KAKAV KRAJ SEDMICE! Petak 13, pa Dan zaljubljenih, Sveti Trifun i Zadušnice u istoj suboti, a u nedelju državni praznik

Kraj sedmice pred nama liči na kalendar u malom: od "baksuznog" dana, preko dana kada se sećamo mrtvih i dana kada slavimo ljubav ili vinograd, do jednog od najvažnijeg državnog praznika u Srbiji - Sretenje.

Pa da krenemo redom.

Zašto je petak 13. sinonim za lošu sreću

Petak 13. već vekovima važi za dan kada se, po narodnom i popularnom verovanju, ne započinju važni poslovi, ne putuje, ne donose krupne odluke... Strah od ovog datuma ima čak i svoje ime - paraskavedekatriafobija - što dovoljno govori o tome koliko je ozbiljno shvaćen u zapadnoj kulturi.

Kombinacija petka, koji je u hrišćanskoj tradiciji dan Hristovog raspeća, i broja 13, koji se vezuje za Judu kao trinaestog učesnika Tajne večere, učinila je svoje. Istorijski, ovaj datum se često povezuje i sa 13. oktobrom 1307. godine, kada je francuski kralj Filip IV, u dogovoru sa rimskim Papom, naredio hapšenje i istrebljenje templarskog reda - događaj koji je u legendi dodatno učvrstio reputaciju petka 13. kao dana nesreće.

Iako naučnih dokaza da je ovaj dan zaista “opasniji“ od drugih naravno da nema, mit je i dalje često jači od statistike.

Zimske Zadušnice - Dan tišine i sećanja

Subota donosi potpuno drugačiju atmosferu i to na više načina.

Najpre, u subotu 14. februara su zimske Zadušnice, jedne od četiri u godini, koje su posvećene molitvenom sećanju na preminule i smatraju se za najvažnije jer dolaze pre Vaskršnjeg posta.

Tog dana izlazi se na groblja, pale sveće i tamjan, donosi se žito, vino i hleb, dele prilozi za duše umrlih i u spomen na njih, čine dobra dela. Veruje se da zapaljena sveća osvetljava put umrlima do sledećih zimskih zadušnica. Tamo gde nije moguće izaći na groblje, obavezno sveće za pomen pokojnika pale se u crkvi ili kod kuće.

U domaćoj tradiciji, što je izraženo u pojedinim krajevima, porodice na groblje iznose i čitave pripremljene obroke najraznovrsnije hrane, što se neretko smatra preterivanjem.

Sveti Trifun ili Dan zaljubljenih - Večita dilema 14. februara

I kao da Zadušnice same po sebi nisu dovoljne, isti dan donosi i praznik oko kog se Srbi decenijama „raspravljaju“ - Šta zapravo slavimo 14. februara?

Sa jedne strane je Sveti Trifun, zaštitnik vinograda i vinara, svetitelj koji simbolizuje novi početak u prirodi i vinogradima.

Tog dana se, po običaju, orezuju čokoti i zalivaju vinom, uz želju za rodnu godinu. Veruje se da ako na Svetog Trifuna pada kiša da će roditi šljiva, da ako pada sneg da sledi kišna i rodna godina, dok će ona biti sušna ako je na dan ovog svetitelja vedro vreme.

Sa druge strane je Dan zaljubljenih, odnosno praznik Svetog Valentina, hrišćanskog mučenika pogubljenog u 3. veku.

Dan Svetog Valentina je kod rimokatolika prvi put sa romantičnom ljubavlju povezan u 14. veku kada je postojala praksa da se na ovaj dan šalju ljubavna pisma, obično nepotpisana. Već od 15. veka ova praksa je prerasla u to da zaljubljeni svoju ljubav iskazuju cvećem, slatkišima i čestitkama.

Dan Svetog Valentina je u zapadnoj tradiciji prvi put sa zaljubljenima povezan u 14. veku

Dok jedni s ponosom ističu da “mi slavimo Trifuna, a ne Valentinovo“, drugi se kompromisno snalaze i u jednoj i u drugoj varijanti, uz čašu vina i poruku „volim te“, što, priznaćemo, i nije tako loše rešenje.

A u “kombinaciji” sa Zadušnicama, jedna objava na mreži X takođe je uspela da sabere kolektivno emotivno stanje nacije i pretvori je u viralnu terapiju smehom: “Ove godine Dan zaljubljenih pada na Zadušnice. Znači: Gde izlaziš na Dan zaljubljenih? Na groblje. Simbolika mog ljubavnog života”.

Konačno, nedelja 15. februar donosi ozbiljniji ton - Sretenje, Dan državnosti Srbije.

Na taj dan 1804. godine u Orašcu je podignut Prvi srpski ustanak, a na isti datum 1835. godine u Kragujevcu donet je Sretenjski ustav, u to doba jedan od najmodernijih i najliberalnijih u Evropi.

Sretenje se proslavlja kao Dan državnosti Srbije

Sretenje simbolizuje početak borbe za slobodu, ali i rađanje moderne srpske države i prava. Zato se ovaj praznik obeležava kao državni praznik, sa dva neradna dana, uz ceremonije, odlikovanja i podsećanje na istorijske prelomnice.

Kao crkveni praznik, Sretenje se proslavlja 40 dana nakon Božića kao uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela novorođenog Hrista u hram.

U narodu se veruje da se na ovaj dan susreću zima i leto. Pa tako, ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi se uplašeni od sopstvene senke vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Ako ne vide sopstvenu senku, zima je gotova.

Autor: D.Bošković