Režim u Moskvi značajno je pojačao nastojanja usmerena na ideološku obradu i pripremu mlađih naraštaja za potrebe oružanih snaga, pri čemu je propagandni sadržaj u školskim udžbenicima dostigao novi nivo sistematskog dezinformisanja.
Novi priručnik od tri stotine stranica pod nazivom „Ruska armija u odbrani Otadžbine” objavljen je za učenike desetog i jedanaestog razreda u okviru obaveznog predmeta „Osnovi bezbednosti i odbrane Otadžbine”. Istraživanja novinara nezavisnog glasila „Možemo objasniti” razobličila su brojne propagandne klišee, lažne tvrdnje o susednim država i detaljna uputstva namenjena podsticanju mladih da se prijave u ugovorenu vojnu službu kroz takozvanih „deset koraka do postajanja vojnikom po ugovoru”.
U sklopu ovog priručnika izneti su i zastareli podaci koji ne odgovaraju važećim propisima, poput starosne granice od četreset godina za stupanje u vojsku koja je ukinuta još tokom 2022. godine, dok je zamenska civilna služba spomenuta isključivo kroz zadatke za samostalno istraživanje učenika. Autori udžbenika u potpunosti šire izmišljotine o Ukrajini, tvrdeći bez ikakvih dokaza da je predsednik Volodimir Zelenski navodno planirao stvaranje atomskog naoružanja, kao i da su ukrajinske oružane snage pripremale oružani napad na područje Donbasa i Krima. U udžbeniku se takođe navode izmišljene priče o takozvanom „masovnom spaljivanju ruskih knjiga” i napitku pod nazivom „Krv Moskovljanina”, što se učenicima podtura kao navodni dokaz o raširenoj netrpeljivosti prema ruskom narodu.
Sliku ruske vojske autori prikazuju kroz lažni prikaz o navodno „pravednoj” borbi i zaštiti civilnog stanovništva, dok se susedna Ukrajina optužuje za verolomstvo i nepouzdanost. Pri tome se u potpunosti prećutkuju masovna razaranja ukrajinskih gradova prouzrokovana dugotrajnim ruskim granatiranjem, kao i ozbiljni problemi sa snabdevanjem i opremanjem sopstvenih trupa na ratištu. Kao oličenje „savremenog” naoružanja u udžbeniku se spominje tenk „T-14 Armata”, koji nikada nije ušao u serijsku proizvodnju niti je masovno upotrebljen u borbenim dejstvima, kao i zastarela puška sistema „Mosin” iz 1891. godine, što dodatno potvrđuje raskorak između ideoloških priča i stvarnog stanja u oružanim snagama.
Autor: D.S.
