Svaki putnički avion mora da ima dve takozvane crne kutije i to jer jedna snima tehničke podatke leta, a druga razgovor u pilotskoj kabini, s tim što one, uprkos njihovom nazivu, zapravo nisu crne.
Crne kutije su, zapravo, najčešće narandžaste kako bi lakše bile uočljive posle nesreće, a nazvane su tako zbog "crnog" razloga postojanja.
Njihov zvanični naziv i nije crna kutija, već "rekorder" ili "snimač leta".
Prema dostupnim informacijama, pomoću crnih kutija, može se objasniti skoro 90 odsto nesreća. Ti uređaji, uvedeni u avio saobraćaj od 1960. godine, smešteni su u veoma čvrste i otporne metalne kutije.
Crne kutije beleže brojne tehničke podatke o letu, te se sa lakoćom može utvrditi šta je dovelo do nesreće i, na primer, koji je dro aviona odgovoran za njegov pad. Crne kutije su smeštene u repu aviona. Iskustvo je pokazalo da taj deo konstrukcije prilikom nesreće pretrpi najmanje oštećenja.
Crna kutija može da izdrži pad sa ogromnih visina, a to je najbitnije. Tačnije, mogu da izdrže silu od 3.600 njutna, kao i temperaturu do 1.000 stepeni Celzijusovih.
Autor: Marija Radić
