U svetu hirurgije, gde se uspeh često meri satima, postoji jedna disciplina u kojoj se sudbina čitavog ljudskog života lomi u sekundama.
Replantacija – hirurško ponovno spajanje potpuno odsečenog dela tela – nije samo medicinski zahvat; to je vrhunski triler koji se odvija pod objektivom mikroskopa, gde hirurzi, poput modernih alhemičara, pokušavaju da prevare smrt tkiva i vrate život tamo gde je on nasilno prekinut.
Trka protiv "toplog vremena"
Sve počinje u trenu. Nesreća na radu, trenutak nepažnje u saobraćaju ili kobna greška sa poljoprivrednom mašinom. Onog sekunda kada ekstremitet bude odvojen od tela, počinje da otkucava sat takozvane ishemije.
"Vreme je ovde neprijatelj broj jedan," objašnjavaju stručnjaci. Tkiva bez krvi počinju da propadaju. Dok mišići mogu da izdrže tek nekoliko sati bez cirkulacije, prsti su nešto otporniji. Ključna je prva pomoć: odsečeni deo ne sme doći u direktan kontakt sa ledom kako bi se izbegle promrzline, već se uvija u vlažnu gazu, stavlja u kesu, pa tek onda u posudu sa vodom i ledom. Taj jednostavan čin često je presudan faktor koji hirurgu u sali daje "dozvolu" da uopšte započne borbu.
Pod mikroskopom: Gde milimetri postaju kilometri
Kada pacijent stigne na operacioni sto, nastupa faza koju mnogi nazivaju "hirurškom poezijom". Sa svim ovim suočio se akademik prof. dr Marko Bumbaširević, stručnjak svetskog glasa i pionir koji je mikrohirurgiju na ovim prostorima postavio na mapu globalne izvrsnosti.
Pod uveličanjem od 20 do 40 puta, svet se menja. Krvni sudovi i nervi, koji su golim oku gotovo nevidljivi, postaju masivni kanali koje treba povezati nitima tanjim od ljudske dlake.
Za doktora Bumbaširevića u mikrohirurgiji nema mesta za drhtaj ruke. Svaki šav na krvnom sudu promera jednog milimetra mora biti savršen, jer i najmanja nepravilnost dovodi do stvaranja tromba koji gasi tek uspostavljenu cirkulaciju.
Foto: TV Pink Printscreen
Prvo se spajaju kosti pomoću čeličnih igala ili pločica – one su temelj. Zatim nastupa najkritičniji deo: spajanje arterija i vena. Trenutak kada se “klempe” popuste, hladni prsti ponovo porumene, hirurzi nazivaju "ružičastim odgovorom". To je trenutak trijumfa nauke nad povredom.
Nervi: Čekanje na signal
Ipak, vratiti krv je samo pola posla. Da bi šaka ili ruka ponovo služile za pisanje, kucanje ili stisak ruke voljene osobe, neophodno je povezati nerve. Za razliku od strujnih kablova, nervi ne počnu da rade odmah. Oni su samo "putokazi" kroz koje novi aksoni moraju da prorastu, milimetar po danu, mesecima nakon operacije.
Upravo je to domen u kojem prof. dr Marko Bumbaširević decenijama pomera granice. Njegov rad na rekonstrukciji perifernih nerava i pleksusa omogućio je hiljadama pacijenata da izbegnu sudbinu trajne invalidnosti. Njegova metoda nije samo hirurška tehnika; to je duboko razumevanje biologije regeneracije.
Više od hirurgije
Replantacija je fizički i psihički iscrpljujuća. Ove operacije često traju od 8 do 12 sati neprekidnog rada pod mikroskopom. Ali, kada vidite pacijenta koji godinu dana kasnije tom istom rukom drži olovku, shvatate da to nije samo medicina. To je vraćanje dostojanstva.
Sledeći put kada čujete sirenu hitne pomoći, setite se da se u tim kolima možda upravo odvija trka u kojoj sekunde menjaju sve, i da na kraju te trke čekaju ljudi poput profesora Bumbaširevića, spremni da pod mikroskopom ponovo sastave nečiji svet.
