Srećan i Bogom blagosloven početak božićnog posta koji počinje sutra, a traje 40 dana, odnosno do Badnjeg dana, 6. januara 2026. godine!
Ovaj post nije strog kao veliki, odnosno vaskršnji, post. Ipak, ne treba zaboraviti da crkva ističe da tokom posta ne treba da umrtvljujemo svoje telo, nego svoje strasti. Post ne znači da se samo uzdržavamo od mrsne hrane već pre svega od loših misli, želja i dela.
- Korist od posta se ne ograničava samo na uzdržavanju od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela - opominje Sveti Vasilije Veliki.
Po strogosti ovaj post se može uporediti sa apostolskim. Postu ne treba pristupati samovoljno već samo uz blagoslov sveštenika.
Dve strane posta
Post ima dve strane, duhovnu i telesnu, podseća u razgovoru za Kurir teolog i veoručitelj Aleksandar Đurđević.
- Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela, duhovni post podrazumeva odricanje od svake vsrte grešnih i zlih pomisli, dela, želja... Čovek je u isto vreme i duhovno i telesno biće i potrebno je da se čovek brine ne samo o svom telu nego i o svojoj duši. Telo negujemo, hranimo, iznuravamo fizičkim vežbama zarad boljeg osećaja, provodimo sate u teretani, a bude nam teško da odvojimo sat vremena nedeljno za liturgiju kad je u pitanju duša - napominje.
Foto: Pixabay.com
Đurđević ističe da post nije cilj sam po sebi, već je sredstvo ka cilju.
- Kao veroučitelj ne mogu da nalažem kako će neko da posti, za svako pitanje šta se sme, a šta ne sme, najbolje je pitati duhovnika. Trudnice i dojilje su u blagoslovenom stanju, nose ili su na svet već donele novi život, njihovo telo treba da hrani bebu i, shodno tome, trudnice i dojilje uzimaju hranu koju im preporuči doktor, makar ona bila i mrsna - naglasio je veroučitelj za Kurir i dodao da žene u tim periodima ne smeju biti slabe telom, te da će svaki sveštenik to blagosloviti.
Pravila božićnog posta
- božićni post traje 40 dana, nije tako strog kao veliki post - počinje 28. novembra i traje do 6. januara - u toku celog posta ne jedu se meso, mlečni proizvodi i jaja - ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka - riba se jede subotom i nedeljom, kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice - poslednje nedelje božićnog posta posti se strože, po mogućnosti na vodi, bez upotrebe ribe - na Badnji dan se ne upotrebljavaju ni ulje ni vino, već se obavezno posti na vodi
Od posta su oslobođeni i fizički radnici, kao i bolesnici.
- Uz blagoslov sveštenika oni mogu biti oslobođeni posta, a isto tako mogu biti pričešćeni. Svako od nas je individua za sebe i kao takvi ne možemo da postimo svi isto. Mi ne možemo da postimo isto kao radnik na skeli, on mora da bude pun energije. Ukoliko se nekome desi da se omrsi tokom posta, post ne treba prekidati, već nastaviti.
Jasna pravila
Foto: Pixabay.com
U božićnom postu strogo se posti samo sredom i petkom. Ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljavaju se ulje i vino, a subotom i nedeljom se jede riba. Poslednja nedelja je stroža i ne jede se ni riba.
Šta jesti tokom dana
- doručak može biti ovsena kaša sa orasima i voćem ili integralni hleb sa avokadom - ručak treba da bude izbalansiran - pasulj ili sočivo uz povrće, rižoto s tikvicama, paprikom i maslinovim uljem - večera lagana, poput salate, humusa, integralnog hleba i povrća - užine - voće, šaka orašastih plodova, biljni jogurt s malo voća ili energetska pločica od ovsenih pahuljica, urmi i kakaoa
U ovom periodu mnogi vernici žele da očiste organizam i poprave zdravlje, ali se neretko dešava suprotno. Kilogrami rastu, energija opada, a osećaj gladi je stalno prisutan. Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" upozorava da je razlog tome loš izbor namirnica i pogrešan raspored obroka. Posni obroci koji se obično spremaju na vodi ili vrlo malo ulja, lakši su za varenje, ali mnogima posle takve hrane nedostaje osećaj sitosti. Zbog toga ljudi u postu često prave najveću grešku - povećavaju unos hleba i testenine, čime drastično podižu kalorijski unos i, umesto mršavljenja, završavaju s viškom kilograma.
Da bi se to izbeglo, obroci moraju biti redovni, umereni i raznovrsni, savetuju lekari. Unosom velikih količina voća, povrća, integralnih žitarica i mahunarki može se poboljšati kontrola šećera u krvi, smanjiti nivo masnoća i doprineti zdravlju srca. Da bi se sačuvali i gvožđe, cink i vitamin B12, potrebno je svakodnevno u jelovnik uvrstiti mahunarke, orašaste plodove, suncokret, lan, bundevine semenke, zeleno lisnato povrće i biljne napitke s dodatim mineralima. Važno je ne zaboraviti ni zdrave masnoće maslinovo i laneno ulje, avokado, orahe i bademe.
Autor: A.A.
