Srpska pravoslavna crkva 30. jula obeležava Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatu kao Ognjena Marija.
Ovaj praznik vekovima zauzima posebno mesto u narodnom kalendaru, a svetiteljka se smatra jednom od takozvanih ognjenih svetaca, za koje se verovalo da upravljaju vatrom, gromovima, olujama i velikim letnjim vrućinama.
Pored Ognjene Marije, među ognjene svece narod je ubrajao Svetog Iliju i Svetog Pantelejmona, odnosno Svetog Panteliju. Njihovi praznici obeležavaju se u kratkom vremenskom razmaku, tokom najtoplijeg dela godine, kada su suše, požari i letnje nepogode nekada mogli da unište čitavu letinu.
Važno je, međutim, napraviti razliku između crkvenog učenja i narodnog predanja. Naziv „ognjeni sveci“, kao i verovanje da su pojedini svetitelji braća, sestre ili članovi iste nebeske porodice, pripada narodnoj tradiciji. Crkva ih poštuje kao zasebne svetitelje, od kojih je svako živeo u drugom vremenu i imao drugačiji životni put.
Zašto se zovu ognjeni sveci
Naziv ognjeni sveci nastao je u narodnom verovanju, pod uticajem vremena u kojem se njihovi praznici obeležavaju. Kraj jula i početak avgusta donose visoke temperature, sušu, iznenadne oluje, grmljavinu i udare groma, pa su ljudi nekada ove prirodne pojave povezivali sa moćima svetitelja.
Verovalo se da ognjeni sveci mogu da pošalju vatru, grad ili grom na one koji ne poštuju njihove praznike. Zbog toga se na njihove dane nije radilo u polju, nije se skupljalo seno niti obavljalo mnogo poslova u kući.
Ove zabrane nisu bile samo izraz straha. One su predstavljale i način da se čovek zaustavi, odmori i pokaže poštovanje prema prazniku, ali i prema prirodi, čija je snaga posebno dolazila do izražaja tokom vrelih letnjih dana.
Ognjena Marija pali i kažnjava ognjem
Sveta velikomučenica Marina, koju narod naziva Ognjena Marija, živela je krajem trećeg veka u Antiohiji Pisidijskoj. Prema crkvenom predanju, rano je prihvatila hrišćansku veru i odbila da je se odrekne, zbog čega je bila izložena teškim mukama i na kraju pogubljena. Srpska pravoslavna crkva njen praznik obeležava 30. jula.
U narodnoj tradiciji Ognjena Marija dobila je mnogo stroži lik. Verovalo se da kažnjava vatrom, da štiti kuće i useve od požara, ali i da može da pošalje nesreću onima koji njen praznik ne poštuju.
Zbog toga se na Ognjenu Mariju tradicionalno nisu obavljali teški poslovi. Posebno su se izbegavali radovi u polju, paljenje vatre i poslovi povezani sa vunom, koncem i iglom. U pojedinim krajevima govorilo se da na ovaj dan ne treba „ni konac u iglu udenuti“.
Ognjena Marija naročito je poštovana među ženama, a neke porodice je obeležavaju i kao krsnu slavu. Iako su brojni običaji deo narodnog nasleđa, suština crkvenog praznika nije strah od kazne, već sećanje na hrabrost, veru i istrajnost Svete Marine.
Sveti Ilija, gromovnik na vatrenim kočijama
Sveti prorok Ilija obeležava se 2. avgusta i u narodnim pesmama i predanjima poznat je kao Ilija Gromovnik. Narod ga je zamišljao kako se nebom vozi u vatrenim kočijama, dok su se grmljavina i munje tumačile kao zvuk njegovih kola i udarci njegovih gromova.
Ova predstava ima oslonac u biblijskom opisu proroka Ilije, koji je uznet na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. U crkvenom predanju Sveti Ilija ostao je zapamćen kao veliki prorok, čudotvorac i revnosni branilac vere.
U narodu se govorilo da Sveti Ilija odlučuje gde će udariti grom i da kažnjava nepoštovanje praznika. Zbog toga se na Ilindan nije radilo u polju, naročito sa senom i žitom, jer se strahovalo od požara i udara groma.
Postojalo je i verovanje da posle Ilindana leto polako počinje da prolazi, što je sačuvano u poznatoj izreci: „Od Svetog Ilije sunce sve milije“.
Da li su Ognjena Marija i Sveti Ilija brat i sestra
Prema narodnom predanju, Ognjena Marija je sestra Svetog Ilije, koja ga upozorava da ne koristi svu svoju snagu i ne uništi zemlju gromovima i vatrom. Ipak, ova priča nema uporište u crkvenom učenju.
Sveti Ilija bio je starozavetni prorok, dok je Sveta Marina živela više od hiljadu godina kasnije, u vreme progona hrišćana u Rimskom carstvu. Njihovo navodno srodstvo pripada narodnoj mašti, koja je različite svetitelje povezivala prema osobinama i prirodnim pojavama koje su im pripisivane.
Sveti Pantelejmon zatvara niz ognjenih praznika
Sveti velikomučenik Pantelejmon, u narodu poznat kao Sveti Pantelija, obeležava se 9. avgusta. Bio je lekar iz Nikomidije, a prema crkvenom predanju pomagao je bolesnima i lečio ih bez nadoknade. Zbog vere je stradao početkom četvrtog veka, a vernici mu se i danas obraćaju molitvama za zdravlje i isceljenje.
U narodnom kalendaru Sveti Pantelija smatra se poslednjim među ognjenim svecima. Verovalo se da štiti letinu od požara, oluja i drugih nepogoda, ali i da može da kazni one koji rade na njegov praznik.
U pojedinim predanjima Sveti Pantelija pomaže Svetom Iliji i Ognjenoj Mariji da upravljaju vatrom i gromovima. Tako je nastala narodna izreka prema kojoj Ilija gromom bije, Ognjena Marija ognjem pali, a Sveti Pantelija im pomaže.
Strah od prirode pretočen u predanje
Priče o ognjenim svecima nastajale su u vreme kada je život ljudi neposredno zavisio od prirode. Jedan udar groma mogao je da zapali kuću, štalu ili stog sena, dok su suša, grad i požar mogli da unište sve što je porodica stvarala tokom godine.
Zato su praznici krajem jula i početkom avgusta bili praćeni brojnim zabranama i pravilima. Ona su se prenosila sa kolena na koleno, pa su postala važan deo srpskog narodnog kalendara.
Autor: Iva Besarabić
