Nina Mitić, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog često je bila meta mizoginih napada na društvenim mrežama i u medijima. Poslednji slučaj kada je jedan njen komentar na društvenim mrežama bio povod za pominjanje njenog bračnog statusa i broja dece, bio je povod za ovaj razgovor.
Od kada ste u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog više puta ste bili meta mizoginih natpisa u medijima. Pre nekoliko dana je jedan portal zbog vašeg posta na društvenim mrežama isticao vaš bračni status (razvedena) i naglašavao da imate jedno dete. Da li bi se isto dogodilo da je bio u pitanju muškarac?
- Kao pomoćnica ministra koja rukovodi Sektorom za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti, ali i kao osvedočena borkinja za ljudska prava, majka, a pre svega kao žena, mišljenja sam i stava da kojim slučajem nisam žena, ne bi doživela ni delić napada, uvreda niti ponižavajućeg ponašanja od strane pojedinaca. Žene su postale svakodnevna meta uvreda u Srbiji i ja postavljam pitanje zbog čega je to tako? Da li vas toliko nervira što žene imaju pravo glasa i pravo na mišljenje? Svoj glas podižem ne samo zbog sebe nego zbog svih građanki i građana u Republici Srbiji. Svaka od nas koja se bavi javnim poslom pretrpela je određeni oblik diskriminacije i nasilja, ali apelujem da svaka od nas treba da se bori za ženska prava putem zakonodavnog okvira i istupanjem u javnost.
Koliko vas ovi napadi inspirišu u poslu kojim se bavite, a gde je borba protiv različitih vrsta diskriminacije u opisu radnog mesta?
- Podsećam da je u našoj zemlji povreda dostojanstva na osnovu ličnog svojstva oblik diskriminacije koji je uobličen zakonskom regulativom. To, između ostalog znači da je nedopustivo objavljivanje diskriminatorskih, neprimernih i omalovažavajućih tekstova i fotografija koji imaju za krajnji cilj seksistički kontekst. Posebno osuđujem vređanje dostojanstva žene, čime se podržava primitivan stereotip o ženi kao o objektu. Žene nisu objekat! Srbija ide putem prosperiteta i put kojim je odlučila da ide je put ka evropskim vrednostima, gde je krajnji cilj nulta tolerancija nasilja. Uvek sam oštro reagovala u zaštiti svake žene koja je bila premet uvreda i nasilja i nastaviću da se borim još jače, predanije i odlučnije.
Nedavno ste u Somboru organizovali zapažen skup povodom Svetskog dana Roma. U diskusiji o diskriminaciji romske populacije učestvovali su i srednjoškolci Romi, ali i njihovi vršnjaci koji nisu Romi. Šta je na vas ostavilo najsnažniji utisak?
- Svetski dan Roma je obeležen 8. aprila i tim povodom Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je po prvi put organizovalo jedan ovakav važan događaj u gradu Somboru. Možda jedan od najvećih utisaka je zahvalnost i spremnost omaldine drugačijih nacionalnih, verskih, kulturnih i etičkih svojstava da prihvate različiosti, kao i spremnost da se za svoje potrebe i prava jasno i glasno bore. Mišljenja smo da treba da osluškujemo njihove potrebe, što je i ministar Žigmanov u više navrata i napomenuo i da prema potrebama krajnjih korisnika treba prilagoditi zakonodavni okvir. Kao resorno ministasrtvo uputili smo snažnu poruku da posvećujemo veliku pažnju ka unapređenju položaja pripadnika romske zajednice i njihovoj integraciji u društvo. Svesni smo izazova i međusobne interakcije od lokala do republičkog nivoa, jer to je jedini put ka postizanju ravnopravnosti Roma i Romkinja u Srbiji.
Kakvi su dalji planovi Ministarstva kada je reč o promociji manjnskih prava?
- Dosledno sprovoditi sve zakonske i podzakonske akte koje smo u proteklom periodu kao resorno Ministarstvo doneli, ali raditi i na afirmaciji i zaštiti ljudskih i manjinskih prava. Podsetiću vas da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog 2021. godine donelo dva važna zakonska akta, a to su Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabrani diskriminacije, ali i niz strateških dokumenata, kao što su Nacionalna strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2022-2030 godine, Strategija prevencija i zaštita od diskriminacije 2022-2030 godine i Strategija za rodnu ravnopravnost 2021-2030 godine sa pratećim akcionim planovima. Važno je napomenuti da je u planu da integrišemo visoko obrazovane Rome u dražavni sistem, što smo do sada putem primera dobre prakse i pokazali, ali svakako nastavljamo sa daljim radom, jer smatramo da nam predstoji još dosta posla u oblasti integracije, obrazovanja, zapošljavanja i zdravstvene zaštite osetljivih društvenih grupa, ali da smo pokazali spremnost i odlučnost da sprovedemo sve što je u nadležnosti ministastva, a u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije.
Autor:
