Da li je omiljeni kolač strogo zabranjen ili je povremeno uživanje ipak dozvoljeno? Odgovor nije tako jednostavan, a jedna stvar je važnija od potpunog odricanja od slatkog.
Kada se suoče sa dijagnozom insulinske rezistencije, mnogi prvo pomisle da moraju zauvek da se odreknu čokolade, kolača i drugih omiljenih poslastica. Ipak, stručne preporuke ne podrazumevaju isti jelovnik za svaku osobu. Važni su ukupna ishrana, fizička aktivnost, telesna masa, rezultati analiza i eventualna druga zdravstvena stanja. Ne postoji univerzalna dnevna količina slatkiša koja je bezbedna za sve osobe sa insulinskom rezistencijom.
Zašto je šećer uopšte problem? Kod insulinske rezistencije ćelije slabije reaguju na insulin, hormon koji pomaže glukozi da iz krvi dospe u ćelije. Organizam zbog toga može da proizvodi više insulina kako bi održao nivo šećera u krvi. Namirnice bogate dodatim šećerima, naročito zaslađeni napici i slatkiši koji se često jedu u velikim količinama, mogu da otežaju održavanje uravnotežene ishrane. To, međutim, ne znači da jedan zalogaj kolača automatski pogoršava zdravstveno stanje. Mnogo je važniji obrazac ishrane koji se ponavlja iz dana u dan.
Kada je reč o konkretnim brojkama, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da slobodni šećeri čine manje od 10 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa, uz dodatnu korist od smanjenja na pet odsto ili manje. Za osobu koja unosi oko 2.000 kalorija dnevno, to odgovara količini manjoj od 50 grama, odnosno približno 25 grama za stroži cilj od pet odsto. Ipak, ovo su opšte preporuke za populaciju, a ne posebno propisana granica za osobe sa insulinskom rezistencijom. Slobodni šećeri obuhvataju i šećere iz meda, sirupa i voćnih sokova, a ne samo šećer dodat u kolače.
U praksi je zato korisnije razmišljati o porciji i učestalosti nego tražiti dozvolu za tačno određen broj kockica čokolade. Manja porcija deserta povremeno može da se uklopi u uravnoteženu ishranu, dok svakodnevno grickanje slatkiša, zaslađeni napici i velike količine dodatog šećera zaslužuju više pažnje. Takođe, nije svejedno da li se slatkiš jede kao deo obroka ili se tokom dana neprestano poseže za slatkim grickalicama. Celovite žitarice, povrće, mahunarke, proteini i namirnice bogate vlaknima treba da budu važan deo jelovnika.
Foto: Unsplash.com
Najvažnije je, ipak, da insulinska rezistencija ne postane razlog za strah od hrane. Potpuna zabrana omiljenih namirnica nije jedini put do boljih navika, a plan ishrane treba prilagoditi pojedincu, njegovim nalazima i ciljevima. Endokrinolog ili nutricionista-dijetetičar može pomoći da se odredi odgovarajući način ishrane, posebno ako je insulinska rezistencija udružena sa predijabetesom ili dijabetesom. Cilj nije da se svaki komad čokolade doživljava kao greška, već da slatkiši budu povremeni deo ishrane, a ne njena osnova.
Autor: S.Paunović
