Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Svetog apostola i jevanđelistu Luku, praznik u narodu poznat i kao Lukovdan. Uoči ovog velikog praznika i na sam dan slave, u našoj tradiciji čuvaju se brojni narodni običaji koji se prenose sa kolena na koleno.
Veče uoči slave za sve vernike predstavlja vreme duhovne pripreme, molitve i okupljanja u krugu porodice. Domaćini uoči Svetog Luke pripremaju dom i slavsku trpezu, osvećuju slavski kolač i žito, spremajući se da u miru i dostojanstvu dočekaju goste.
Narodna verovanja i običaj koji je najvažniji
U narodnoj tradiciji Sveti Luka se izuzetno poštuje kao zaštitnik zdravlja, iscelitelj i čuvar doma. S obzirom na to da je bio lekar i jedan od prvih Hristovih učenika, ovom svetitelju se vernici posebno mole za ozdravljenje, blagostanje i zaštitu najmilijih. Iz tog razloga, Sveti Luka je i esnafska slava mnogih zdravstvenih radnika.
Međutim, jedan običaj se u narodu smatra najvažnijim i posebno se naglašava: uoči i na sam dan Svetog Luke neophodno je uzdržavati se od bilo kakvih svađa, teških reči i loših misli.
Prema verovanju, praznik svetitelja koji donosi mir i isceljenje mora se dočekati čistog srca. Smatra se da porodica koja na ovaj dan sačuva slogu, praštanje i pomogne onima kojima je pomoć potrebna, priziva blagoslov i zdravlje u svoj dom tokom čitave naredne godine.
Autor: D.S.
