Pitanje nuklearne energije u Srbiji više nije teorijsko, već strateško pitanje energetske bezbednosti, a država se aktivno priprema za ulazak u novu energetsku eru nakon ukidanja višedecenijskog moratorijuma, izjavio je Dalibor Arbutina, v.d. direktora „Nuklearnih objekata Srbije“.
Arbutina je istakao da se Srbija tehnički sprema za ovaj poduhvat i da su u toku izrade studija koje će definisati dalji put.
- Moratorijum je ukinut 2024. godine kroz izmene i dopune Zakona o energetici. Energetska strategija do 2040. godine, sa projekcijama do 2050, uključuje upravo i struju dobijenu iz nuklearnih elektrana - rekao je Arbutina za TV Hepi, dodajući da je prvi tender za izradu preliminarne tehničke studije dobila jedna francuska kompanija.
Veštačka inteligencija „guta“ struju: Primer Data centra u Kragujevcu
Govoreći o razlozima zašto je Srbiji potrebna nuklearna energija, Arbutina je ukazao na drastičan rast potrošnje, delom zbog klimatskih promena, a delom zbog razvoja novih tehnologija.
- Data centar u Kragujevcu u ovom trenutku troši 0,34% ukupne proizvedene struje u Srbiji. To su ogromni kapaciteti. Jedan upit na ChatGPT-u troši 10 puta više električne energije nego obična Google pretraga - upozorio je direktor.
On je dodao da tehnološki giganti poput Google-a i Amazona već prave svoje male modularne reaktore jer su svesni da će se suočiti sa nedostatkom električne energije.
Foto: Foto: JP Nuklearni objekti Srbije
Male modularne elektrane kao najbrže rešenje
Komentarišući planove da Srbija do 2042. godine priključi prvih 250 megavata (MW) nuklearnih kapaciteta, Arbutina je objasnio da je reč o snazi jedne male modularne elektrane (SMR).
- To je sasvim dobro za početak i najbrže što bi moglo da se napravi u Srbiji. Modularno znači da može da se doda još blokova, do 1250 MW. Male modularne elektrane postaju hit u svetu, Kina ih već pravi, a 19 zemalja razvija 80 prototipova. One su fakat budućnost - ocenio je Arbutina.
Imamo li kadrove?
Na česta pitanja da li Srbija ima stručnjake za ovakav poduhvat, Arbutina je bio izričit da baza postoji, a da se specifični kadrovi mogu obučiti tokom same izgradnje.
- Srbija ima nuklearnu prošlost, bivša Jugoslavija je bila nuklearna zemlja sa elektranom Krško. U 'Nuklearnim objektima Srbije' postoje operativni nuklearni inženjeri i to je jedina nuklearna baza u ovom trenutku. Izgradnja traje 10 do 15 godina, što je sasvim dovoljno vremena da se obuče inženjeri i tehničari koji će upravljati elektranom, kao što je to uradila Finska - objasnio je on.
Izbor partnera: Odluka za narednih 100 godina
Arbutina je naglasio da u svetu postoji pet sila koje proizvode nuklearne elektrane: Kina, Južna Koreja, Rusija, Amerika i Francuska.
- Sa stručne strane, koju god od tih pet tehnologija da izaberemo, nećemo pogrešiti. Međutim, to je politička odluka jer se bira strateški partner za narednih 100 godina – toliko iznosi vek trajanja elektrane, od izgradnje do dekomisije - istakao je Arbutina.
Direktor „Nuklearnih objekata Srbije“ zaključio je da je strah od nuklearne energije posledica neznanja i straha od „nevidljivog“ zračenja, te da je ključ u edukaciji stanovništva pre eventualnog referenduma.
- Kao stručnjak ne bežim od referenduma, ali je naša uloga da pre toga ubedimo narod da je to najbezbedniji i najstabilniji izvor energije, koji ne zavisi od sunca ili vetra - poručio je Arbutina.
