U proteklih sedam dana zabeleženi su krupni globalni događaji i krize na preseku tehnologije, bezbednosti i geopolitike. Najvažnija vest je izbijanje globalne sajber krize „PHP2Shell“, gde su kritične ranjivosti u kodu koji pokreće oko 70% interneta otkrivene uz pomoć veštačke inteligencije, što je dovelo do preventivnog gašenja vladinih sajtova širom Evrope i sveta.
Sajber bezbednost i veštačka inteligencija: Kriza "PHP2Shell"
Svet sajber bezbednosti potresao je do sada nezabeležen događaj nakon što su napredni AI modeli, uključujući OpenAI GPT-5.6 Sol i Google Gemini 4 Argon, autonomno identifikovali dva kritična bezbednosna propusta u programskom jeziku PHP. Ranjivosti, zvanično registrovane pod oznakama CVE-2026-109618 i CVE-2026-109619, direktno ugrožavaju više od 30 miliona veb-sajtova širom sveta koji se oslanjaju na ovu serversku tehnologiju. Ono što ovaj incident čini istorijskim jeste činjenica da su modeli veštačke inteligencije sami, bez ljudske asistencije, analizirali izvorni kod i pronašli slabosti u osnovnoj arhitekturi PHP-a, što je scenario na koji su stručnjaci godinama upozoravali.
Obe otkrivene ranjivosti klasifikovane su kao propusti koji omogućavaju udaljeno izvršavanje zlonamernog koda (RCE), što napadačima daje potpunu kontrolu nad pogođenim serverima bez potrebe za administratorskim lozinkama. Zbog ozbiljnosti situacije, američka agencija CISA (Cybersecurity and Infrastructure Security Agency) i evropske službe za bezbednost mreža uputile su hitan, koordinisani apel svim organizacijama i privatnim kompanijama da odmah primene najnovije bezbednosne zakrpe. Stručnjaci upozoravaju da bi eksploatacija ovih propusta mogla da dovede do masovnog curenja podataka, rušenja kritične infrastrukture i krađe osetljivih korisničkih informacija u globalnim razmerama.
U potpunom nedostatku vremena za standardne procedure testiranja, brojne vladine institucije širom Evrope i sveta donele su radikalnu odluku da preventivno ugase svoje zvanične sajtove i portale. E-uprave, poreski sistemi i portali ministarstava privremeno su van funkcije kako bi se eliminisao rizik od hakerskih upada pre nego što sistem-administratori uspešno implementiraju hitne softverske nadogradnje. Dok se IT timovi utrkuju sa vremenom da osiguraju servere, ovaj incident je pokrenuo duboku debatu o dvoseklom maču koji donosi autonomna veštačka inteligencija, sposobna da u isto vreme bude i najmoćniji alat za odbranu i potencijalno najopasnije oružje za sajber-ratovanje.
Sajber-kriminalne i državne hakerske grupe iz Kine i Rusije počele su masovno da integrišu napredne sisteme veštačke inteligencije (AI) u svoje operacije, čime su dramatično ubrzale tempo i efikasnost napada. Prema najnovijim izveštajima bezbednosnih kompanija poput Microsoft Threat Intelligence, kineska grupa Storm-0940 uspešno je iskoristila autonomni AI okvir ARTEX (otvoreni sistem zasnovan na velikim jezičkim modelima) kako bi kompromitovala lance snabdevanja IT provajdera ConnectWise. Ovi inteligentni AI agenti samostalno izvršavaju sve faze penetracionog testiranja, od inicijalnog izviđanja mreže, preko masovnih napada pogađanja lozinki (brzinom od čak 2.900 pokušaja u minuti), pa sve do zloupotrebe OAuth aplikacija. Zahvaljujući mašinskoj brzini delovanja, hakeri uspevaju da prođu put od prvog upada do preuzimanja potpunih administrativnih i privilegovanih prava nad korisničkim cloud okruženjima u roku kraćem od tri sata.
