Da li jedan molekul može da promeni način na koji se lečimo i da uspori starenje? Šta je NAD+ i zašto se sve više o njemu govori kao o mogućoj revoluciji u medicini, otkrila je u emisiji „Ponedeljak sa Gordanom Uzelac“ na TV Pink prof. fizičke hemije Svetlana Stanišić.
– NAD ili nikotinamid adenin dinukleotid je koenzim prisutan u doslovno svakoj ćeliji našeg tela. Osim njega prodaju se i druge supstance koje su prekursori ovog NAD-a, na primer nikotinamid ribozid i NMN. Ove supstance služe za dobijanje energije i za opravku DNK molekula, a funkcionišu kao koenzim za veliki broj ćelijskih procesa. Ovaj molekul ima veoma važnu ulogu biološki gledano u funkcionisanju ćelija. Inače, naš organizam ga stvara od vitamina B3 i triptofana. Ranije se dešavalo u nekim kriznim situacijama da ljudi oboljevaju od pelagre, to je bolest koja nastaje nedostatkom vitamina B3 i manifestuje se simptomima kao što su dermatitis, dijareja i demencija, što govori o tome koliko je važan ovaj koenzim – objasnila je prof. Stanišić.
Foto: TV Pink Printscreen
Na konstataciju da mnogi NAD+ nazivaju „molekulom mladosti“ i gorivom za ćelije, profesorka naglašava da je u pitanju pre svega marketing.
– On jeste važan i neophodan, ali to ne znači da ćemo mi unosom da nadoknadimo njegov nedostatak ili da nam je više i bolje automatski. To što kažu da je molekul mladosti, to je malo više marketing. Prethodnih godina rađena su istraživanja i pokazalo se da sa starenjem u tkivima njegova koncentracija opada. Međutim, u krvi njegova koncentracija je mogla da raste ili opada, tako da koncentracija u krvi nije indikator koliko ga ima u telu. To što koncentracija u tkivima opada ne znači da lako možemo da ga nadoknadimo preko tableta ili infuzija – rekla je prof. Stanišić.
Stanišić se osvrnula i na bezbednost samih preparata i otkrila u kojim slučajevima je njihova upotreba strogo zabranjena.
– U maju ove godine EFSA, odnosno Evropska agencija za bezbednost hrane, konstatovala je da je unos od 300 miligrama ovog preparata NAD-a u obliku kapsula, odnosno oralnog preparata, bezbedan. Doduše, to je bazirano na upotrebi do mesec dana, dakle na istraživanjima koja su trajala do mesec dana, što ne znači obavezno da je dugoročna upotreba bezbedna. Ono za šta se ne preporučuje, to je upotreba kod malignih bolesti. Dakle, pacijenti bilo da su na hemioterapiji, da se leče ili imaju maligne bolesti, ne bi trebalo da koriste ove preparate. Isto tako i pacijenti koji imaju problem sa jetrom i bubrezima, kao i trudnice – upozorila je prof. Stanišić.
Iako mnogi posežu za NAD-om čim osete umor i mentalnu maglu, profesorka upozorava da uzroke za ove tegobe prvo treba tražiti na sasvim drugom mestu.
- Teško da to ima veze sa tim simptomima. Ako ste umorni, treba da razmotrite mnogo druge uzroke. Na prvom mestu, na primer, anemiju. Anemija je vrlo česta, naročito kod mlađih žena zbog menstrualnih odliva, ali i zbog male upotrebe crvenog mesa. Druga stvar je nedostatak vitamina B12, naročito ako postoji problem sa želucem ili je u pitanju veganska populacija koja slabo unosi meso. Može da bude dijabetes ili insulinska rezistencija, može da bude štitna žlezda. Sve ove stvari su mnogo verovatnije nego nedostatak NAD-a. On ima smisla da se koristi kod nekih starijih ljudi, kod nekih sredovečnih žena se pokazao korisnim, ali to da ćete vi biti odjednom toliko bolje i da ćete biti zmaj u teretani – u prevodu, ako ste zdravi, veoma je mala šansa da ovo može mnogo da vam znači – navela je prof. Stanišić.
Foto: TV Pink Printscreen
Ona je objasnila i kako ovaj molekul utiče na pacijente sa malignitetima i kakav zapravo ima efekat na podmlađivanje.
– Njegovo korišćenje nema nikakvih kontraindikacija, međutim, ovo što sam rekla da on utiče na dobijanje energije u ćelijama, odnosno omogućava procese sagorevanja ugljenih hidrata, trebalo bi da ga izbegavaju ljudi koji imaju malignitete. Što se tiče podmlađivanja, logika je ta da s obzirom na to da se kompenzacijom pokušava uraditi taj neki antiejdžing, mislim da se efekti nisu pokazali u tom smislu. Dakle, možemo da kažemo da ono što se našlo jeste poboljšanje fizičke izdržljivosti i pomogao je kod povećanja insulinske rezistentnosti kod žena srednjih godina – istakla je prof. Stanišić.
Na pitanje da li se NAD+ može stimulisati prirodnim putem kroz ishranu, profesorka je dala jasne preporuke.
– Preko ishrane mi možemo da unosimo komponente koje služe u telu kao hemijski prethodnik tog NAD-a, odnosno iz njih se dobija NAD. To su vitamin B3 i triptofan, a to možemo preko ishrane – to može da bude ćureće i pileće meso... Vrlo je moguće da nedostatak tih materija u ishrani može da se kompenzuje ovim preparatima. Efekti su zaista vrlo mali. Ne može da škodi, rekla bih pre da efekti mogu da budu značajni za neku sredovečnu i stariju populaciju koja ima slabiji unos hrane, ali da kod zdravih osoba može da pomogne antiejdžing, to je vrlo malo verovatno – zaključila je prof. Stanišić.
Autor: D.S.
