Svakog 11. novembra, na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, na reverima nosimo Natalijinu ramondu, simbol stradanja i vaskrsnuća Srbije. Međutim, jedan detalj na zvaničnom amblemu otvara zanimljivo pitanje - zašto cvet ima pet latica kada ih Natalijina ramonda najčešće ima četiri?
Odgovor se krije u razlici između dve srodne biljke koje rastu na Balkanu - Natalijine (Ramonda nathaliae) i srpske ramonde (Ramonda serbica).
Srpsku ramondu otkrio je Josif Pančić na Rtnju, a naučno opisao 1874. godine. Drugu vrstu pronašao je dvorski lekar Sava Petrović u okolini Niša, a Pančić i Petrović opisali su je 1882. godine i nazvali po kraljici Nataliji Obrenović.
Iako veoma slične, ove biljke razlikuju se po izgledu. Natalijina ramonda najčešće ima četiri tamnoljubičaste latice talasastih ivica koje se preklapaju, dok srpska uglavnom ima pet, međusobno razdvojenih latica. Međutim, broj latica nije nepromenljiv i kod obe vrste može varirati od tri do šest.
Upravo pet latica vidimo i na zvaničnom amblemu Dana primirja. Ipak, to ne znači da je prikazana pogrešna biljka, jer je reč o stilizovanom prikazu Natalijine ramonde.
Natalijina ramonda izabrana je za simbol praznika i zbog toga što raste na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište velike pobede srpske vojske 1916. godine. Na amblemu je prati crno-zelena traka, u bojama Albanske spomenice. Poznata je kao "cvet feniks" jer nakon isušivanja može ponovo da oživi kada dobije dovoljno vode.
Zato njena simbolika ostaje snažna bez obzira na broj latica. Snažna poput Srbije koja je, posle ogromnog stradanja u Velikom ratu, uspela ponovo da se uzdigne.
Autor: A.A.