Foto: Pixabay.com
Uporedo sa ovim aktivnostima, zabeleženo je da ruske hakerske pretnje, uključujući ozloglašeni ransomware klan Qilin i grupe fokusirane na špijunažu (poput Midnight Blizzard), modifikuju i zloupotrebljavaju komercijalne alate kao što je Claude Code kompanije Anthropic. Umesto tradicionalnog, sporog ljudskog pisanja koda, napadači koriste AI za automatsko generisanje i modifikaciju zlonamernog softvera (malware), brzu obradu masovnih količina ukradenih podataka i premošćavanje višefaktorske autentifikacije (MFA) bez interakcije sa žrtvom. Stručnjaci za sajber-bezbednost upozoravaju da ova tranzicija na „autonomno ratovanje softverskih agenata“ ostavlja odbrambenim timovima u bezbednosnim centrima (SOC) prebrz prozor za reakciju, jer ljudski analitičari fizički ne mogu da procesuiraju bezbednosne alarme brzinom kojom AI entiteti menjaju privilegije i otvaraju tajne prolaze (backdoors) unutar korporativnih mreža.
Industrija čipova i hardverska infrastruktura
Prvi štrajk u istoriji industrije poluprovodnika na Tajvanu započeo je u fabrici američke kompanije Micron Technology u Taoyuanu, gde su radnici stupili u 24-časovni štrajk upozorenja. Nezadovoljstvo zaposlenih eskaliralo je nakon što je menadžment, uprkos rekordnim prihodima ostvarenim zahvaljujući globalnom bumu veštačke inteligencije (AI), odbio da usvoji traženi model raspodele profita. Dok je kompanija ponudila jednokratne finansijske pakete, sindikat iz Taoyuana, koji predstavlja oko 2.400 od ukupno 3.000 zaposlenih na toj lokaciji, zahteva trajno izdvajanje 15% operativnog profita u fond za tromesečne radničke bonuse, kao i jednokratni bonus u vrednosti od čak 83 mesečne plate.
Ovaj istorijski prekid rada stvorio je veliku napetost u globalnom lancu snabdevanja hardverom jer Tajvan predstavlja ključnu proizvodnu bazu u kojoj Micron proizvodi DRAM i memoriju visokog propusnog opsega (HBM) neophodnu za rad AI servera. Sindikat je pozvao na prekid rada prateći primere južnokorejskih rivala poput Samsunga i SK Hynixa, koji su već uveli transparentne formule i izdvajaju između 10% i 10,5% profita za radničke bonuse. Da situacija bude kompleksnija, Micron je samo dan ranije uspeo da potpiše poseban sporazum sa sindikatom u svojoj većoj fabrici u Taichungu, što je izazvalo oštru osudu i optužbe radnika iz Taoyuana za pokušaj razjedinjavanja i jednostrano pregovaranje.
Indeks Philadelphia Semiconductor pretrpeo je pad od preko 11% usled investitorske zabrinutosti oko toga da li će se masovna ulaganja u AI isplatiti dovoljno brzo, kao i zbog rasta inflacije u SAD.
Oštra korekcija na berzama najviše je pogodila lidere u segmentu hardvera i memorijskih čipova, zbrisavši oko dva biliona dolara tržišne vrednosti tokom osmodnevnog negativnog trenda, što je najduži pad ovog indeksa još od finansijske krize 2008. godine. Rasprodaju su dodatno podstakli finansijski izveštaji tehnoloških giganata poput kompanije Meta Platforms, čije su akcije pale za 7% nakon što je zabeležen prvi negativan priliv gotovine u poslednjoj deceniji, uzrokovan ekstremnim troškovima izgradnje AI infrastrukture. Istovremeno, pesimizam se prelio i na azijsko tržište, gde su giganti poput Samsung Electronics i SK Hynix pretrpeli gubitke veće od 9%, dok su se investitori suočili sa javnim upozorenjima izvršnih direktora kompanija Broadcom i Intel o mogućem pregrevanju celog AI sektora.
Pored sumnji u opravdanost visokih troškova kapitalnih ulaganja, dodatni udarac tehnološkim akcijama zadali su najnoviji makroekonomski podaci iz Sjedinjenih Država, gde je septembarska inflacija (CPI) porasla na 3,7%, nadmašivši očekivanja analitičara. Podaci o skoku veleprodajnih cena, koje beleže najbrži rast još od 2022. godine, naterali su investitore da preispitaju buduće korake Federalnih rezervi (FED) i povećaju opklade na novo podizanje kamatnih stopa. Prinosi na desetogodišnje američke državne obveznice skočili su iznad 5,10%, što direktno ugrožava mlade i visoko zadužene „neocloud“ kompanije koje iznajmljuju AI računarske kapacitete, povećavajući cenu njihovog dugoročnog finansiranja i usporavajući planirane projekte izgradnje novih data centara.
