Nekada, kada nije bilo interneta ni telefona, i kada je čovek više nego ikad bio okrenut prirodi, naši preci su božićne praznike videli i kao priliku da "prognoziraju" tradicija i kakva ih godina generalno čeka. U nastavku teksta prisetićemo se najzanimljivijih narodnih verovanja, koja se i danas u nekim krajevima Srbije poštuju.
Vernici Srpske pravoslavne crkve širom sveta danas će proslaviti Božić, jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. Ovaj praznik pada u zimu, pa se najčešće Božić vezuje sa obilnim snegom i padavinama.
Ipak, i ovogodišnji Božić neće biti u skladu sa kalendarom kada je vremenska prognoza u pitanju, s obzirom na to da se očekuje natprosečno toplo vreme. Biće promenljivo oblačno i vetrovito, uz fenski efekat južnog vetra. Maksimalna temperatura biće i iznad 15 stepeni.
Dakle, biće ovo jedan od toplijih Božića, ali neće biti najtopliji. Ako se vratimo u prošlost, videćemo da je je 7. januara 2001. godine temperatura u Beogradu dostigla neverovatnih 21°C. Za ovgodišnji Božić prognozira se u Beogradu do 16°C, ali će drugog i trećeg dana Božiča lokalno temperatura u Podrinju, Kolubarskom okrugu i Mačvi dostići i 20°C.
Narodna verovanja, nastala u izostanku tih istih meteorologa i vremenskih prognoza, a na osnovu crkvenih praznika, kažu da to znači da će nam godina biti rodna i uspešna.
Uvrežena su narodna verovanja da će godina biti rodna ako na Božić pada sneg. Slično verovanje postoji ako 7. januara pada kiša. U tom slučaju, rodiće sve ono što se okopa motikom.
Foto: D.Bošković
Sve druge vremenske prilike donose suprotnu godinu, ali ima i onih koji smatraju da će Vaskrs biti beo odnosno da će padati sneg ako Božić bude zelen to jest bez snežnog pokrivača.
Ovog Božića u većem delu Srbije biće suvo, ali se tokom večeri na severu Srbije očekuje kiša i to pre sveg u Vojvodini.
Meteorologija je egzatna nauka, a vremenska prognoza samo je jedan njen deo, koji je naročito bitan za javnost, s obzirom na to da se ljudi svakodnevno oslanjaju na prognozu vremena, kao i mnoge druge delatnosti.
Na osnovu utemeljenog narodnog verovanja, u Srbiji se nekada veoma davno dugotrajna vremenska prognoza, kako je danas nazivamo, pravila na osnovu dana oko velikog praznika Božića.
Ideja o takvom prognoziranju vremena potiče iz daleke prošlosti i nije utvrđeno odakle tačno potiče, ali je činjenica da i danas širom Srbije stariji ljudi veruju ovakvom predviđanju vremenskih prilika tokom nastupajuće godine, a neki od njih i beleže svoja zapažanja o vremenu čime zapravo i ispisuju vremensku prognozu.
Osnov na kom počiva ova starinska vremenska prognoza jeste verovanje da 6 dana pre Božića i 6 dana posle Božića predstavljaju 12 meseci u godini.
Na osnovu toga kakvo je vreme tokom tih dana takvo će biti i vreme tokom meseci u novoj godini.
Da bi se periodi u mesecu tačnije odredili po pitanju vremenskih prilika, potrebno je pomnije pratiti i promene vremena tokom celog dana. Primera radi, prvog januara jutro je bilo maglovito, ali se oko podneva u delovima zemlje razvedrilo, dok je krajem dana ponovo bilo maglovito i tmurno. To bi značilo da je prvi deo januara bio oblačan, tmuran i maglovit, da bi sredinom meseca trebalo očekivati više sunčanih intrevala i krajem meseca ponovo oblačno i hladnije vreme, baš onakvo kakvo je bilo prvog januara na kraju dana.
Stariji ljudi koji su verovali u takvu prognozu su zapisivali kakvi su ti dani bili i na osnovu beleški mogli da iznose predviđanja kakvi ih meseci očekuju.
Inače, prošle godine, meštane nedaleko od Leskovca zabrinulo je sevanje munja i grmljavina oko Božića i to usred zime, kad im vreme nije. Nauka ipak kaže da su grmljavinski procesi iako u našim predelima retki u tom delu godine, ipak nisu neuobičajeni, kao ni pojava snega sa grmljavinom, a za svaku od ovih pojava nauka, u ovom slučaju meteorologija ima detaljna objašenjenja.
Narodna prognoza uz pomoć luka, Badnje večeri i Božića
Na Badnje veče treba iseći glavicu crnog luka na 12 delova. U svaki od treba staviti malo soli i ostaviti pored prozora da prenoći.
Najstariji član porodice, sutradan, na Božić treba da razgleda ljuske.
U onom delu gde bude bilo vodice, taj mesec biće bogat padavina.
Naša preporuka je ipak da se oslanjamo na nauku, tako da uz pomoć egzatnih i tačnih matematičkih i fizičikih jednačina i meteoroloških modela dođemo do preciznih podataka i u ovom slučaju do što tačnije prognoze. Čak i danas, pored svih ovih moćnih modela, i više je nego teško prognozirati za neki dugi period, a najtačnije i najpreciznije su kratkoročne i srednjoročne prognoze, dakle od 3 do 7, najviše do 10 dana. Atmosfera nekada toliko zna da se odlikuje burnim procesima, da je veoma teško prognozirazi i za dan unapred (pojava lokalnih pljuskova i oluja sa grmljavinom, magla ili neke druge pojave).
Autor: D.Bošković
