Region se poslednjih dana trese, i to bukvalno. Zemljotresi su tresli Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, ali i Srbiju. Poslednji zemljotres kod nas se desio u Topličkom okrugu sa epicentrom u blizini Prokuplja. Bio je manjeg intenziteta, magnitude 2,4 Rihterove skale.

Međutim, građani Srbije će morati da se naviknu na ovu pojavu jer će Srbiju, a i čitavu Evropu, zemljotesi tresti sve češće. Barem tako kaže meteorolog Ivan Ristić, koji ukazuje da najnovija istraživanja pokazuju da je došlo do promene strukture u samom Zemljinom omotaču.

- Došlo je do promene strukture pojedinih minerala koji se nalaze u omotaču Zemlje. Zbog toga je sprovođenje toplote brže nego ranije. Time se ta energija iz dubine Zemlje, iz samog jezgra, jedan i po put brže prenosi prema Zemljinoj površini - objašnjava Ristić.

On dodaje da je materijal od koga je napravljen Zemljin omotač, koji se nalazi oko jezgra, promenio svoje karakteristike. Mnogo brže sprovodi toplotu izazivajući sve češću pojavu zemljotresa i vulkana u celom svetu, piše 24sedam.

Kako kaže meteorolog, očigledno je da se nešto menja u Zemljinoj kori, i naglašava da ništa nije večno i da je sve podložno promeni.

Što se tiče Srbije, najjači zemljotres magnitude šest jedinica Rihterove skale registrovan je u Lazarevcu 1922. godine. Međutim, Ristić ističe da su zemljotresi te jačine kod nas vrlo retki.

- Maksimalno, kod nas može biti od pet do šest stepeni Rihtera jačina zemljotresa. Ali i to se dešava jednom u 100 godina - kaže on.

Ono što je najvažnije jeste to koja su to područja i gradovi najpodložniji zemljotresima. Ristić otkriva da se samo u Vojvodini može očekivati mirno tlo.

- Što se tiče ovih manjih zemljotresa, nama je trusno područje sve južnije od Beograda. Što znači da ih možemo očekivati oko Mladenovca, Kraljeva, Prijepolja, Sjenice i Kopaonika. Takoreći, u blizini većih planina i u brdovitim predelima, dok će ih u Vojvodini biti manje - zaključio je Ristić.

Kada je reč o njihovoj moći razaranja, meteorolog naglašava da ne treba očekivati veće zemljotreses od šest stepeni Rihterove skale i da je većina objekata sigurna, ali da postoji mogućnost da pojedini objekti koji nisu zidani po građevinskim standardima budu srušeni.