Prvu odluku o povećanju investicione vrednosti projekta brze pruge Novi Sad – Kelebija, i to za više od 200 miliona dolara, nije donela Vlada Srbije već Reviziona komisija za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije čiji su članovi, između ostalih, prof. dr Vladan Đokić, bivši dekan Arhitektonskog fakulteta i rektor Beogradskog univerziteta, prof. dr Vladan Kuzmanović, bivši dekan Građevinskog fakulteta i dr Sanja Fric, profesorka Građevinskog fakulteta u Beogradu, piše danas Politika.
Prema navodima lista, članovi Revizione komisije su 6. avgusta 2020. godine usvojili Izveštaj o stručnoj kontroli za modernizaciju, rekonstrukciju i izgradnju pruge Novi Sad – Subotica – državna granica.
Politika podseća da je sve počelo kada je potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović 5. novembra 2016. godine na samitu šefova vlada Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope u Rigi potpisala komercijalni ugovor za modernizaciju i rekonstrukciju prve deonice Beograd Centar – Stara Pazova sa kineskim izvođačem, a tokom 2017. godine sa ruskim izvođačem RŽD.
Time je ugovoren jedinstven Projekat na deonicama pruge Beograd - Budimpešta koje će rekonstruisati i graditi kineski izvođač i to Beograd Centar – Stara Pazova, u sklopu koga su izgrađeni novi teretni koloseci na relaciji Batajnica – Stara Pazova i deonica Novi Sad – Subotica – državna granica.
Obe deonice čine jedinstven Projekat mađarsko – srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije.
Vrednost ugovora od 943 miliona evra ugovorena je 16. aprila 2018. godine, a kao polaznu osnovu za utvrđivanje cene Vlada je imala Nacrt Idejnog projekta koji je za državu uradio Saobraćajni institut CIP.
Projektantska investiciona vrednost Projekta brze pruge za deonicu Novi Sad - Subotica – državna granica po Nacrtu Idejnog projekta od 20. novembra 2017. godine iznosi 681.390.175 evra, odnosno 803.359.016 američkih dolara, a kada se na tu projektovanu vrednost dodala zarada izvođača (direktni i indirektni troškovi) došlo se do 943 miliona dolara, navodi Politika.
U međuvremenu, Vlada Srbije je usvojila četiri aneksa komercijalnog ugovora, od kojih prvi aneks, Aneks 1 ne predstavlja uvećanje ili korekciju ugovorne cene, već tabelu kao orijentir za plaćanje stepena izvršenja posla, odnosno model za tranše plaćanja paušalne prihvaćene cene, koji ne potvrđuje tačan obim ugovorenih radova, jer je cena paušalna, a plaćanje procentualno, dok ostala tri aneksa povećavaju ugovornu cenu za 9,75 odsto od ukupne vrednosti, čime je vrednost ugovora povećana na preko 1,2 milijarde dolara.
Ovi aneksi su bili predmet istrage Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK) koje je 1. avgusta prošle godine donelo Naredbu za sprovođenje istrage protiv bivših ministara građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislava Momirovića i Gorana Vesića, kao i više drugih lica.
JTOK je optužio bivše ministre kao i njihove saradnike da su „zaključivanjem Aneksa 1 Komercijalnog ugovora, Sporazuma 1, te Aneksa 2,3, i 4 Komercijalnog ugovora omogućili da izvođač ´CRIC – CCCC´ prema finansijeru do sada ukupno fakturiše vrednost izvedenih radova na projektu u iznosu od 1.214.100.460,43 američkih dolara, kao i da izvede dodatne radove za koje je preuzeta obaveza naknadnog plaćanja po fakturisanju u vrednosti od 64.258.060,00 američkih dolara, čime su izvođaču ´CRIC – CCCC´ pribavili imovinsku korist, u do sada utvrđenoj vrednosti od najmanje 18.759.287 USD, a budžetu Republike Srbije naneli štetu u iznosu od 115.558.520,43 američkih dolara“.
„Danas, skoro godinu dana kasnije, javnost je saznala da je JTOK izašao sa ovom procenom bez veštačenja, da istraga stoji u mestu, da posle šest meseci nije podignuta optužnica. JTOK za zastoj u istrazi optužuje MUP i Poresku upravu ´koji odbijaju saradnju´ a vladini zvaničnici optužuju JTOK da je u proces krenuo ´bez dokaza´, ´da je u pitanju politički proces čiji je cilj da se zaustave strane investicije´ i da su ´glavni tužilac JTOK Mladen Nenadić i njegova zamenica koja vodi ovaj predmet Jasmina Milanović Ganić deo obojene revolucije čiji je cilj rušenje vlasti´“, navodi list.
Politika prenosi i da prvu odluku o povećanju investicione vrednosti projekta nije ipak donela Vlada Srbije već drugi, nezavisan organ - Reviziona komisija za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju među kojima su „objekti javne železničke infrastrukture sa priključcima“.
Ovu komisiju imenovala je potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović 11. decembra 2019. godine i imenuje se na godinu dana.
Reviziona komisija za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije usvojila je Izveštaj o izvršenoj stručnoj kontroli Studije opravdanosti i Idejnog projekta sa predmetom i predračunom. Investiciona vrednost Idejnog projekta od 06. avgusta 2020. godine, bez PDV-a, iznosi 868.691.803 evra odnosno 1.028.791.702 američkih dolara odnosno sa PDV-om 1.042.430.164 evra odnosno 1.234.550.043 američkih dolara.
