Dva od tri požara u Srbiji prošle godine bila su na otvorenom prostoru. Život je izgubilo 14 građana, a inspektori MUP podneli su između 600 i 700 prijava. Iz MUP apeluju na građane da ne pale travu i nisko rastinje na otvorenom, u urbanim sredinama, na obradivim površinama i blizu šuma.

U cilju smanjenja požara na otvorenom, pokrenuta je i kampanja „Ne palimo strnjiku“.

Od 28.000 požara prošle godine, 19.000 bilo je na otvorenom prostoru. Inspektori MUP podneli su između 600 i 700 prijava i apeluju da paljenje na otvorenom ugrožava, kako prirodu, tako i živote ljudi.

- Na teritoriji Republike Srbije u požarima na otvorenom život je izgubilo 14 naših građana, 40 ljudi je povređeno, a u toku akcije osam pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica je povređeno – izjavio je pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević.

Ističe da se požar na otvorenom veoma brzo širi i brzo zahvata ogromne površine, te predstavlja opasnost za život i zdravlje ljudi.

Uobičajena praksa za poljoprivrednike postalo je paljenje strnjike, odnosno kukuruzovine posle žetve što je, kažu nadležni, ozbiljan problem: uništava se zemljište, uiče na živi svet obradivih površina i ugrožavaju se zaštićene vrste.

Dušan Ognjanović iz Ministarstva zaštite životne sredine istakao je da se spaljivanjem zemljišta spaljuje i humusni sloj zemljišta, a takođe dokazani su i gubici u vidu organskog azota u samom zemljištu.

- Ovo u velikoj meri umanjuje prinose poljoprivredne proizvodnje na toj parceli – navodi Ognjanović.

Nedeljko Gagić iz Sektora za vanredne situacije MUP-a rekao je da je od 35.068 vanrednih događa u prošloj godini bilo 28.000 požara, a od toga je 19.000 požara na otvorenom prostoru.

Zakon o zaštiti požara zabranjuje spaljivanje strnjika, smeća i biljnih ostataka. Kazne za pravna lica su od 300.000 do milion dinara, a za fizička lica 10.000 dinara. Takođe, zabranjeno je loženje vatre u šumi i u blizini šume, sem na posebno obeleženim mestima.