Danas se obeležava 12 godina od smrti 44. poglavara SPC.
Povodom 12 godina od smrti 44. patrijarha srpskog Pavla, u manastiru Rakovica, gde je po želji sahranjen, danas je održana liturgija. Liturgiju je držao patrijarh Porfirije, a na mestu su se okupili i brojni vernici. Svi oni i dalje tuguju zbog gubitka patrijarha, a neki osećaju ponos i zahvalnost. Pavla nazivaju božjim čovekom i ističu njegovu skromnost po kojoj će, sigurno je, ostati upamćen.
Među okupljenima bilo je i roditelja s kćerima i sinovima, od kojih su neki čak bili u dečijim kolicima. Bilo je vernika iz Bosne i Hercegovine. Četvoročlana porodica je došla iz Brčkog, a dvoje supružnika iz Banjaluke. Oni su se čak slučajno obreli na ovom mestu. Mada, pitanje je, koliko su takve slučajnosti uopšte moguće, začuo se jedan glas iz mase.
- Ništa nije slučajno. On se stara za sve nas - dobacila je jedna Milanka, čuvši deo priče.
Ona, kaže, dolazi svake godine. Patrijarha je znala još za života, ima i fotografije na kojima su zajedno.
Na grobu počivšeg patrijarha Pavla našla se i jedna lekarka u penziji.
Mi dolazimo svake godine i prosto ne možemo da zaboravimo njegov doprinos našem narodu u najtežim vremenima. I dok god ga pamtimo i spominjemo, on je živ. Nije bio gord, a bio je toliko vredan.
Dolaze u manastir u Rakovici ljudi iz svih krajeva Srbije, svi sa željom da odaju počast najvoljenijem patrijarhu. Neki su ga poznavali i lično, a neki, uglavnom Beograđani, njegov grob obilaze gotovo svakodnevno.
Sveštenik u penziji setio se poznanstva koje je počelo 1974. godine. Kako je kazao, dobro pamti san 40 dana po njegovoj smrti.
- Četrdeset dana nakon njegovog upokojenja, video sam ga, on je kompletno u arhijerejskim odeždama išao tako srećan i radostan, a ta svetinja je procvetala - kazao je navodeći da misli na manastir Sveti Stefan u mestu Slanci, u Beogradu:
Naš patrijarh Porfirije govorio je o skromnosti. Ako sam igde video skromnog čoveka, ja mislim i tvrdim da je to najskromniji čovek na kugli zemaljskoj.
Neki od prisutnih rekli su da ne mogu da govore od tuge, te da se svake godine na ovaj dan rasuže.
- Dolazim zato što mi je to najsvetliji dan, zato što patrijarha cenim iznad svega. Uvek mi je u mislima, a ovo mi je poseban dan, pa sam zato došla - reči su onih koji "imaju reči", odlučnih da ga sačuvaju od zaborava.