Manastir Kuveždin odiše lepotom i mirom, a meštani Fruške Gore i okoline Novog Sada veruju da je baš u njemu nastala himna posvećena Svetom Savi.
Kuveždin je najverovatnije podigao Sveti Stefan Štiljanović 1520. godine. Kako postoji nekoliko izvora iz 16. veka koji ga pominju, izvesno je da je već tada postojao.
Zna se da su se u njemu, bežeći pred Turcima, tokom Velikog bečkog rata, nastanili monasi iz Vinče i Slanaca kraj Beograda, donoseći veliki broj vrednih crkvenih predmeta i knjiga.
Za Kuveždin se vezuje jedan kuriozitet. Naime, manastirska slava je Preobraženje, ali je crkva od davnina posvećena Svetom Savi i Svetom Simeonu.
Zapravo, u pitanju je jedini manastir u čitavoj Srbiji posvećen Svetom Savi, pa se zbog ove okolnosti smatra da je Kuveždin u prošlosti odigrao važnu ulogu u širenju kulta Nemanjića među stanovništvom Srema.
Himna Svetom Savi
Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi Srpske crkve i škole - Svetiteljskoj glavi. Tamo venci, tamo slava, Gde nas srpski pastir Sava. Pojte mu Srbi, Pesmu i utrojte! Blagodarna Srbijo, Puna si ljubavi Prema svome pastiru Svetitelju Savi. Celo Srpstvo slavi slavu Svoga oca Svetog Savu Pojte mu Srbi, Pesmu i utrojte! S neba šalje blagoslov Sveti otac Sava. Sa svih strana svi Srbi S mora i Dunava, Nebu glave podignite Savu tamo ugledajte: Savu srpsku slavu, Pred prestolom Tvorca! Da se srpska sva srca S tobom ujedine, Sunce mira, ljubavi Da nam svima sine; Da živimo svi u slozi, Sveti Savo ti pomozi, Počuj glas svog roda Srpskoga naroda! Zdravo Sreme, Banate I Srbijo Stara Ravanice čuvaj nam Telo Knez Lazara; Crna Goro, sestro mila, Zdravo i ti s nama bila, Da slavimo slavu Svetog Oca Savu. Mileševo slavi se Telom Svetog Save Koga slave svi Srbi S obe strane Save; Sinan-paša vatru pali Telo Svetog Save spali, Al' ne spali slave, Niti spomen Save. Pet vekova Srbin je u ropstvu čamio, Svetitelja Save Ime je slavio. Sveti Sava Srbe voli I za njih se Bogu moli. Pojte mu Srbi, Pesmu i utrojte!
Iako niko danas zapravo ne zna ko je napisao Himnu Svetom Savi, jedna od verzija kaže da je ona nastala upravo u Kuveždinu 1735. godine i da ju je spevao ili neki tadašnji monah ili vladika vršački Jovan Georgijević.
Pesma se zatim proširila, pa ju je više od veka kasnije 1858. u Beču čuo i zabeležio Kornelije Stanković, piše Istorijski zabavnik. Svoju muzičku verziju uradili su docnije i drugi kompozitori: Mokranjac, Jenko i Krstić.
Kako je arhiva fruškogorskih manastira uglavnom uništena, ne postoje pisani tragovi koji bi potkrepili ovu teoriju, ali je moguće da se "Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi" zapravo prvi put začulo unutar zidina kuveždinskog hrama.
U Zemunu proslavljena prva školska slava
A, o prvoj školskoj slavi postoji zapis da je proslavljena u Zemunu 1812. godine na inicijativu prote Jeftimija Ivanovića, koji je prethodno boravio u Kuveždinu. Tada je osnovan i školski fond sa zadatkom da se "Sveti Sava ima obeležavati svake godine, kao zaštitnik srpskih škola".
Autor: A.A.
