Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik prepodobne mučenice Fevronije, svetiteljke koja je postradala u vreme progona hrišćana pod carem Dioklecijanom. Njena nepokolebljiva vera i mučeničko stradanje učinili su je jednom od poštovanih svetica u pravoslavlju.
Sveta Fevronija bila je ćerka rimskog senatora Prosfora. Kako bi izbegla ugovoreni brak i svoj život posvetila Bogu, zamonašila se u manastiru u Asiriji, gde je njena tetka Vriena bila igumanija. Iako je bila veoma mlada, zbog svoje mudrosti, skromnosti i pobožnosti uživala je veliko poštovanje među monahinjama i narodom.
U vreme cara Dioklecijana, kada su hrišćani bili izloženi progonima, u taj kraj stigao je vojskovođa Selin, poznat po surovosti prema sledbenicima Hristove vere. Sa njim je bio i njegov sinovac Lisimah, koji je, prema predanju, tajno štitio hrišćane kad god je mogao.
Kada je Selin saznao za Fevroniju, naredio je da je dovedu pred njega i zahtevao da se odrekne Hrista. Pošto je ona to odlučno odbila, podvrgnuta je teškim mukama, a potom i pogubljena. Predanje kaže da je istog dana njenog mučitelja stigla Božja kazna – obuzeo ga je strašan nemir, nakon čega je stradao udarivši glavom o mermerni stub.
Lisimah je potom naredio da se njeni posmrtni ostaci dostojno sahrane u manastiru. Kasnije je i sam primio hrišćansku veru zajedno sa mnogim vojnicima. Vernici su vekovima svedočili o čudima na grobu Svete Fevronije, a prema predanju, ona se na dan svog praznika javljala sestrama u manastiru na mestu gde je nekada stajala tokom bogosluženja.
Sveta Fevronija postradala je 310. godine, a njene mošti su 363. godine prenete u Carigrad, gde su nastavile da budu mesto molitve i utehe mnogim vernicima.
Autor: A.A.
