Sudbina ove porodice ganula je mnoge znane i neznane u Nišu, ali i Svrljigu, gde je Ljiljana radila kao psiholog u Osnovnoj školi "Dobrila Stambolić". Poslednji put je bila u školi 17. marta, ali tada nije imala nikakve simptome. Već 25.marta je primljena u bolnicu i poslednjih 12 dana bila je na respiratoru.

- Majka i baka su bile na respiratoru u bolnici. Baka je bila slaba, a prognoze za mamu su bile pozitivne. Ona je 12 dana izdržala najgori udar upale pluća - rekal je ova devojka.

- Moja majka nije imala nijednu hroničnu bolest i bila je najodgovornija osoba koju poznajem. Nije putovala nigde poslednja tri meseca, nije se družila sa ljudima iz inostranstva, nije išla na žurke i proslave... Njen svet smo bila baka, ja i posao na koji je svakodnevno odlazila autobusom. Čim su doneli prve mere da se izbegavaju kontakti, ni sa najboljom prijateljicom nije više pila kafu - priseća se Anđela svakog detalja, jer ne može da shvati gde je njena majka mogla da se razboli.

Činjenica je i da niko iz kolektiva u kojem je radila do današnjeg dana nije pozitivan, a Anđelu su tek u utorak 7. aprila testirali i to na njeno insistiranje.

 Brinula je o baki, koja je živela sama u garsonjeri. Ona je i pre ove epidemije bila bolesna. U petak su je primili u bolnicu i već u nedelju je preminula. Ne znam da li je testirana. Za majku su mi rekli da je pozitivna. Nadala sam se da će izgurati sve ovo, jer je bila veliki borac. Borila se svom snagom za nas otkako mi je umro otac Jovan. Radovala se što privodim studije kraju i pravila planove za moju stomatološku ordinaciju. Ona je imala uvek neko rešenje, uvek neki rezervni plan... Sada sam ostala potpuno sama na svetu - priča Anđela, koja je ganuta pozivima i pažnjom mnogih koji žele da joj pomognu.

Zna, kaže ova mlada devojka, da mora mnogo toga da završi, ali se, priznaje, ne snalazi najbolje. Javljaju joj se prijatelji njenih roditelja, da joj pomognu da isprati majku i baku na onaj svet. A kako će dalje, kaže, videće posle sahrane.