Tajvanski gigant TSMC započeo je hitnu potragu za alternativnim rešenjima kako bi eliminisao komponente bazirane na retkim zemnim metalima iz opreme u svojim visokotehnološkim fabrikama čipova. Kompanija je već uputila zvanične upite ključnim dobavljačima mašina za automatizaciju kako bi ispitala izvodljivost prelaska na motore koji ne koriste retke zemne metale, pre svega neodijum, disprozijum i terbijum, koji su ključni za precizne stalne magnete u fabričkoj opremi. Iako TSMC trenutno ima zalihe sirovina za naredni period, ovaj strateški manevar pokrenut je jer bi i najmanja blokada ili kašnjenje u isporuci specijalizovanih rezervnih delova za mašine mogla da ugrozi proizvodnju najnaprednijih AI i pametnih čipova za globalne klijente kao što su Apple i Nvidia.
Ovaj potez predstavlja direktan odgovor na odluke Ministarstva trgovine Kine, koje kontroliše oko 70% svetskog rudarenja i čak 90% globalne prerade retkih zemnih elemenata. Nakon što je Peking uveo restriktivne izvozne dozvole za teške metale, u opticaju je i rigorozno pravilo prema kojem bi izvozne dozvole bile obavezne za bilo koji inostrani proizvod koji sadrži više od 0,1% kineskih retkih zemnih metala, što direktno pogađa lance snabdevanja opreme na Tajvanu. Kako bi se suprotstavili ovom monopolu, vlasti na Tajvanu su preko svog Instituta za istraživanje industrijske tehnologije (ITRI) pokrenule projekat domaće pilot-linije za preradu ovih materijala sa ciljem da u naredne tri godine pokriju 50% domaće potražnje, dok paralelno Sjedinjene Američke Države blisko sarađuju sa Tajpejem na izgradnji otpornijih, alternativnih lanaca snabdevanja van dometa Kine.
Kompanija Anthropic ušla je u zvanične pregovore o sklapanju monumentalnog infrastrukturnog ugovora vrednog 45 milijardi dolara, koji predviđa izgradnju gigantskog data centra u Zapadnoj Virdžiniji. Ovaj tehnološki kompleks imaće projektovanu snagu od čak 460 megavata, što ga stavlja u sam vrh energetski najzahtevnijih i najnaprednijih postrojenja na svetu. Ključni adut novog postrojenja biće implementacija najnovije generacije veštačke inteligencije, budući da će data centar u potpunosti pokretati NVIDIA Vera Rubin AI čipovi. Projekat ne samo da će transformisati lokalnu ekonomiju Zapadne Virdžinije kroz otvaranje hiljada visokotehnoloških radnih mesta, već predstavlja i strateški korak ka osiguravanju energetske i računarske nadmoći u globalnoj trci za razvoj opšte veštačke inteligencije (AGI).
Paralelno sa ovim megaprojektom, svedoci smo masivnog preoblikovanja globalnog lanca snabdevanja poluprovodnika kroz novu saradnju između Japana i kompanije GlobalFoundries. Dve strane su postigle dogovor o zajedničkoj investiciji teškoj oko 21 milijardu dolara za izgradnju i proširenje novih fabrika čipova na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država. Ova inicijativa direktno podržava napore zapadnih saveznika da smanje zavisnost od azijskih proizvodnih centara i osiguraju stabilan priliv silicijumskih pločica neophodnih za automobilsku, vojnu i potrošačku industriju. Kombinacija Anthropic-ovog projekta i proširenja kapaciteta GlobalFoundries-a jasno ukazuje na novi talas nezapamćenih ulaganja koja spajaju energetsku infrastrukturu, naprednu AI arhitekturu i domaću proizvodnju hardvera na tlu Severne Amerike.
Istraživanje svemira
Japanska svemirska agencija JAXA, u saradnji sa agencijama NASA i ESA, uspešno je 20. oktobra 2026. godine pokrenula ambicioznu međuplanetarnu misiju MMX (Martian Moons eXploration). Evropsko-japanska letelica lansirana je u 04:41 po lokalnom vremenu pomoću rakete H3 (let br. 10) sa lansirne rampe Svemirskog centra Tanegashima u jugozapadnom Japanu. Ova složena sonda, teška oko 4,2 tone, započela je svoje jednogodišnje putovanje ka Crvenoj planeti, gde se dolazak i ulazak u Marsovu orbitu očekuju u avgustu 2027. godine. Tokom višegodišnjeg boravka u ovom sistemu, glavna letelica će detaljno analizirati klimu Marsa i obaviti seriju bliskih preleta pored manjeg meseca Deimosa.
