Na samitu Evropske političke zajednice u Dablinu, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas uputila je dosad najhladniju i najotvoreniju poruku američkim saveznicima, priznajući pred novinarima da Vašington u pregovorima sa Moskvom gleda isključivo sopstvenu računicu: „Amerikanci zastupaju američke interese, a Evropljani evropske.”
Nastojeći da povuče ručnu kočnicu na američko-ruski scenario paralelne trgovine o kom se već iza kulisa raspravljalo u Abu Dabiju, Kalasova je insistirala na striktnom redosledu poteza — najpre bezuslovni prekid vatre i zaustavljanje bombardovanja civila, zatim mirovni sporazum, a tek na samom kraju razgovor o bezbednosnoj arhitekturi. Ona je ocenila da je sadašnje prebacivanje težišta na novu bezbednosnu arhitekturu obično skretanje pažnje sa zaustavljanja ubijanja u Ukrajini, podsetivši da Evropa već poseduje potpisane okvire poput Helsinškog završnog akta, Pariskog sporazuma i Budimpeštanskog memoranduma, te da suštinski problem nije nedostatak papira, već to što Rusija sistematski gazi sopstvene obaveze.
Međutim, iza fasade jedinstva u Dablinu izbio je na površinu duboki unutrašnji sukob unutar same Evropske unije oko toga ko uopšte ima legitimitet i snagu da predstavlja kontinent za pregovaračkim stolom. Suočena sa zahtevom ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da Brisel do kraja meseca konačno imenuje evropskog izaslanika, kao i sa pritiskom najvećih evropskih sila formata E3, Kalasova se grčevito pozvala na dogovor iz juna 2024. godine i ugovore EU prema kojima su za bezbednosna pitanja zaduženi isključivo ona i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta. Otvoreno upozorivši evropske lidere da bi ponovno otvaranje kadrovske licitacije bilo „veoma težak poduhvat”, šefica briselske diplomatije pokušala je da odbrani sopstvenu poziciju od marginalizacije, dok je na opaske da Moskva odbija da razgovara s njom odsečno uzvratila da svaka strana sama bira svoje pregovarače.
Uporedo sa diplomatskim nadmudrivanjem oko pregovaračkog stola, skup u Dablinu ogolio je i ozbiljne bezbednosne i ekonomske pukotine na zapadnom krilu kontinenta. Kalasova je upozorila na sve učestalije napade iz „sive zone” na podmorske kablove i podvodnu infrastrukturu, priznavši da međunarodno pomorsko pravo gotovo uopšte ne štiti ovu ključnu komunikacionu mrežu i pozivajući Irsku i ostale članice na hitno povećanje ulaganja u odbranu. Istovremeno, dok najavljuje da će Savet za spoljne poslove u ponedeljak pokušati da otkoči usvajanje 22. paketa sankcija Rusiji do kraja godine, visoka predstavnica je vešto izbegla direktan odgovor na pitanje domaćih novinara da li će se na udaru briselskih kaznenih mera konačno naći i irska rafinerija „Oginis Alumina” (Aughinish Alumina) povezana sa ruskim kapitalom, prebacujući loptu na popodnevni sastanak sa irskom ministarkom spoljnih poslova i predstojeći samit EU i Velike Britanije.
