Odnos između oca i sina može snažno uticati na način na koji muškarci kasnije doživljavaju sebe i svoje odnose sa drugima. Savetnici ističu da emocionalna distanca, potreba za odobravanjem i stroga očekivanja u detinjstvu mogu ostaviti dugoročne posledice.
Neki muškarci odrastaju sa osećajem da ljubav i prihvatanje moraju zaslužiti, što može oblikovati njihove obrasce ponašanja u odraslom dobu. Posledice se često vide u odnosima, poslu i načinu na koji se nose sa stresom i emocijama.
U nastavku su navike muškaraca koji su morali da zasluže očevu ljubav:
Skloni su opravdavanju drugih: Muškarci koji su odrastali tražeći očevu potvrdu često opravdavaju loše ponašanje drugih ljudi. Naviknuti su da umanjuju tuđe greške ili traže razloge za nečije postupke jer su to naučili još u detinjstvu.
Postaju zavisni u vezama: Budući da svoju vrednost često povezuju sa tuđim odobravanjem, mogu razviti zavisne obrasce ponašanja. Psiholozi navode da im zbog nerasvetljenih trauma iz detinjstva može biti teže da izgrade sigurne i zdrave odnose.
Teže se nose sa stresom: Jedna studija iz oblasti razvojne psihologije pokazala je da odnos između oca i sina može uticati na to kako će se osoba kasnije nositi sa stresom. Muškarci koji su morali da zasluže ljubav često osećaju potrebu za stalnim dokazivanjem, što povećava rizik od sagorevanja na poslu.
Teško pokazuju nežnost: Ako u detinjstvu nisu dobili dovoljno emocionalne podrške, mnogi muškarci imaju poteškoća sa iskazivanjem nežnosti. Očevi često predstavljaju prvi model ponašanja pa njihov odnos može uticati na kasnije romantične veze.
Pridržavaju se krutih muških normi: Emocionalno distancirani očevi ponekad prenose uverenje da su ranjivost i otvoreno pokazivanje emocija znak slabosti. Zbog toga neki muškarci u odraslom dobu prihvataju stroge predstave o tome kako bi muškarac trebalo da se ponaša.
Izbegavaju vezivanje: Kada su ljubav i prihvatanje tokom odrastanja bili povezani sa trudom i dokazivanjem, bliski odnosi mogu delovati iscrpljujuće. Zato neki muškarci izbegavaju ozbiljne veze ili pronalaze razloge da se emocionalno ne približe drugima.
Perfekcionisti su: Potreba za odobravanjem često stvara osećaj da nikada nisu dovoljno dobri. Kao odrasli ljudi mogu postavljati nerealno visoke standarde sebi i neprestano tražiti potvrdu sopstvene vrednosti kroz uspeh i postignuća.
Ne znaju da izraze emocije: Studija iz 2024. godine pokazala je da trauma iz detinjstva može uticati na emocionalnu regulaciju kasnije u životu. Muškarci koji su naučili da potiskuju osećanja kako bi zadovoljili očekivanja drugih često imaju poteškoća sa otvorenim razgovorom o emocijama.
Emocionalno su nedostupni: Neki vremenom preuzmu obrasce ponašanja koje su videli kod svojih očeva. Zbog toga mogu delovati distancirano i teško pokazivati bliskost, čak i kada im je stalo do drugih ljudi.
Imaju strah od neuspeha: Mnogi razviju snažan strah od grešaka jer ih doživljavaju kao znak ličnog neuspeha. Takav način razmišljanja može dovesti do izolacije i otežati učenje iz sopstvenih iskustava.
Autor: D.S.