Glavni i najizazovniji fokus misije biće spuštanje na površinu većeg satelita, Fobosa. Kao izviđač terena, sa visine između 40 i 100 metara biće ispušten mali francusko-nemački rover Idefix, težak svega 25 kilograma, čiji je zadatak da tokom 100 dana kretanja po površini ispita stabilnost tla i osigura bezbedno sletanje matične sonde. Nakon toga, krajem 2028. ili tokom 2029. godine, glavna letelica će izvršiti kratkotrajno spuštanje kako bi pomoću naprednih mehaničkih i pneumatskih sistema (razvijenih u saradnji sa agencijom NASA) prikupila najmanje 10 grama površinskih i podzemnih uzoraka tla. Planirano je da se kapsula sa ovim neprocenjivim vanzemaljskim materijalom, koji bi mogao da odgonetne misteriju nastanka Marsovih meseci, vrati na Zemlju 2031. godine sletanjem u australijsku pustinju.
Svemirski teretni brod Cargo Dragon kompanije SpaceX uspešno je završio svoju dvodnevnu potragu u niskoj Zemljinoj orbiti i autonomno se spojio sa modulom Harmony na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS). Lansirana pomoću rakete Falcon 9 iz Kejp Kanaverala na Floridi, ova jubilarna 35. komercijalna misija snabdevanja (CRS-35) dopremila je tačno 2.857 kilograma (preko 6.300 funti) vitalnog tereta namenjenog posadi Ekspedicije 75. Među najvažnijim komponentama u prtljažniku letelice nalazi se poslednji par savitljivih solarnih panela (iROSA), čime će se kompletirati višegodišnji projekat nadogradnje energetskog sistema stanice i povećati njena električna snaga za oko 30%.
Pored tehničke opreme i hrane, Dragon je donor niza revolucionarnih naučnih i medicinskih eksperimenata koji koriste prednosti mikrogravitacije. Astronauti će na stanici testirati hardver za proizvodnju veštačkih mrežnjača od proteina, što bi u budućnosti moglo da pomogne u lečenju slepila na Zemlji. Pored toga, laboratorija u orbiti bogatija je za 3D modele srčanog tkiva namenjene masovnom testiranju lekova, kao i za uzgojene mini-modele moždanog tkiva (organoide) koji će naučnicima poslužiti za dublje proučavanje Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Teretna letelica će ostati spojena sa stanicom do sredine novembra, nakon čega će se sa gotovim rezultatima istraživanja spustiti u Tihi okean blizu obale Kalifornije.
Geopolitika i IT digitalna industrija
U američkom Senatu pokrenuta je hitna dvostranačka inicijativa sa ciljem uvođenja ekonomskih i putnih sankcija visokim zvaničnicima Vlade Srbije, kao direktan odgovor na intenziviranje tehnološkog partnerstva između Beograda i Teherana. Prema nacrtu zakona koji predvode istaknuti predstavnici i demokrata i republikanaca, pod lupom su se našli nedavno potpisani bilateralni memorandumi o razvoju algoritama veštačke inteligencije (AI) i proširenju optičke infrastrukture. Vašington sumnja da bi ova saradnja mogla poslužiti Iranu za zaobilaženje postojećih međunarodnih sankcija, prenos tehnologija dvostruke namene, kao i za unapređenje sopstvenih kapaciteta u domenu sajber-ratovanja i masovnog nadzora, što direktno ugrožava bezbednosne interese SAD i njihovih saveznika na Balkanu.
