Grip u Srbiji je ušao u epidemijsku fazu, potvrdio je epidemiolog dr Zoran Radovanović, objašnjavajući šta znači da je pređen tzv. epidemijski prag, ali naglašava da razloga za paniku nema. Kako je istakao u poslednjem preseku, beleži se oko 2,8 obolelih na 1.000 stanovnika, što je gotovo tri puta iznad granice.
Podsetimo, i izveštaj Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pokazao je da je klinička aktivnost gripa u Srbiji trenutno iznad epidemijskog praga, te da se registruje široka geografska raširenost dok je trend incidencije rastući.
Pik tek sledi
Kako objašnjava dr Zoran Radovanović, epidemijski prag je statistički, arbitrarno određena granica, a smatra se da je pređena kada se u roku od sedam dana više od jednog na 1.000 stanovnika javi lekaru sa simptomima gripa ili bolesti slične gripu.
Prema njegovima rečima, sada se nalazimo u epidemijskoj fazi, a pik još nije dostignut.
Dr Radovanović: "Krenulo je i idi strmo naviše"
- Krenulo je i ide strmo naviše, ali takva kriva čak malo pre nas desila se u Hrvatskoj, Sloveniji i u Crnoj Gori. Jedino što Slovenci prikazuju zajedno koronu i grip, a mi prikazujemo bolesti slične gripu - pojasnio je epidemiolog.
Koje mere mogu da se preduzmu
Kada je reč o ličnoj zaštiti, još uvek nije kasno za vakcinaciju, naročito za rizične grupe i sve one kod kojih bi klinička slika bila teža:
- starije osobe
- hronične bolesnike
- gojazne
- dijabetičare
- onkološke pacijente na imunosupresivnoj terapiji
- Mi smo savetovali da ljudi vakcinišu uradi još pre više od mesec dana, ali još uvek nije kasno jer računamo da će se epidemija razvući još možda i desetak nedelja. Ovo je epidemijski talas, tako da još uvek ima smisla, ko nije do sada, da se vakciniše. Onda treba sačekati dve nedelje da efekt vakcine počne da deluje, da se stvore antitela - kaže Radovanović.
Foto: Tanjug/Tara Radovanović
Pored toga, epidemiolog preporučuje klasične mere:
- izbegavanje gužvi,
- provetravanje prostorija,
- higijena ruku,
- nošenje maski, iako nije uobičajeno, bilo bi korisno
Jedna od mera koje su uvedene jesu i zabrane poseta u bolnicama, što je, kako ističe, potpuno opravdana mera.
Zaraza se neprestano širi: Zabranjena poseta i u KBC "Dragiša Mišović"
- Tamo su ljudi kojima je duša u nosu, pa pitanje je kako bi se završila infekcija, tako da je ne treba unositi. Čak i ako virus već cirkuliše na nekom odeljenju, ne treba unositi nove izvore zaraze i širiti infekciju - pojasnio je Radovanović.
Produženje raspusta nije isključen
On napominje i da je velika sreća što se jedan deo đaka već raspustio, a što će ostali na odmor vrlo brzo.
- To sa školama je uvek delikatno i sa predškolskim ustanovama, jer s jedne strane, kad počinje epidemija, najviše je zaraženih među decom, pa se obično odrasli od dece zaražavaju, ali tu uvek treba proceniti kolike su štete, šta su alternative. U pojedinim situacijama, privremena obustava nastave može doprineti "razvlačenju" epidemijskog talasa, naročito ako je pritisak na zdravstveni sistem veliki i postoji rizik da ne može da primi i zbrine sve obolele u kratkom vremenskom periodu. Na taj način se epidemijska kriva ublažava i neće doći do eksplozije obolevanja - ističe Radovanović.
Foto: TV Pink Printscreen
Produženje školskog raspusta, kako objašnjava epidemiolog, nije isključeno, ali zavisi od daljeg razvoja situacije.
- Ukoliko epidemija dostigne vrhunac sredinom ili neposredno nakon polovine januara i potom počne da jenjava, ne bi bilo potrebe za dodatnim restriktivnim merama. Međutim, u slučaju naglijeg porasta broja obolelih, situacija bi mogla da se zakomplikuje, naročito ukoliko bi došlo do šireg širenja novog podtipa virusa gripa. Ukoliko ta varijanta naglo počne da dominira, mogla bi da dovede do pojave još jednog epidemijskog vrha, a u tom slučaju bi se razmatrala i ta mogućnost - rekao je.
Grip preuzeo primat, korona u opadanju
Na pitanje zašto je grip ove godine jačeg intenziteta Radovanović navodi da je mogući razlog pojava mutirane varijante A(H3N2) virusa, poznate kao linija "K".
- Vakcina pruža delimičnu zaštitu, ali nije savršeno pogođena za ovu varijantu, što može doprineti većem broju obolelih - objašnjava epidemiolog.
Ipak, Svetska zdravstvena organizacija za sada ne beleži da je virus opasniji ili da izaziva češće hospitalizacije nego ranijih godina.
Prema njegovim rečima grip je trenutno preuzeo primat, dok broj obolelih od korone već dve do tri nedelje beleži pad.
Foto: Pixabay.com
- U opticaju je više respiratornih virusa. Početkom jeseni dominiraju blaže infekcije, poput rinovirusa, parainfluence i adenovirusa, zatim se javlja respiratorni sincicijalni virus, koji može dati težu kliničku sliku, ali ga sada ima manje nego pre nekoliko nedelja. U ovom trenutku, grip je dominantan - objašnjava epidemiolog.
Razlika između korone i gripa
Kada je reč o razlikovanju gripa i korone, on ističe da bez laboratorijske dijagnostike to često nije moguće sa sigurnošću utvrditi.
- Kod korone i dalje postoje varijacije u kliničkoj slici kod nekih osoba bolest prolazi vrlo blago, dok kod drugih može biti izraženija. Razlog za to je činjenica da je većina populacije već imala kontakt sa virusom, bilo kroz vakcinaciju ili preležanu infekciju. Uz to, i sam virus je danas blaži nego što je bio. Ukoliko je klinička slika teža, korona se od gripa može okvirno razlikovati po tome što obično počinje postepenije, iako može biti praćen visokom temperaturom, izraženim umorom, kašljem, glavoboljom i bolom u grlu. Bez laboratorijske dijagnostike nije moguće sa sigurnošću razlikovati grip od korone - naglasio je doktor.
"Mutant" pokosio kolektiv, samo on ostao zdrav: Jedna odluka momka spasila zaraze
On dodaje i da gubitak čula mirisa može ukazivati na koronu, ali da se javlja kod oko 20 odsto obolelih i da nije jasan pokazatelj, jer se može javiti i kod gripa.
- Zbog toga konačnu dijagnozu može postaviti isključivo laboratorija, dok klinička slika služi samo kao orijentacija - kazao je.
Grip se ispoljava naglo
Na kraju je pojasnio da se grip se najčešće ispoljava naglo, uz visoku telesnu temperaturu, jake bolove i izraženu iscrpljenost.
- Kada se javi pravi, klinički ispoljen grip, što se kod većine ljudi dogodi svega nekoliko puta u životu, u razmacima od 10 do 15 godina, bolest počinje iznenada. To je, slikovito rečeno, kao da vas "udari traktor", iz punog zdravlja, za sat ili dva, osoba postaje potpuno iscrpljena, sa visokom temperaturom, drhtavicom, jakim glavoboljama, bolovima u mišićima i zglobovima, uz kašalj ili bol u grlu. Klinička slika bude jako ozbiljna - zaključio je on.
Autor: Jovana Nerić
