Mnogi građani Srbije koji ostvaruju prihode iz inostranstva žive u zabludi da porez treba da plate tamo gde im novac "leže" na račun.
Međutim, ključna stavka za Poresku upravu nije mesto uplate, već poreska rezidentnost.
Šta je to "pravilo 183 dana"?
Miloš Praštalo, stručnjak iz agencije MNP Advisory, objašnjava da poreski tretman zavisi od toga gde provodite najviše vremena.
„Ako u Srbiji boravite više od 183 dana godišnje, vi ste poreski rezident Srbije. Bez obzira na to što vam novac stiže iz Amerike, Nemačke ili preko platformi, dužni ste da podnesete poresku prijavu ovde“, kaže Praštalo.
Kako izbeći duplo plaćanje poreza?
Jedan od najvećih strahova je da će vas oporezovati i strana država i Srbija. Tu nastupa Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO).
Dividende i kapitalna dobit: Ako ste u inostranstvu već platili porez (npr. 15%), Srbija vam priznaje taj iznos kao poreski kredit. Ako je tamo porez bio manji, ovde doplaćujete samo razliku.
Kriptovalute i akcije: Na kapitalnu dobit u Srbiji se plaća porez od 15%.
Frilenseri vs. Stalno zaposleni
Frilenseri: Oni koji rade bez ugovora o radu koriste namenski portal Poreske uprave za samooporezivanje. U tom slučaju, porez se uglavnom ne plaća u inostranstvu.
Ugovor o radu: Ako živite u Srbiji, a imate klasičan ugovor o radu sa strancem, situacija je komplikovana i retka u praksi jer zahteva usklađivanje propisa dve zemlje.
Kada niste dužni Srbiji?
Srbija nema pravo na vaš porez samo ako ste odjavili prebivalište i u inostranstvu živite duže od šest meseci godišnje. U tom slučaju, dostavljate potvrdu o rezidentnosti iz zemlje u kojoj boravite i mirni ste.
Najčešća greška građana
Stručnjaci upozoravaju: najgora pretpostavka je da "strana platforma" štiti od poreza. Poreska uprava možda trenutno nema sve podatke o mestu ostvarivanja prihoda, ali obaveza prijavljivanja na obrascu PPDG-3R ostaje na vama.
Autor: Dalibor Stankov