Dakle investiciona vrednost brze pruge deonica Novi Sad – Kelebija usvajanjem Idejnog projekta uvećana je za 187.301.628 evra odnosno 225.432.686 američkih dolara u odnosu na Nacrt Idejnog projekta na osnovu koga je potpisan komercijalni ugovor i to su članovi Revizione komisije znali kada su 6. avgusta 2020. godine glasali za pozitivan izveštaj za usvajanje Idejnog projekta, konstatuje Politika.
Među članovima Revizione komisije za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije su, između ostalih, prof. dr Vladan Kuzmanović, bivši dekan Građevinskog fakulteta i član samoprozvane Revizione komisije, dr Sanja Fric, profesorka Građevinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Vladan Đokić, bivši dekan Arhitektonskog fakulteta i rektor Beogradskog univerziteta, koji su se u javnosti veoma isticali u kritikama države u vezi sa izgradnjom brze pruge.
Oni su kao članovi Revizione komisije 6. avgusta 2020. godine usvojili Izveštaj o stručnoj kontroli za modernizaciju, rekonstrukciju i izgradnju pruge Novi Sad – Subotica – državna granica Kelebija u kome su između ostalog u zaključku konstatovali:
„Procena investicione vrednosti za celokupnu dokumentaciju obuhvaćenu Idejnim projektom data je procenama investicione vrednosti u pojedinačnim knjigama. Procena je rađena na osnovu količina sračunatih u skladu sa nivoom dokumentacije, podataka obrađenih u birou, situacionih planova, podataka obrađenih na računaru, a na osnovu prosečnih cena za odgovarajuće vrste radova. Pojedinične cene korišćene u Idejnom projektu određivane su na osnovu prosečnih cena iz tenderske i tehničke dokumentacije za slične objekte i vrstu radova“.
Osim cena, Reviziona komisija se bavila i tehničkim aspektom projekta, između ostalog i arhitekturom, pa su usvojeni Projekat arhitekture rekonstrukcije i adaptacije stanične zgrade sa spoljnim uređenjem železničke stanice Novi Sad, projekat arhitekture dogradnje i adaptacije pothodnika u železničkoj stanici Novi Sad i projekat arhitekture pothodnika i nadstrešnice u TPS Novi Sad.
Usvajanjem Idejnog projekta brze pruge Novi Sad – Kelebija sa predmerom i predračunom kojim je vrednost radova u odnosnu na Nacrt Idejnog projekta povećana za više od 187 miliona evra, odnosno 225.432.686 američkih dolara, prvi je zvanični dokument kojim je vrednost projekta uvećana.
„Zašto je Reviziona komisija tako lako usvojila Idejni projekat sa predmerom i predračunom u kome je vrednost bitno uvećana može da se objasni samo činjenicom da je Idejni projekat viši i detaljniji nivo projektne dokumentacije i da se uvek razlikuje od Nacrta Idejnog projekta koji samo neka vrsta procene. Očigledno je da su članovi Revizione komisije smatrali da je Saobraćajni institut CIP opravdano povećao vrednost projekta i da su ga zato usvojili. Kako je vrednost građevinskog projekta uvećana, u skladu sa komercijalnim ugovorom, konzorcijum kineskih izvođača tražio je povećanje ugovora što se dešavalo usvajanjem aneksa koje je pre potpisivanja usvajala Vlada Srbije. Vrednost svih aneksa koje je usvojila srpska Vlada iznosi 86.950.664,17 dolara, odnosno 9,75 odsto od ukupne tadašnje vrednosti projekta, pa ostaje nejasno kako se iz saopštenja JTOK vidi da je kroz anekse vrednost projekta uvećana za ´svega´ 115 miliona dolara što je svakako i to manje od ´dozvoljenih´ 187 miliona evra, odnosno 225 miliona dolara“, navodi ovaj list.
Politika piše i da je došla u posed Sporazuma 1 iz vremena kada je ministar bio Tomislav Momirović, u kome je utvrđeno da Idejni projekat predviđa radove koji nisu u obimu ugovorenih radova i da se moraju ugovoriti aneksima, jer plaćanja nisu vršena na osnovu sporazuma, i nisu preuzete finansijske obaveze, već su zato zaključeni aneksi 3 i 4.
Prema saznanjima Politike, konzorcijum kineskih kompanija je podneo zahtev Vladi Srbije za usvajanje aneksa 5 i 6 čime bi se uvećanje približilo dozvoljenom limitu od 187 miliona evra. Usvajanje Idejnog projekta sa predmerom i predračunom kojim je vrednost radova uvećana mnogo više od vrednosti aneksa koji su potpisani stvorena je osnova da se potpisuju aneksi koje je usvajala Vlada.
Da Reviziona komisija nije usvojila Idejni projekat čitav projekat izgradnje brze pruge bio bi zaustavljen jer država ne bi mogla da izda građevinsku dozvolu.
„Ostaje pitanje zašto se JTOK nije bavio istragom rada Revizione komisije i usvajanjem Idejnog projekta ukoliko je smatrao da je došlo do zloupotreba prilikom potpisivanja aneksa? Možda zato što bi Naredbom o sprovođenju istrage morali da budu obuhvaćeni Đokić, Kuzmanović i Fric - osoba koje su bile tesno povezane sa vladajućim strukturama u Srbiji, a zatim su iznenada promenile stranu. Možda se pravi razlog za to krije u njihovoj ulozi u radu Revizione komisije“, zaključuje se u tekstu.
Autor: D.B.
