX i Blue Origin. Tokom ovih manevara, Luka Parmitano će preuzeti direktnu kontrolu nad modulom i motorima evropske proizvodnje, uvežbavajući pristajanje, komunikaciju i procedure prelaska posade u lunarne kabine, što će inženjerima pružiti neophodne podatke za bezbedan povratak čovečanstva na površinu Meseca.

Geopolitika i čipovi

Vijetnam je zvanično postao 78. potpisnik Artemis sporazuma (Artemis Accords), čime je civilna svemirska saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama podignuta na istorijski nivo. Sporazum je u ime Vijetnama potpisao ministar nauke i tehnologije Vu Hai Kuan (Vũ Hải Quân) tokom ceremonije održane u okviru Vijetnamske međunarodne digitalne nedelje u Ha Longu, uz prisustvo američke ambasadorke Dženifer Viks (Jennifer Wicks). Ovaj formalni korak značajno proširuje Sveobuhvatno strateško partnerstvo između SAD i Vijetnama, koje se gradi duže od tri decenije. Pristupanjem sporazumu, Hanoj otvara vrata intenzivnijoj tehničkoj podršci u razvoju svog svemirskog programa, pre svega kroz saradnju sa NASA-om na inovacijama satelitske tehnologije, radarskom posmatranju Zemlje i analizi vlažnosti zemljišta, što je ključno za vijetnamski domaći satelitski projekat LOTUSat fokusiran na odgovor na prirodne katastrofe i klimatske promene.

Pored naučnog značaja, ovaj potez nosi i duboku geopolitičku težinu, s obzirom na to da Vašington kroz širenje koalicije Artemis sporazuma nastoji da osigura principe transparentnog i mirnog istraživanja svemira u strateški važnom Indo-pacifičkom regionu. Smeštanjem Vijetnama u ovu inicijativu, SAD dodatno učvršćuju mrežu partnerskih zemalja naspram narastajućih svemirskih i zemaljskih ambicija Kine u regionu. Iako su Artemis sporazumi pravno neobavezujući i oslanjaju se na principe Ugovora o svemiru iz 1967. godine, oni služe kao ključni diplomatski alat za uspostavljanje međunarodnih normi i sprečavanje monopolizacije lunarnih i marsovskih resursa, čime SAD strateški pozicioniraju Vijetnam izvan sfere uticaja kineskih svemirskih saveza.

Američke trgovinske restrikcije usmerene protiv kineskog tehnološkog sektora imale su kontraefekat, transformišući pritisak u direktan podsticaj za domaće inovacije. Sveobuhvatna AI analiza stotina hiljada korporativnih izveštaja potvrdila je da su blokade izvoza ključne opreme kompanije ASML i naprednih grafičkih procesora kompanije Nvidia ubrzale proces tehnološkog osamostaljivanja Pekinga. Suočene sa rizikom potpunog prekida u lancima snabdevanja, preko 40% kineskih tehnoloških firmi preusmerilo je svoje poslovanje, agresivno uvećavajući budžete za istraživanje i razvoj (R&D). Fokus ovih investicija stavljen je na indigenizaciju tehnologije, odnosno na razvoj rešenja koja u potpunosti eliminišu zavisnost od zapadnih komponenti i softverskih alata za dizajniranje integrisanih kola.

Ovaj talas unutrašnje mobilizacije kapitala i inženjerskih resursa već daje konkretne rezultate na tržištu poluprovodnika. Podaci pokazuju drastičan strukturalni zaokret: udeo domaće opreme na kineskom tržištu poluprovodnika skočio je sa ranijih 25% na čak 35%. Kompanije pogođene sankcijama dramatično su pojačale oslanjanje na otvorene naučne izvore (open-source) i sopstvena bazična istraživanja, što je dovelo do rasta od preko 70% u citiranju naučne literature unutar novih patentnih prijava. Kineski proizvođači čipova, predvođeni gigantima poput kompanija SMIC i Huahong, uspeli su da stabilizuju masovnu proizvodnju na 7-nanometarskom čvoru uprkos embargu. Istovremeno, ubrzan je razvoj sopstvenih optičkih čipova i alternativnih sistema litografije, čime Kina ubrzano gradi paralelan i autonoman tehnološki ekosistem koji preti da trajno ugrozi globalni monopol zapadnih IT divova.