Ovakav razvoj događaja izazvao je ozbiljan alarm među bezbednosnim stručnjacima i IT analitičarima, koji upozoravaju da bi integracija iranskih državnih instituta u digitalni ekosistem Srbije mogla imati dalekosežne posledice po lokalno tehnološko tržište. Najveći rizik preti velikim američkim korporacijama poput Microsoft-a (koji u Beogradu vodi jedan od svojih ključnih Razvojnih centara) i IBM-a, jer bi deljenje mrežne infrastrukture i zajednički projekti sa Teheranom mogli kompromitovati njihove stroge bezbednosne protokole i zaštitu intelektualne svojine. Ukoliko inicijativa u Senatu bude usvojena, ove kompanije bi, pod pritiskom matičnog zakonodavstva, mogle biti primorane da zamrznu investicije, povuku osetljive operacije iz Beograda ili značajno redukuju poslovanje u Srbiji kako bi izbegle sekundarne američke sankcije i curenje poverljivih podataka.
Uprkos oštrim američkim trgovinskim ograničenjima i uvrštavanju na takozvanu „Entity List”, kineski proizvođač memorije Yangtze Memory Technologies Co. (YMTC) ostvario je istorijski napredak na domaćem tržištu. Prema najnovijim podacima istraživačke agencije Omdia, YMTC je u drugom kvartalu 2026. godine uspeo da preuzme čak 38,5% kineskog NAND tržišta, što je ogroman skok u odnosu na 28% koliko je držao tokom cele prethodne godine. Ovim rezultatom kompanija sa sedištem u Vuhanu zvanično je pretekla južnokorejski Samsung Electronics, čiji je udeo unutar Kine skliznuo sa 36% na 33,5%, dok je drugi južnokorejski gigant, SK Hynix, zabeležio pad na 17%.
Glavni pokretač ovog uspona leži u ubrzanom tehnološkom razvoju i masovnoj isporuci domaćim proizvođačima elektronskih uređaja. Iako se ponuda YMTC-a uglavnom oslanja na memorijske čipove sa 160 i 232 sloja, kompanija je već pokrenula maloserijsku proizvodnju naprednih 294-slojnih čipova baziranih na sopstvenoj inovativnoj Xtacking 4.0 arhitekturi. Pored dominacije u Kini, agencija Counterpoint Research potvrđuje da je YMTC tokom drugog tromesečja ove godine izbio i na treće mesto u globalnim isporukama NAND memorije sa udelom od 14%, ostavljajući iza sebe svetske gigante poput japanske kompanije Kioxia i američkog Microna.
Sudija okružnog suda u Santa Feu, Frensis Metju, naložio je kompaniji Meta Platforms da isplati istorijsku civilnu kaznu od 25 milijardi dolara saveznoj državi Novi Meksiko. Ova presuda usledila je nakon odluke porote koja je utvrdila da je tehnološki gigant svesno obmanjivao javnost i napravio više od 43 miliona pojedinačnih kršenja državnog Zakona o nepoštenoj poslovnoj praksi. Slučaj se direktno oslanja na skandal sa kompanijom Cambridge Analytica iz 2016. godine. Sud je utvrdio da je Meta sprovodila sistematsku obmanu koja je trajala duže od jedne decenije (od 2010. do 2021. godine), uveravajući korisnike da imaju potpunu kontrolu nad svojim podacima, dok su ih interni imejlovi direktora Marka Zakerberga i drugih rukovodilaca demantovali. Zanimljivo je da je sudija inicijalno izračunao kaznu na čak 219,5 milijardi dolara (primenjujući maksimalnih 5.000 dolara po prekršaju), ali ju je na kraju smanjio na konačnih 25 milijardi, uz uslov da se na ovaj iznos obračunava i godišnja kamata od 15% sve dok dug ne bude u potpunosti isplaćen.
Novi Meksiko je jedina američka savezna država koja je odlučila da ide na puni sudski postupak i odbije raniju globalnu nagodbu od 18 milijardi dolara koju je Meta potpisala sa većinom drugih država. Državni tužilac Novog Meksika, Raul Torez, istakao je da je ova presuda jasna poruka celoj Silicijumskoj dolini da nijedna korporacija nije iznad zakona, dodajući da bi ovaj novac, koji po ustavu države ide direktno u obrazovni sistem, mogao da finansira izgradnju škola u narednih 100 godina. Sa druge strane, Metin glavni pravni zastupnik, Si Džej Mahoni, oštro je kritikovao presudu i zvanično najavio žalbu. Iz kompanije tvrde da je kazna neustavna, da država nije dokazala stvarnu štetu po potrošače, kao i da ovakav pristup tužilaštva predstavlja "porez na govor" koji praktično onemogućava dalje poslovanje Mete na teritoriji Novog Meksika.
