Sveti Trifun je zaštitnik vinograda i useva, a vreme na njegov dan, po verovanju, otkriva kakva nas godina čeka.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 14. februara obeležavaju Svetog Trifuna, sveca kome se u narodu pripisuju brojni običaji i verovanja.
Sveti Trifun se smatra zaštitnikom vinograda, useva i iskrene hrišćanske ljubavi. Saša Srećković, muzejski savetnik iz Etnografskog muzeja, objašnjava koji su običaji najvažniji na ovaj dan.
- Kao zaštitnik vinogradara, Sveti Trifun je posebno poštovan među vinarima. Najvažniji običaj je orezivanje bar jednog čokota vinove loze, koji se potom prelije vinom, uz želju za rodnom i uspešnom godinom. Zbog toga je u narodu, naročito u Timočkoj krajini, poznat i kao „Orezač“ ili „Zarezoj“ - ističe Srećković u saopštenju Etnografskog muzeja.
Foto: Pixabay.com
U pojedinim delovima Srbije ovaj dan ima i dodatna značenja. U šumadijskim selima Trifundan je zavetni dan, jer se verovalo da svetac štiti selo od grada, poplava, insekata i drugih štetočina. U negotinskom kraju trudnice su simbolično orezivale lozu, verujući da će, po principu „slično proizvodi slično“, vinograd bolje roditi.
U nekim mestima Sveti Trifun je i krsna slava. Domaćin slave, poznat kao „podrumar“, priprema i podiže slavski kolač, a ta čast se svake godine prenosi na drugog domaćina.
Za one koji Svetog Trifuna proslavljaju kao krsnu slavu, slavska trpeza ima poseban značaj. Osnovu čine vinogradska pogača, žito i vino. Ukoliko dan nije postan, priprema se i vinogradski gulaš, kao i piletina ili ćuretina u vinskom sosu. Ako je post, preporučuje se riba poput rečnog raka ili škarpine pripremljene u vinu.
Foto: Pixabay.com
Narodna verovanja vezuju Svetog Trifuna i za vremensku prognozu. Ako je na Trifundan vedro i sunčano, veruje se da će godina biti sušna i slabijeg roda. S druge strane, kiša ili mraz na taj dan nagoveštavaju dobar prinos useva i voća, zaključuje Srećković.
Autor: D.Bošković
