Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra, u subotu, 17. oktobra, obeležavaju Svetog sveštenomučenika Jeroteja Atinskog, učenika apostola Pavla i episkopa koji je život posvetio širenju hrišćanske vere. Njegov spomen slavi se 4. oktobra po julijanskom, odnosno 17. oktobra po građanskom kalendaru.
Istog dana crkva se seća i Svetog Stefana Štiljanovića i njegove supruge Jelene, zbog čega ovaj datum ima posebno mesto i u srpskom duhovnom nasleđu.
Ko je bio Sveti Jerotej Atinski
Prema crkvenom predanju, Jerotej je pripadao krugu učenih Atinjana i bio povezan sa Svetim Dionisijem Areopagitom. Hrišćansku veru primio je od apostola Pavla, koji ga je potom postavio za episkopa Atine. Njegovo žitije govori o propovedanju Jevanđelja i posvećenosti ljudima koje je privodio hrišćanstvu.
U Ohridskom prologu navodi se i da je, u vreme Uspenja Presvete Bogorodice, došao u Jerusalim i učestvovao u njenom pogrebu. Predanje posebno ističe njegovo pojanje, koje je duboko dirnulo okupljene vernike.
Jerotej je, prema žitiju, završio život mučenički, zbog svoje vere u Hrista, pa ga crkva proslavlja kao sveštenomučenika. Njegov život ostao je primer istrajnosti u veri i predanosti služenju drugima.
Običaji, post i obeležavanje praznika
Za Svetog Jeroteja Atinskog nema pouzdano potvrđenog, opšteprihvaćenog srpskog narodnog običaja koji bi podrazumevao poseban obred, određeno jelo ili zabranu kućnih poslova. Zato tvrdnje da se na ovaj datum obavezno nešto mora uraditi radi sreće ili izbegavati zbog nesreće ne treba predstavljati kao crkveno pravilo.
Vernici ovaj dan mogu da posvete molitvi, odlasku na bogosluženje tamo gde se ono služi i sećanju na svetitelja. Paljenje sveće i molitva za bližnje deo su uobičajene pravoslavne pobožnosti, a pomoć nekome kome je potrebna primeren je način da se praznik obeleži delom.
Sveti Jerotej u kalendaru nije označen crvenim slovom. Ove godine njegov spomen pada u subotu, izvan višednevnih postova, pa 17. oktobar 2026. nije opšti posni dan. Posebno pravilo može da važi za vernike koji se pripremaju za pričešće ili poste prema savetu svog sveštenika.
Ovaj datum ujedno je prilika za sećanje na Svetog Stefana i Jelenu Štiljanović, koji se takođe proslavljaju 17. oktobra. Stefanove mošti dugo su čuvane u manastiru Šišatovcu, a tokom Drugog svetskog rata prenete su u beogradsku Sabornu crkvu.
Obeležavanje ovog dana zato ne zahteva raskošnu trpezu niti poseban ritual. Njegov smisao vernici mogu da pronađu u molitvi, pažnji prema bližnjima i upoznavanju života svetitelja čije ime stoji u kalendaru.
Autor: Iva Besarabić
