Majka đaka iz škole „Vladislav Ribikar“ Marija Vasilić protivi se povratku u školske klupe nakon nezapamćene tragedije koja se dogodila 3. maja kada je maloletni dečak ubica ubio desetoro ljudi - devetoro učenika i čuvara i ranivši šestoro.

- Mi svi želimo isto, najbolje za svoju decu. U ovom momentu, njima je potrebno da budu zajedno, ali ne na tom mestu. To mesto više nije škola, može da bude samo spomenik, ali ne škola - rekla je Marija Vasilić, i dodala da su nivoi traume različiti kod dece.

Imamo decu koja su videla sve što se dešavalo, decu koja su bežala od metka, decu koja su izgubila prijatelje i decu iz druge smene, nisu svi na isti način prošli kroz ovo sve. Tu se mora prisustvovati individualno. To je logistički izvodljivo. Bol je neopisiv. Nama su potrebni stručni ljudi koji će da vode dalje priču. Deca ne žele da se vrate u tu zgradu - rekla je Marija, i dodala da bi učenici trebalo da se prebace u zdraviji prostor kako bi mogli da nastave dalje nakon ove nezapamćene tragedije.

- Ovo nije momenat da se mi bavimo matematikom, da se održava čas, a da nastavnici plaču dok predaju, plaču ljudi. Ne možemo da se pravimo da se ništa nije desilo jer se desila najveća tragedija na svetu - rekla je Marija Vasilić za medije, i istakla da smatra da poruke koje im šalje škola o opravdanjima, povratku u školu, nemaju smisla.

- Ono što je suština priče jeste da se tog 3. maja završila školska godina, nije moralno ni etički govoriti o nečemu drugom. Okupili smo se u petak, kada je bio kolegijum u školi, prosto smo shvatili da ne želimo biti u toj situaciji. Ne postoje tu dve struje. Roditelji žele da se deca vrate u neki ritam, da budu zajedno, ali se ne slažemo oko toga da to bude u toj školi. To su vrednosti koje nosite u sebi, nema šta da se pitamo oko toga. Savet roditelja ne može da odlučuje, može da predlaže. Odluke donosi upravni odbor škole koji zasad nije doneo nikakvu odluku. Ja nisam u savetu roditelja, a li ono što znam je da nisu svi složni u tome - rekla je Marija, i istakla da je đacima koji pohađaju ovu školu sada preko potrebna pomoć, kao i roditeljima.

- Najgore što nam je moglo da se desi sada jeste da nam nabiju pritisak i stres da moramo da se branimo, umesto da budemo posvećeni deci. Odluku o povratku u školu, potpisanu imenom i prezimenom, nikada nismo dobili - kaže ona, i dodaje da donekle s ljudske strane može da razume da nije postojao nikakav plan kako da se nosimo s ovako nečim, jer niko nije bio spreman na ovakvu situaciju.

- Prošlo je dve nedelje i neverovatno je da je pritisak i dalje prisutan - rekla je ona, i na pitanje da li bi trebalo smeniti rukovodstvo škole, rekla da je za to da se smene direktorka, pedagog i psiholog škole.

- Mislim da oni donose odluke koje štete deci. Ne znam kako dosad nisu dali ostavku - kaže ova majka.

Inače, nastava osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ nastavljena je u ponedeljak, a u međuvremenu se oglasilo Ministarstvo prosvete i saopštilo da đaci koji nisu u stanju da slušaju nastavu nisu u obavezi da dođu u školu.

Autor: