Kako je najavio meteorolog Đorđe Đurić „pred nama su dani nalik prolećnim, ali ne treba još uvek odlagati zimsku odeću, jer nam prelaz iz zime u proleće donosi zahlađenje“.

Sedmica je počela minimalnom jutarnjom temperaturom od -10 do 0°C, na Pešteru i ispod -15°C, a maksimalna dnevna bila je 10 do 15°C, u Beogradu 14°C.

Danas i u sredu kao proleće

Jutro u Srbiji u utorak je vedro i hladno, uz mraz, sa minimalnim temperaturama od -4. Tokom dana, međutim, biće sunčano i toplo.

- Maksimalna temperatura biće od 14 do 18°C, u Beogradu do 16°C, što su temperature za oko pet stepeni više od proseka za sredinu marta – kaže Đorđe Đurić.

U sredu ujutro u severnim i severoistočnim, a tokom dana i u ostalim predelima sledi naoblačenje sa kišom, uz prolazno jak severozapadni vetar.

Maksimalna temperatura od 10 do 15°C, u Beogradu do 11°C, dok će jutarnje biti znato više i to zahvaljujući oblačnosti, tako da neće biti ni mraza.

Promena: Hladnije sa kišom

- U četvrtak će biti promenljivo oblačno i hladnije, ponegde sa slabom kišom, na planinama sa slabim snegom. Maksimalna temperatura od 8 do 12°C, tako da nas u sredu i u četvrtak očekuju prosečne vrednosti temperatua za mart – najavio je Đurić.

Meteorolog poručuje da će u petak i za vikend biti hladno, ujutro uz slab mraz. Duvaće hladna košava, koja će u Banatu, Pomoravlju i Podunavlju biti veoma jaka, a hladnog karaktera će biti iz razloga jer će više imati istočniji smer.

Na severu i istoku biće suvo, a na jugu i na zapadu oblačno sa slabom kišom, susnežicom i slabim snegom.

Maksimalna temperatura biće od 4 do 8°C, u Beogradu do 6°C, što su vrednosti ispod proseka za mart.

Baba Marta

- Baba Martu ne treba još uvek otpisati, jer prema trenutnim prognozama, sam kalendarski prelaz iz zime u proleće biće još hladniji, za sada u suvom obliku, a onda prema kraju marta kako bude odmicala treća dekada i kako se bude približavao kraj meseca sledi otopljenje i porast temperatura na vrednosti primerenim kalenadru i godišnjem dobu koje je pred nama – kaže Đorđe Đurić.

Ko će sve osetiti tegobe zbog promene vremena

U Centru za promociju zdravlja subotičkog Zavoda za javno zdravlje kažu da posledice velikih promena temperatura i vremena tokom jednog i više dana najviše osećaju hronični bolesnici zbog čega treba da se pridržavaju terapije.

Jutarnja zahlađenja i skok temperature u toku dana osetiće i zdrave osobe tako što će biti razdražljivije, imaće oscilacije u raspolaženju i promenu pritiska, od izrazito niskog ka visokom ili obrnuto.

- Oscilacije temperature, od minus nekoliko stepeni do 15 i više stepeni Celzijusovih, učiniće da osetimo nagli skok krvnog pritiska, a takvo vreme je idealno i pogoduje virusima što može da uzrokuje razne virusne infekcije, prehlade. Najviše računa o sebi prilikom naglih promena vremena, skoka i pada temperature treba da vode astmatičari, srčani bolesnici i dijabetičari. Pogoršanje prvi osete astmatičari pred kišu i sneg, ali im više odgovara hladnije vreme, dok prilikom preokreta najviše stradaju srčani bolesnici – kaže za „Blic“ specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš.

Umerenost i hormon sreće

Vremenski rolerkoster čini da i zdrave osobe osete brojne nelagode i promene u raspoloženju.

- Rešenje je u umerenosti, zdravoj ishrani i stilu života koji prilagođava organizam tim promenama. Da nas vremenske prilike ne bi oborile s nogu i uticale na psihičko i fizičko stanje dobro je sunčane periode iskoristiti za punjenje baterija, jer sunce utiče na lučenje određenih supstanci u mozgu i bez sunca se uvek osećamo lošije. Hormon sreće se luči i pod uticajem drugih faktora, i zato na razne načine kada je hladno možemo napraviti balans u raspoloženju. Korisno je 15 - 20 minuta posle obroka odspavati. To ne sme da bude duži san pošto kvalitetan noćni san ne može ništa da zameni – kaže dr Dragaš.

Garderoba, hrana i voda

Garderoba treba da štiti od jutarnje hladnoće, preokreta nalik dolasku proleća, zatim zahlađenju, kišnim periodima, od vetra. Na otpornost organizma od promena vremena može da se utiče i ishranom. Treba dnevno pojesti dovoljno voća, povrća, pre svega salata zbog vitamina i minerala.

Bitna je nadoknada tečnosti, minimalna potrebna količina je šest do osam čaša kvalitetne vode, a ukupna tečnost na dan treba da bude i do tri litre vode. To važi za zdravog i prosećnog čoveka koji nema hronična oboljenja srca, jetre i bubrega.

Stres

Važna veština koja može da pomogne u odbrani organizma od naglih promena vremena je upravljanje stresom, jer kada ga osetimo sigurno će nam se stanje pogoršati.

Zatim, iscrpljenost, umanjena koncentracija i slične tegobe mogu da prate malokrvnost, anemiju, smanjenu funkciju štitne žlezde ili povišen holeserol i mogu biti znak zdravstvenih poremećaja.